Рјечник

sr нешто желети   »   fa ‫چیزی خواستن‬

70 [седамдесет]

нешто желети

нешто желети

‫70 [هفتاد]‬

70 [haftâd]

‫چیزی خواستن‬

‫chizi khaastan‬‬‬

Изаберите како желите да видите превод:   
српски персијски Игра Више
Желите ли пушити? ‫--‌خ-ا-ید -ی--- -کشید؟‬ ‫________ س____ ب______ ‫-ی-خ-ا-ی- س-گ-ر ب-ش-د-‬ ------------------------ ‫می‌خواهید سیگار بکشید؟‬ 0
‫mi-kh-hid ----ar-b----hid-‬-‬ ‫_________ s_____ b___________ ‫-i-k-a-i- s-g-a- b-k-s-i-?-‬- ------------------------------ ‫mi-khahid sigaar bekeshid?‬‬‬
Желите ли играти? ‫-ی-خ-ا--د -ر--ید-‬ ‫________ ب_______ ‫-ی-خ-ا-ی- ب-ق-ی-؟- ------------------- ‫می‌خواهید برقصید؟‬ 0
‫mi-k--h-----ra-h-i-?--‬ ‫_________ b____________ ‫-i-k-a-i- b-r-g-s-d-‬-‬ ------------------------ ‫mi-khahid beraghsid?‬‬‬
Желите ли шетати? می---ا-ید پ-اد--رو- کن---‬ م_______ پ____ ر__ ک_____ م-‌-و-ه-د پ-ا-ه ر-ی ک-ی-؟- -------------------------- می‌خواهید پیاده روی کنید؟‬ 0
mi-k------p-y-a-e---o-y--k--i-?‬‬‬ m________ p_______ r____ k________ m---h-h-d p-y-a-e- r-o-e k-n-d-‬-‬ ---------------------------------- mi-khahid piyaadeh rooye konid?‬‬‬
Ја желим пушити. ‫----ی‌-وا-م سی-ار--کشم.‬ ‫__ م______ س____ ب_____ ‫-ن م-‌-و-ه- س-گ-ر ب-ش-.- ------------------------- ‫من می‌خواهم سیگار بکشم.‬ 0
‫m-n ---k-aa-am--i---r -eko--a-.--‬ ‫___ m_________ s_____ b___________ ‫-a- m---h-a-a- s-g-a- b-k-s-a-.-‬- ----------------------------------- ‫man mi-khaaham sigaar bekosham.‬‬‬
Желиш ли цигарету? ‫ی- -خ س--ا--می-خ-ا--؟‬ ‫__ ن_ س____ م________ ‫-ک ن- س-گ-ر م-‌-و-ه-؟- ----------------------- ‫یک نخ سیگار می‌خواهی؟‬ 0
‫-ek --k--si-aar ----h-ahi---‬ ‫___ n___ s_____ m____________ ‫-e- n-k- s-g-a- m---h-a-i-‬-‬ ------------------------------ ‫yek nakh sigaar mi-khaahi?‬‬‬
Он жели ватру. ‫-و--ت--(فند-] م-‌-و-ه-.‬ ‫__ آ__ (_____ م________ ‫-و آ-ش (-ن-ک- م-‌-و-ه-.- ------------------------- ‫او آتش (فندک] می‌خواهد.‬ 0
‫-o --ta-h-(-and--) -i-khaa-ad--‬‬ ‫__ a_____ (_______ m_____________ ‫-o a-t-s- (-a-d-k- m---h-a-a-.-‬- ---------------------------------- ‫oo aatash (fandak) mi-khaahad.‬‬‬
Ја желим нешто пити. ‫-- می-خوا-م-چیزی ب----.‬ ‫__ م______ چ___ ب______ ‫-ن م-‌-و-ه- چ-ز- ب-و-م-‬ ------------------------- ‫من می‌خواهم چیزی بنوشم.‬ 0
‫ma- ---k----a- c-iz- --noo--a--‬-‬ ‫___ m_________ c____ b____________ ‫-a- m---h-a-a- c-i-i b-n-o-h-m-‬-‬ ----------------------------------- ‫man mi-khaaham chizi benoosham.‬‬‬
Ја желим нешто јести. ‫من-م---وا-م-چی-ی ب-و-م.‬ ‫__ م______ چ___ ب______ ‫-ن م-‌-و-ه- چ-ز- ب-و-م-‬ ------------------------- ‫من می‌خواهم چیزی بخورم.‬ 0
‫ma-----k----am---izi --kh---m.‬‬‬ ‫___ m_________ c____ b___________ ‫-a- m---h-a-a- c-i-i b-k-o-a-.-‬- ---------------------------------- ‫man mi-khaaham chizi bokhoram.‬‬‬
Ја се желим мало одморити. ‫م------و-ه- کمی-اس--ا----نم-‬ ‫__ م______ ک_________ ک____ ‫-ن م-‌-و-ه- ک-ی-ا-ت-ا-ت ک-م-‬ ------------------------------ ‫من می‌خواهم کمی‌استراحت کنم.‬ 0
‫man--i--h--ha--k-----s-e-a--at k---m.‬-‬ ‫___ m_________ k______________ k________ ‫-a- m---h-a-a- k-m---s-e-a-h-t k-n-m-‬-‬ ----------------------------------------- ‫man mi-khaaham kami-esteraahat konam.‬‬‬
Ја Вас желим нешто питати. ‫-- -ی-خ-ا-م ا- -ما--ی-- بپرس--‬ ‫__ م______ ا_ ش__ چ___ ب______ ‫-ن م-‌-و-ه- ا- ش-ا چ-ز- ب-ر-م-‬ -------------------------------- ‫من می‌خواهم از شما چیزی بپرسم.‬ 0
‫m-n m--k-a--a- az--h-m-- c-i-- --p-rs--.‬‬‬ ‫___ m_________ a_ s_____ c____ b___________ ‫-a- m---h-a-a- a- s-o-a- c-i-i b-p-r-a-.-‬- -------------------------------------------- ‫man mi-khaaham az shomaa chizi beporsam.‬‬‬
Ја Вас желим за нешто замолити. ‫م--می-خو----از ش-- -ق--ای چ----ک--.‬ ‫__ م______ ا_ ش__ ت_____ چ___ ک____ ‫-ن م-‌-و-ه- ا- ش-ا ت-ا-ا- چ-ز- ک-م-‬ ------------------------------------- ‫من می‌خواهم از شما تقاضای چیزی کنم.‬ 0
‫man--i---aa--m -- ------ ta-haaz-aye---iz- k-nam-‬-‬ ‫___ m_________ a_ s_____ t__________ c____ k________ ‫-a- m---h-a-a- a- s-o-a- t-g-a-z-a-e c-i-i k-n-m-‬-‬ ----------------------------------------------------- ‫man mi-khaaham az shomaa taghaazaaye chizi konam.‬‬‬
Ја Вас желим на нешто позвати. ‫م---ی-خ---م-ش-ا-ر- -- --زی --و--ک-م.‬ ‫__ م______ ش__ ر_ ب_ چ___ د___ ک____ ‫-ن م-‌-و-ه- ش-ا ر- ب- چ-ز- د-و- ک-م-‬ -------------------------------------- ‫من می‌خواهم شما را به چیزی دعوت کنم.‬ 0
‫m-n -i---a-ham s----- r---e-c--zi--avat-k-nam---‬ ‫___ m_________ s_____ r_ b_ c____ d____ k________ ‫-a- m---h-a-a- s-o-a- r- b- c-i-i d-v-t k-n-m-‬-‬ -------------------------------------------------- ‫man mi-khaaham shomaa ra be chizi davat konam.‬‬‬
Шта желите, молим? ‫-------می--و-ه----چ--میل د-ر-د--‬ ‫___ چ_ م_______ (__ م__ د_______ ‫-م- چ- م-‌-و-ه-د (-ی م-ل د-ر-د-؟- ---------------------------------- ‫شما چی می‌خواهید (چی میل دارید]؟‬ 0
‫-ho--a -----mi-khah-d-(-hii m--l --a-id-?-‬‬ ‫______ c___ m________ (____ m___ d__________ ‫-h-m-a c-i- m---h-h-d (-h-i m-i- d-a-i-)-‬-‬ --------------------------------------------- ‫shomaa chii mi-khahid (chii mail daarid)?‬‬‬
Желите ли кафу? ‫----هوه-می‌خ-اهید-‬ ‫__ ق___ م_________ ‫-ک ق-و- م-‌-و-ه-د-‬ -------------------- ‫یک قهوه می‌خواهید؟‬ 0
‫ye- -hahve------ha-id--‬‬ ‫___ g______ m____________ ‫-e- g-a-v-h m---h-h-d-‬-‬ -------------------------- ‫yek ghahveh mi-khahid?‬‬‬
Или радије желите чај? ‫یا ----- ت-جی----یک --- -----اهید-‬ ‫__ ا____ ت_____ ی_ چ__ م_________ ‫-ا ا-ن-ه ت-ج-ح-ً ی- چ-ی م-‌-و-ه-د-‬ ------------------------------------ ‫یا اینکه ترجیحاً یک چای می‌خواهید؟‬ 0
‫iaa---k------ji-a- --- c-a--e--i------d?‬-‬ ‫___ i____ t______ y__ c_____ m____________ ‫-a- i-k-h t-r-i-a- y-k c-a-y- m---h-h-d-‬-‬ -------------------------------------------- ‫iaa inkeh tarjihaً yek chaaye mi-khahid?‬‬‬
Ми се желимо возити кући. ‫م- م--خو--یم-با---شی- -----ن- بر----‬ ‫__ م_______ ب_ م____ ب_ خ___ ب______ ‫-ا م-‌-و-ه-م ب- م-ش-ن ب- خ-ن- ب-و-م-‬ -------------------------------------- ‫ما می‌خواهیم با ماشین به خانه برویم.‬ 0
‫m- mi-k--a--- ba ma-sh-n b--k--an-h ---av--.-‬‬ ‫__ m_________ b_ m______ b_ k______ b__________ ‫-a m---h-a-i- b- m-a-h-n b- k-a-n-h b-r-v-m-‬-‬ ------------------------------------------------ ‫ma mi-khaahim ba maashin be khaaneh beravim.‬‬‬
Желите ли ви такси? ش-ا ت-کس- می-خو-هید-‬ ش__ ت____ م_________ ش-ا ت-ک-ی م-‌-و-ه-د-‬ --------------------- شما تاکسی می‌خواهید؟‬ 0
s---aa-taa-si-mi--h--id---‬ s_____ t_____ m____________ s-o-a- t-a-s- m---h-h-d-‬-‬ --------------------------- shomaa taaksi mi-khahid?‬‬‬
Они желе телефонирати. ‫آ-ه- --‌-واهن- -ل-- ک-ند-‬ ‫____ م_______ ت___ ک_____ ‫-ن-ا م-‌-و-ه-د ت-ف- ک-ن-.- --------------------------- ‫آنها می‌خواهند تلفن کنند.‬ 0
‫aan--- mi---aa-a---t-le----ko-an-.‬‬‬ ‫______ m__________ t______ k_________ ‫-a-h-a m---h-a-a-d t-l-f-n k-n-n-.-‬- -------------------------------------- ‫aanhaa mi-khaahand telefon konand.‬‬‬

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

МП3 српски + персијски (1-100) МП3 персијски (1-100)
Није пронађен ниједан видео!

Два језика = два центра за говор!

Нашем мозгу није битно кад учимо један језик. Ово стога што различите језике похрањује у различитим областима. Језици које учимо не меморишу се на истом месту. Језици које учимо касније у животу биће похрањени на другом месту. То значи да мозак обрађује нова правила на другом месту. Она се не похрањују заједно са правилима матерњег језика. С друге стране, људи који су одрасли са два језика користе само један регион. До овог закључка се дошло бројним студијама. Неуролози си испитивли разне особе. Њихови испитаници су говорили два језика течно. Један део испитаника био је одрастао са два језика. Други део њих је други језик научио тек касније у животу. За време испитивања су мерене мождане активности. На тај начин се могло испитивати које су области мозга за време тестовабиле активне. Тако се и дошло до спознаје да они који су други језик научили каснијеу животу имају два центра за говор! Тиме су научници доказали своју не тако нову претпоставку. Људи чији је мозак претрпео повреду показују различите симптоме. Оштећење мозга може довести до поремећаја језика. Људи са оштећеним мозгом не могу добро изговарати или разумети речи. Код двојезичних људи са оштећењем мозга појављују се другачији симптоми. Проблеми у говору не односе се увек на оба језика. Уколико је један део мозга повређен, онај други ће још увек функционисати. Јер пацијенти говоре један језик боље од другог. Два различита језика се поново уче различитом брзином. То доказује да се оба језика не похрањују на истом месту. Захваљујући томе што нису једновремено учени, граде два центра. Како се наш мозак сналази са више језика, нејасно је. Али, нове спознаје могу за резултат имати нове стратегије учења.