Рјечник

sr нешто желети   »   nn ville noko 1

70 [седамдесет]

нешто желети

нешто желети

70 [sytti]

ville noko 1

Изаберите како желите да видите превод:   
српски нинорск Игра Више
Желите ли пушити? V-l-du -øy---? V__ d_ r______ V-l d- r-y-j-? -------------- Vil du røykje? 0
Желите ли играти? Vi- du------? V__ d_ d_____ V-l d- d-n-e- ------------- Vil du danse? 0
Желите ли шетати? V---du gå-e-- t--? V__ d_ g_ e__ t___ V-l d- g- e-n t-r- ------------------ Vil du gå ein tur? 0
Ја желим пушити. Eg -i- -j--n- -ø-k--. E_ v__ g_____ r______ E- v-l g-e-n- r-y-j-. --------------------- Eg vil gjerne røykje. 0
Желиш ли цигарету? V-- du----ei--sigar--t? V__ d_ h_ e__ s________ V-l d- h- e-n s-g-r-t-? ----------------------- Vil du ha ein sigarett? 0
Он жели ватру. Ha- vil h---y-. H__ v__ h_ f___ H-n v-l h- f-r- --------------- Han vil ha fyr. 0
Ја желим нешто пити. Eg-vil----r----a n-ko å--ri---. E_ v__ g_____ h_ n___ å d______ E- v-l g-e-n- h- n-k- å d-i-k-. ------------------------------- Eg vil gjerne ha noko å drikke. 0
Ја желим нешто јести. Eg--il g-erne-h--nok- å---e. E_ v__ g_____ h_ n___ å e___ E- v-l g-e-n- h- n-k- å e-e- ---------------------------- Eg vil gjerne ha noko å ete. 0
Ја се желим мало одморити. Eg--i- -j--n- ----p--av-l--t. E_ v__ g_____ s_____ a_ l____ E- v-l g-e-n- s-a-p- a- l-t-. ----------------------------- Eg vil gjerne slappe av litt. 0
Ја Вас желим нешто питати. Eg --l -jer-e --ørje---- om-noko. E_ v__ g_____ s_____ d__ o_ n____ E- v-l g-e-n- s-ø-j- d-g o- n-k-. --------------------------------- Eg vil gjerne spørje deg om noko. 0
Ја Вас желим за нешто замолити. E---i- -j-rn---e--eg--m n-k-. E_ v__ g_____ b_ d__ o_ n____ E- v-l g-e-n- b- d-g o- n-k-. ----------------------------- Eg vil gjerne be deg om noko. 0
Ја Вас желим на нешто позвати. Eg-v-l g--rn- -n-i-er- de-------ok-. E_ v__ g_____ i_______ d__ t__ n____ E- v-l g-e-n- i-v-t-r- d-g t-l n-k-. ------------------------------------ Eg vil gjerne invitere deg til noko. 0
Шта желите, молим? K-- -i- d--h-? K__ v__ d_ h__ K-a v-l d- h-? -------------- Kva vil du ha? 0
Желите ли кафу? V-l--u ha--in---f--? V__ d_ h_ e__ k_____ V-l d- h- e-n k-f-i- -------------------- Vil du ha ein kaffi? 0
Или радије желите чај? E-l-- vi- du -el-e-------n -e? E____ v__ d_ h_____ h_ e__ t__ E-l-r v-l d- h-l-e- h- e-n t-? ------------------------------ Eller vil du heller ha ein te? 0
Ми се желимо возити кући. Vi-vil ---r-e køy-- h---. V_ v__ g_____ k____ h____ V- v-l g-e-n- k-y-e h-i-. ------------------------- Vi vil gjerne køyre heim. 0
Желите ли ви такси? V---d- h- e- -r-sj-? V__ d_ h_ e_ d______ V-l d- h- e- d-o-j-? -------------------- Vil de ha ei drosje? 0
Они желе телефонирати. De--v---gje-n- ringje. D__ v__ g_____ r______ D-i v-l g-e-n- r-n-j-. ---------------------- Dei vil gjerne ringje. 0

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

МП3 српски + нинорск (1-100) МП3 нинорск (1-100)
Није пронађен ниједан видео!

Два језика = два центра за говор!

Нашем мозгу није битно кад учимо један језик. Ово стога што различите језике похрањује у различитим областима. Језици које учимо не меморишу се на истом месту. Језици које учимо касније у животу биће похрањени на другом месту. То значи да мозак обрађује нова правила на другом месту. Она се не похрањују заједно са правилима матерњег језика. С друге стране, људи који су одрасли са два језика користе само један регион. До овог закључка се дошло бројним студијама. Неуролози си испитивли разне особе. Њихови испитаници су говорили два језика течно. Један део испитаника био је одрастао са два језика. Други део њих је други језик научио тек касније у животу. За време испитивања су мерене мождане активности. На тај начин се могло испитивати које су области мозга за време тестовабиле активне. Тако се и дошло до спознаје да они који су други језик научили каснијеу животу имају два центра за говор! Тиме су научници доказали своју не тако нову претпоставку. Људи чији је мозак претрпео повреду показују различите симптоме. Оштећење мозга може довести до поремећаја језика. Људи са оштећеним мозгом не могу добро изговарати или разумети речи. Код двојезичних људи са оштећењем мозга појављују се другачији симптоми. Проблеми у говору не односе се увек на оба језика. Уколико је један део мозга повређен, онај други ће још увек функционисати. Јер пацијенти говоре један језик боље од другог. Два различита језика се поново уче различитом брзином. То доказује да се оба језика не похрањују на истом месту. Захваљујући томе што нису једновремено учени, граде два центра. Како се наш мозак сналази са више језика, нејасно је. Али, нове спознаје могу за резултат имати нове стратегије учења.