Рјечник

sr нешто желети   »   nl iets leuk vinden

70 [седамдесет]

нешто желети

нешто желети

70 [zeventig]

iets leuk vinden

Изаберите како желите да видите превод:   
српски холандски Игра Више
Желите ли пушити? W-l- - -ok-n? W___ u r_____ W-l- u r-k-n- ------------- Wilt u roken? 0
Желите ли играти? Wilt-- -----n? W___ u d______ W-l- u d-n-e-? -------------- Wilt u dansen? 0
Желите ли шетати? Wi-t---wa-de---? W___ u w________ W-l- u w-n-e-e-? ---------------- Wilt u wandelen? 0
Ја желим пушити. Ik wi---raag-r-k--. I_ w__ g____ r_____ I- w-l g-a-g r-k-n- ------------------- Ik wil graag roken. 0
Желиш ли цигарету? W-l-----en --gar-t? W__ j_ e__ s_______ W-l j- e-n s-g-r-t- ------------------- Wil je een sigaret? 0
Он жели ватру. Hi- w-l ee- v---tj-. H__ w__ e__ v_______ H-j w-l e-n v-u-t-e- -------------------- Hij wil een vuurtje. 0
Ја желим нешто пити. Ik wil--r-a- i-t- -----en. I_ w__ g____ i___ d_______ I- w-l g-a-g i-t- d-i-k-n- -------------------------- Ik wil graag iets drinken. 0
Ја желим нешто јести. I---il g-aag--et- ete-. I_ w__ g____ i___ e____ I- w-l g-a-g i-t- e-e-. ----------------------- Ik wil graag iets eten. 0
Ја се желим мало одморити. Ik--il-gr--g --n b--------t-usten. I_ w__ g____ e__ b_____ u_________ I- w-l g-a-g e-n b-e-j- u-t-u-t-n- ---------------------------------- Ik wil graag een beetje uitrusten. 0
Ја Вас желим нешто питати. Ik---l u g--ag -ets vr-g-n. I_ w__ u g____ i___ v______ I- w-l u g-a-g i-t- v-a-e-. --------------------------- Ik wil u graag iets vragen. 0
Ја Вас желим за нешто замолити. Ik -il u-g--ag o--i----vragen. I_ w__ u g____ o_ i___ v______ I- w-l u g-a-g o- i-t- v-a-e-. ------------------------------ Ik wil u graag om iets vragen. 0
Ја Вас желим на нешто позвати. I----l---gr-ag----e-s ---r----no---e-. I_ w__ u g____ e_____ v___ u__________ I- w-l u g-a-g e-g-n- v-o- u-t-o-i-e-. -------------------------------------- Ik wil u graag ergens voor uitnodigen. 0
Шта желите, молим? W-t --l--- -ra-g? W__ w___ u g_____ W-t w-l- u g-a-g- ----------------- Wat wilt u graag? 0
Желите ли кафу? Wilt u-k-f-ie? W___ u k______ W-l- u k-f-i-? -------------- Wilt u koffie? 0
Или радије желите чај? O- -i-t u l--ver -h--? O_ w___ u l_____ t____ O- w-l- u l-e-e- t-e-? ---------------------- Of wilt u liever thee? 0
Ми се желимо возити кући. Wi- w-l--n -r-ag--a----ui--r-----. W__ w_____ g____ n___ h___ r______ W-j w-l-e- g-a-g n-a- h-i- r-j-e-. ---------------------------------- Wij willen graag naar huis rijden. 0
Желите ли ви такси? Will-n ju--ie---n -a--? W_____ j_____ e__ t____ W-l-e- j-l-i- e-n t-x-? ----------------------- Willen jullie een taxi? 0
Они желе телефонирати. Zij --l-------ag ---efonere-. Z__ w_____ g____ t___________ Z-j w-l-e- g-a-g t-l-f-n-r-n- ----------------------------- Zij willen graag telefoneren. 0

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

МП3 српски + холандски (1-100) МП3 холандски (1-100)
Није пронађен ниједан видео!

Два језика = два центра за говор!

Нашем мозгу није битно кад учимо један језик. Ово стога што различите језике похрањује у различитим областима. Језици које учимо не меморишу се на истом месту. Језици које учимо касније у животу биће похрањени на другом месту. То значи да мозак обрађује нова правила на другом месту. Она се не похрањују заједно са правилима матерњег језика. С друге стране, људи који су одрасли са два језика користе само један регион. До овог закључка се дошло бројним студијама. Неуролози си испитивли разне особе. Њихови испитаници су говорили два језика течно. Један део испитаника био је одрастао са два језика. Други део њих је други језик научио тек касније у животу. За време испитивања су мерене мождане активности. На тај начин се могло испитивати које су области мозга за време тестовабиле активне. Тако се и дошло до спознаје да они који су други језик научили каснијеу животу имају два центра за говор! Тиме су научници доказали своју не тако нову претпоставку. Људи чији је мозак претрпео повреду показују различите симптоме. Оштећење мозга може довести до поремећаја језика. Људи са оштећеним мозгом не могу добро изговарати или разумети речи. Код двојезичних људи са оштећењем мозга појављују се другачији симптоми. Проблеми у говору не односе се увек на оба језика. Уколико је један део мозга повређен, онај други ће још увек функционисати. Јер пацијенти говоре један језик боље од другог. Два различита језика се поново уче различитом брзином. То доказује да се оба језика не похрањују на истом месту. Захваљујући томе што нису једновремено учени, граде два центра. Како се наш мозак сналази са више језика, нејасно је. Али, нове спознаје могу за резултат имати нове стратегије учења.