Рјечник

sr нешто желети   »   nl iets leuk vinden

70 [седамдесет]

нешто желети

нешто желети

70 [zeventig]

iets leuk vinden

Изаберите како желите да видите превод:   
српски холандски Игра Више
Желите ли пушити? Wi-- -----e-? Wilt u roken? W-l- u r-k-n- ------------- Wilt u roken? 0
Желите ли играти? W-lt---d-nsen? Wilt u dansen? W-l- u d-n-e-? -------------- Wilt u dansen? 0
Желите ли шетати? Wil--- w-nd-l--? Wilt u wandelen? W-l- u w-n-e-e-? ---------------- Wilt u wandelen? 0
Ја желим пушити. Ik wi--g--ag ro---. Ik wil graag roken. I- w-l g-a-g r-k-n- ------------------- Ik wil graag roken. 0
Желиш ли цигарету? W----e--e- si-a--t? Wil je een sigaret? W-l j- e-n s-g-r-t- ------------------- Wil je een sigaret? 0
Он жели ватру. H-j wil----------je. Hij wil een vuurtje. H-j w-l e-n v-u-t-e- -------------------- Hij wil een vuurtje. 0
Ја желим нешто пити. I- wil -r-a- --ts d----en. Ik wil graag iets drinken. I- w-l g-a-g i-t- d-i-k-n- -------------------------- Ik wil graag iets drinken. 0
Ја желим нешто јести. I- wil g--ag-i--s-----. Ik wil graag iets eten. I- w-l g-a-g i-t- e-e-. ----------------------- Ik wil graag iets eten. 0
Ја се желим мало одморити. I- -il --aag ee----etj- -i-rus-e-. Ik wil graag een beetje uitrusten. I- w-l g-a-g e-n b-e-j- u-t-u-t-n- ---------------------------------- Ik wil graag een beetje uitrusten. 0
Ја Вас желим нешто питати. Ik -il u --aag --ts--rage-. Ik wil u graag iets vragen. I- w-l u g-a-g i-t- v-a-e-. --------------------------- Ik wil u graag iets vragen. 0
Ја Вас желим за нешто замолити. I- --- u gr-----m iets --a---. Ik wil u graag om iets vragen. I- w-l u g-a-g o- i-t- v-a-e-. ------------------------------ Ik wil u graag om iets vragen. 0
Ја Вас желим на нешто позвати. I- -il - gr-ag e---ns-voo- uitn-dig-n. Ik wil u graag ergens voor uitnodigen. I- w-l u g-a-g e-g-n- v-o- u-t-o-i-e-. -------------------------------------- Ik wil u graag ergens voor uitnodigen. 0
Шта желите, молим? W---w--t - gr--g? Wat wilt u graag? W-t w-l- u g-a-g- ----------------- Wat wilt u graag? 0
Желите ли кафу? Wil- ---of--e? Wilt u koffie? W-l- u k-f-i-? -------------- Wilt u koffie? 0
Или радије желите чај? O- ---t-u l-e--r---ee? Of wilt u liever thee? O- w-l- u l-e-e- t-e-? ---------------------- Of wilt u liever thee? 0
Ми се желимо возити кући. W---w----n--r--- -aa------ --j-e-. Wij willen graag naar huis rijden. W-j w-l-e- g-a-g n-a- h-i- r-j-e-. ---------------------------------- Wij willen graag naar huis rijden. 0
Желите ли ви такси? Will-n--u-l---ee--taxi? Willen jullie een taxi? W-l-e- j-l-i- e-n t-x-? ----------------------- Willen jullie een taxi? 0
Они желе телефонирати. Zij wi---- gr-a--t----o-----. Zij willen graag telefoneren. Z-j w-l-e- g-a-g t-l-f-n-r-n- ----------------------------- Zij willen graag telefoneren. 0

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

Није пронађен ниједан видео!

Два језика = два центра за говор!

Нашем мозгу није битно кад учимо један језик. Ово стога што различите језике похрањује у различитим областима. Језици које учимо не меморишу се на истом месту. Језици које учимо касније у животу биће похрањени на другом месту. То значи да мозак обрађује нова правила на другом месту. Она се не похрањују заједно са правилима матерњег језика. С друге стране, људи који су одрасли са два језика користе само један регион. До овог закључка се дошло бројним студијама. Неуролози си испитивли разне особе. Њихови испитаници су говорили два језика течно. Један део испитаника био је одрастао са два језика. Други део њих је други језик научио тек касније у животу. За време испитивања су мерене мождане активности. На тај начин се могло испитивати које су области мозга за време тестовабиле активне. Тако се и дошло до спознаје да они који су други језик научили каснијеу животу имају два центра за говор! Тиме су научници доказали своју не тако нову претпоставку. Људи чији је мозак претрпео повреду показују различите симптоме. Оштећење мозга може довести до поремећаја језика. Људи са оштећеним мозгом не могу добро изговарати или разумети речи. Код двојезичних људи са оштећењем мозга појављују се другачији симптоми. Проблеми у говору не односе се увек на оба језика. Уколико је један део мозга повређен, онај други ће још увек функционисати. Јер пацијенти говоре један језик боље од другог. Два различита језика се поново уче различитом брзином. То доказује да се оба језика не похрањују на истом месту. Захваљујући томе што нису једновремено учени, граде два центра. Како се наш мозак сналази са више језика, нејасно је. Али, нове спознаје могу за резултат имати нове стратегије учења.