Рјечник

sr нешто желети   »   ad Зыгорэ пшIоигъон

70 [седамдесет]

нешто желети

нешто желети

70 [тIокIищрэ пшIырэ]

70 [tIokIishhrje pshIyrje]

Зыгорэ пшIоигъон

Zygorje pshIoigon

Изаберите како желите да видите превод:   
српски адигхе Игра Више
Желите ли пушити? Ту-ын-уе-ъ- -шIои-ъу-? Т____ у____ п_________ Т-т-н у-ш-о п-I-и-ъ-а- ---------------------- Тутын уешъо пшIоигъуа? 0
Tu--- ---ho-----oigua? T____ u____ p_________ T-t-n u-s-o p-h-o-g-a- ---------------------- Tutyn uesho pshIoigua?
Желите ли играти? Ук-а--о пш--игъуа? У______ п_________ У-ъ-ш-о п-I-и-ъ-а- ------------------ Укъашъо пшIоигъуа? 0
U-as-o-ps-I-i-ua? U_____ p_________ U-a-h- p-h-o-g-a- ----------------- Ukasho pshIoigua?
Желите ли шетати? Утезе-I----н-у -шI-иг-уа? У_____________ п_________ У-е-е-I-х-а-э- п-I-и-ъ-а- ------------------------- УтезекIухьанэу пшIоигъуа? 0
U---ekIuh---j-u ----o-g-a? U______________ p_________ U-e-e-I-h-a-j-u p-h-o-g-a- -------------------------- UtezekIuh'anjeu pshIoigua?
Ја желим пушити. Сэ т-тын сеш-----I-и-ъ---ъ. С_ т____ с____ с___________ С- т-т-н с-ш-о с-I-и-ъ-а-ъ- --------------------------- Сэ тутын сешъо сшIоигъуагъ. 0
Sj- -u-y- s-sho-ss-I--g-ag. S__ t____ s____ s__________ S-e t-t-n s-s-o s-h-o-g-a-. --------------------------- Sje tutyn sesho sshIoiguag.
Желиш ли цигарету? С--ар----ф-я? С______ у____ С-г-р-т у-а-? ------------- Сигарет уфая? 0
Si---et ufaja? S______ u_____ S-g-r-t u-a-a- -------------- Sigaret ufaja?
Он жели ватру. Ар-(---л-фыгъ) с----ч ф--. А_ (__________ с_____ ф___ А- (-ъ-л-ф-г-) с-р-ы- ф-й- -------------------------- Ар (хъулъфыгъ) сырныч фай. 0
A--(-----g)-----ych--a-. A_ (_______ s______ f___ A- (-u-f-g- s-r-y-h f-j- ------------------------ Ar (hulfyg) syrnych faj.
Ја желим нешто пити. Зыг---- --шъ-н-у с--а-. З______ с_______ с_____ З-г-р-м с-ш-о-э- с-ф-й- ----------------------- Зыгорэм сешъонэу сыфай. 0
Zygo--e---es----e- --f-j. Z_______ s________ s_____ Z-g-r-e- s-s-o-j-u s-f-j- ------------------------- Zygorjem seshonjeu syfaj.
Ја желим нешто јести. Зы-ор--сшхы--шIои--у. З_____ с___ с________ З-г-р- с-х- с-I-и-ъ-. --------------------- Зыгорэ сшхы сшIоигъу. 0
Zy-o--e ss-hy s--Io-gu. Z______ s____ s________ Z-g-r-e s-h-y s-h-o-g-. ----------------------- Zygorje sshhy sshIoigu.
Ја се желим мало одморити. Т----- ---гъэп---ы---------. Т_____ з__________ с________ Т-э-I- з-з-ъ-п-э-ы с-I-и-ъ-. ---------------------------- ТIэкIу зызгъэпсэфы сшIоигъу. 0
TI-ek---zyz-j----e------I--g-. T______ z___________ s________ T-j-k-u z-z-j-p-j-f- s-h-o-g-. ------------------------------ TIjekIu zyzgjepsjefy sshIoigu.
Ја Вас желим нешто питати. Сэ --г-р-- -ык--к-э-п-Iэ-------ъ-. С_ з______ с____________ с________ С- з-г-р-м с-к-ы-I-у-ч-э с-I-и-ъ-. ---------------------------------- Сэ зыгорэм сыкъыкIэупчIэ сшIоигъу. 0
S---zy-orjem---k--Ij-up--I-e -----i-u. S__ z_______ s______________ s________ S-e z-g-r-e- s-k-k-j-u-c-I-e s-h-o-g-. -------------------------------------- Sje zygorjem sykykIjeupchIje sshIoigu.
Ја Вас желим за нешто замолити. С- з-го-э-I------ы-лъ-Iу----о-гъ-. С_ з________ с__________ с________ С- з-г-р-к-э с-к-ы-л-э-у с-I-и-ъ-. ---------------------------------- Сэ зыгорэкIэ сыкъыолъэIу сшIоигъу. 0
Sj--zygor-e--je-s------------h-o-g-. S__ z__________ s_________ s________ S-e z-g-r-e-I-e s-k-o-j-I- s-h-o-g-. ------------------------------------ Sje zygorjekIje sykyoljeIu sshIoigu.
Ја Вас желим на нешто позвати. С- -ы-о--м у--г-э-л-г-----Iо-г-у. С_ з______ у___________ с________ С- з-г-р-м у-з-ъ-б-а-ъ- с-I-и-ъ-. --------------------------------- Сэ зыгорэм уезгъэблагъэ сшIоигъу. 0
Sje-z---r--m--ez-j----g---sshI-ig-. S__ z_______ u___________ s________ S-e z-g-r-e- u-z-j-b-a-j- s-h-o-g-. ----------------------------------- Sje zygorjem uezgjeblagje sshIoigu.
Шта желите, молим? С---о ---ои-ъу-гъ? С__ о п___________ С-д о п-I-и-ъ-а-ъ- ------------------ Сыд о пшIоигъуагъ? 0
Syd o---hIoi---g? S__ o p__________ S-d o p-h-o-g-a-? ----------------- Syd o pshIoiguag?
Желите ли кафу? К--е уфэ-гъа? К___ у_______ К-ф- у-э-г-а- ------------- Кофе уфэягъа? 0
Ko-e-ufjej--a? K___ u________ K-f- u-j-j-g-? -------------- Kofe ufjejaga?
Или радије желите чај? Хьа-ми щай-э-на--ы-I-а? Х_____ щ____ н_________ Х-а-м- щ-й-э н-х-ы-I-а- ----------------------- Хьауми щаймэ нахьышIуа? 0
H--u-i -hhaj-j- n--'----ua? H_____ s_______ n__________ H-a-m- s-h-j-j- n-h-y-h-u-? --------------------------- H'aumi shhajmje nah'yshIua?
Ми се желимо возити кући. Тэ унэм---к---ь--т---и-ъу-г-. Т_ у___ т_______ т___________ Т- у-э- т-к-о-ь- т-I-и-ъ-а-ъ- ----------------------------- Тэ унэм тыкIожьы тшIоигъуагъ. 0
T----n-e--tyk--zh---t-h-oig--g. T__ u____ t________ t__________ T-e u-j-m t-k-o-h-y t-h-o-g-a-. ------------------------------- Tje unjem tykIozh'y tshIoiguag.
Желите ли ви такси? Т-кс- -ъу---? Т____ ш______ Т-к-и ш-у-а-? ------------- Такси шъуфая? 0
Ta-si ---fa--? T____ s_______ T-k-i s-u-a-a- -------------- Taksi shufaja?
Они желе телефонирати. А--р-т--е--н--э -е--э-----игъ--г-. А___ т_________ т____ а___________ А-э- т-л-ф-н-I- т-о-э а-I-и-ъ-а-ъ- ---------------------------------- Ахэр телефонкIэ теохэ ашIоигъуагъ. 0
A-j---t-le----I-- -eo-j- --h-o--ua-. A____ t__________ t_____ a__________ A-j-r t-l-f-n-I-e t-o-j- a-h-o-g-a-. ------------------------------------ Ahjer telefonkIje teohje ashIoiguag.

Два језика = два центра за говор!

Нашем мозгу није битно кад учимо један језик. Ово стога што различите језике похрањује у различитим областима. Језици које учимо не меморишу се на истом месту. Језици које учимо касније у животу биће похрањени на другом месту. То значи да мозак обрађује нова правила на другом месту. Она се не похрањују заједно са правилима матерњег језика. С друге стране, људи који су одрасли са два језика користе само један регион. До овог закључка се дошло бројним студијама. Неуролози си испитивли разне особе. Њихови испитаници су говорили два језика течно. Један део испитаника био је одрастао са два језика. Други део њих је други језик научио тек касније у животу. За време испитивања су мерене мождане активности. На тај начин се могло испитивати које су области мозга за време тестовабиле активне. Тако се и дошло до спознаје да они који су други језик научили каснијеу животу имају два центра за говор! Тиме су научници доказали своју не тако нову претпоставку. Људи чији је мозак претрпео повреду показују различите симптоме. Оштећење мозга може довести до поремећаја језика. Људи са оштећеним мозгом не могу добро изговарати или разумети речи. Код двојезичних људи са оштећењем мозга појављују се другачији симптоми. Проблеми у говору не односе се увек на оба језика. Уколико је један део мозга повређен, онај други ће још увек функционисати. Јер пацијенти говоре један језик боље од другог. Два различита језика се поново уче различитом брзином. То доказује да се оба језика не похрањују на истом месту. Захваљујући томе што нису једновремено учени, граде два центра. Како се наш мозак сналази са више језика, нејасно је. Али, нове спознаје могу за резултат имати нове стратегије учења.