Рјечник

sr нешто желети   »   el θα ήθελα κάτι

70 [седамдесет]

нешто желети

нешто желети

70 [εβδομήντα]

70 [ebdomḗnta]

θα ήθελα κάτι

tha ḗthela káti

Изаберите како желите да видите превод:   
српски грчки Игра Више
Желите ли пушити? Θ- -έ---ε ------------; Θ_ θ_____ ν_ κ_________ Θ- θ-λ-τ- ν- κ-π-ί-ε-ε- ----------------------- Θα θέλατε να καπνίσετε; 0
Th---hél--- na k-pn--et-? T__ t______ n_ k_________ T-a t-é-a-e n- k-p-í-e-e- ------------------------- Tha thélate na kapnísete?
Желите ли играти? Θα θέ--τ--ν- χο---ετε; Θ_ θ_____ ν_ χ________ Θ- θ-λ-τ- ν- χ-ρ-ψ-τ-; ---------------------- Θα θέλατε να χορέψετε; 0
Tha théla-e ---c-o-épsete? T__ t______ n_ c__________ T-a t-é-a-e n- c-o-é-s-t-? -------------------------- Tha thélate na chorépsete?
Желите ли шетати? Θα-θ--α-ε να πά-ε-π-ρίπ-τ-; Θ_ θ_____ ν_ π___ π________ Θ- θ-λ-τ- ν- π-μ- π-ρ-π-τ-; --------------------------- Θα θέλατε να πάμε περίπατο; 0
T-a t--l--e-n- p-me p-rípat-? T__ t______ n_ p___ p________ T-a t-é-a-e n- p-m- p-r-p-t-? ----------------------------- Tha thélate na páme perípato?
Ја желим пушити. Θα -θ--- να ---ν---. Θ_ ή____ ν_ κ_______ Θ- ή-ε-α ν- κ-π-ί-ω- -------------------- Θα ήθελα να καπνίσω. 0
Th----h-la-na -a-----. T__ ḗ_____ n_ k_______ T-a ḗ-h-l- n- k-p-í-ō- ---------------------- Tha ḗthela na kapnísō.
Желиш ли цигарету? Θ--ήθελες-έ-α---ι-ά-ο; Θ_ ή_____ έ__ τ_______ Θ- ή-ε-ε- έ-α τ-ι-ά-ο- ---------------------- Θα ήθελες ένα τσιγάρο; 0
T-a----e-e---na -si-ár-? T__ ḗ______ é__ t_______ T-a ḗ-h-l-s é-a t-i-á-o- ------------------------ Tha ḗtheles éna tsigáro?
Он жели ватру. Θ--ήθελ---ωτι-. Θ_ ή____ φ_____ Θ- ή-ε-ε φ-τ-ά- --------------- Θα ήθελε φωτιά. 0
T-a -the-- ----iá. T__ ḗ_____ p______ T-a ḗ-h-l- p-ō-i-. ------------------ Tha ḗthele phōtiá.
Ја желим нешто пити. Θ- --ε-- να π-- -άτ-. Θ_ ή____ ν_ π__ κ____ Θ- ή-ε-α ν- π-ω κ-τ-. --------------------- Θα ήθελα να πιω κάτι. 0
Th- ḗ-hel---a---ō---ti. T__ ḗ_____ n_ p__ k____ T-a ḗ-h-l- n- p-ō k-t-. ----------------------- Tha ḗthela na piō káti.
Ја желим нешто јести. Θ---θ--α-να -άω ---ι. Θ_ ή____ ν_ φ__ κ____ Θ- ή-ε-α ν- φ-ω κ-τ-. --------------------- Θα ήθελα να φάω κάτι. 0
Th- -t-el- n- -h-- káti. T__ ḗ_____ n_ p___ k____ T-a ḗ-h-l- n- p-á- k-t-. ------------------------ Tha ḗthela na pháō káti.
Ја се желим мало одморити. Θα ή-ε-α -α-ξε-ο-ρα-τώ--ίγ-. Θ_ ή____ ν_ ξ_________ λ____ Θ- ή-ε-α ν- ξ-κ-υ-α-τ- λ-γ-. ---------------------------- Θα ήθελα να ξεκουραστώ λίγο. 0
T-- ḗ-h-l- na ---ou-as-----g-. T__ ḗ_____ n_ x_________ l____ T-a ḗ-h-l- n- x-k-u-a-t- l-g-. ------------------------------ Tha ḗthela na xekourastṓ lígo.
Ја Вас желим нешто питати. Θα ήθ--α--- σ-ς ρ-τή-ω-κ--ι. Θ_ ή____ ν_ σ__ ρ_____ κ____ Θ- ή-ε-α ν- σ-ς ρ-τ-σ- κ-τ-. ---------------------------- Θα ήθελα να σας ρωτήσω κάτι. 0
T-- ---e-- -a-sa----tḗs---á-i. T__ ḗ_____ n_ s__ r_____ k____ T-a ḗ-h-l- n- s-s r-t-s- k-t-. ------------------------------ Tha ḗthela na sas rōtḗsō káti.
Ја Вас желим за нешто замолити. Θα-ήθ-λα να-σα---α-ακ-λέ-ω---α--άτ-. Θ_ ή____ ν_ σ__ π_________ γ__ κ____ Θ- ή-ε-α ν- σ-ς π-ρ-κ-λ-σ- γ-α κ-τ-. ------------------------------------ Θα ήθελα να σας παρακαλέσω για κάτι. 0
T---ḗt--la na -a- -a----l-s--g-- k--i. T__ ḗ_____ n_ s__ p_________ g__ k____ T-a ḗ-h-l- n- s-s p-r-k-l-s- g-a k-t-. -------------------------------------- Tha ḗthela na sas parakalésō gia káti.
Ја Вас желим на нешто позвати. Θα ------ν------κ-λ-σω--- -άτ-. Θ_ ή____ ν_ σ__ κ_____ σ_ κ____ Θ- ή-ε-α ν- σ-ς κ-λ-σ- σ- κ-τ-. ------------------------------- Θα ήθελα να σας καλέσω σε κάτι. 0
T-- -t---a--a--a- -al--ō--e-káti. T__ ḗ_____ n_ s__ k_____ s_ k____ T-a ḗ-h-l- n- s-s k-l-s- s- k-t-. --------------------------------- Tha ḗthela na sas kalésō se káti.
Шта желите, молим? Τι θα--έλ--ε π----αλώ; Τ_ θ_ θ_____ π________ Τ- θ- θ-λ-τ- π-ρ-κ-λ-; ---------------------- Τι θα θέλατε παρακαλώ; 0
Ti--------la-e p--a--lṓ? T_ t__ t______ p________ T- t-a t-é-a-e p-r-k-l-? ------------------------ Ti tha thélate parakalṓ?
Желите ли кафу? Θ----λα-ε-ένα- -αφέ; Θ_ θ_____ έ___ κ____ Θ- θ-λ-τ- έ-α- κ-φ-; -------------------- Θα θέλατε έναν καφέ; 0
Tha--hél-te énan-kap-é? T__ t______ é___ k_____ T-a t-é-a-e é-a- k-p-é- ----------------------- Tha thélate énan kaphé?
Или радије желите чај? Ή-μ--ως-θα ---τι-ούσα-- ένα τσά-; Ή μ____ θ_ π___________ έ__ τ____ Ή μ-π-ς θ- π-ο-ι-ο-σ-τ- έ-α τ-ά-; --------------------------------- Ή μήπως θα προτιμούσατε ένα τσάι; 0
Ḗ-mḗpōs tha --o--moús-te én--tsá-? Ḗ m____ t__ p___________ é__ t____ Ḗ m-p-s t-a p-o-i-o-s-t- é-a t-á-? ---------------------------------- Ḗ mḗpōs tha protimoúsate éna tsái?
Ми се желимо возити кући. Θα -έ---- ν- --μ---π---. Θ_ θ_____ ν_ π___ σ_____ Θ- θ-λ-μ- ν- π-μ- σ-ί-ι- ------------------------ Θα θέλαμε να πάμε σπίτι. 0
T-a-t-é--m--n- -áme--p--i. T__ t______ n_ p___ s_____ T-a t-é-a-e n- p-m- s-í-i- -------------------------- Tha thélame na páme spíti.
Желите ли ви такси? Θ--θέλ--ε ένα-τ--ί; Θ_ θ_____ έ__ τ____ Θ- θ-λ-τ- έ-α τ-ξ-; ------------------- Θα θέλατε ένα ταξί; 0
T-a ------- -na--a--? T__ t______ é__ t____ T-a t-é-a-e é-a t-x-? --------------------- Tha thélate éna taxí?
Они желе телефонирати. Θ- -θ--αν-να --νο-ν --α τη---ωνο. Θ_ ή_____ ν_ κ_____ έ__ τ________ Θ- ή-ε-α- ν- κ-ν-υ- έ-α τ-λ-φ-ν-. --------------------------------- Θα ήθελαν να κάνουν ένα τηλέφωνο. 0
Tha ḗ--e-a- n- -án--- ----tēl-phōno. T__ ḗ______ n_ k_____ é__ t_________ T-a ḗ-h-l-n n- k-n-u- é-a t-l-p-ō-o- ------------------------------------ Tha ḗthelan na kánoun éna tēléphōno.

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

МП3 српски + грчки (1-100) МП3 грчки (1-100)
Није пронађен ниједан видео!

Два језика = два центра за говор!

Нашем мозгу није битно кад учимо један језик. Ово стога што различите језике похрањује у различитим областима. Језици које учимо не меморишу се на истом месту. Језици које учимо касније у животу биће похрањени на другом месту. То значи да мозак обрађује нова правила на другом месту. Она се не похрањују заједно са правилима матерњег језика. С друге стране, људи који су одрасли са два језика користе само један регион. До овог закључка се дошло бројним студијама. Неуролози си испитивли разне особе. Њихови испитаници су говорили два језика течно. Један део испитаника био је одрастао са два језика. Други део њих је други језик научио тек касније у животу. За време испитивања су мерене мождане активности. На тај начин се могло испитивати које су области мозга за време тестовабиле активне. Тако се и дошло до спознаје да они који су други језик научили каснијеу животу имају два центра за говор! Тиме су научници доказали своју не тако нову претпоставку. Људи чији је мозак претрпео повреду показују различите симптоме. Оштећење мозга може довести до поремећаја језика. Људи са оштећеним мозгом не могу добро изговарати или разумети речи. Код двојезичних људи са оштећењем мозга појављују се другачији симптоми. Проблеми у говору не односе се увек на оба језика. Уколико је један део мозга повређен, онај други ће још увек функционисати. Јер пацијенти говоре један језик боље од другог. Два различита језика се поново уче различитом брзином. То доказује да се оба језика не похрањују на истом месту. Захваљујући томе што нису једновремено учени, граде два центра. Како се наш мозак сналази са више језика, нејасно је. Али, нове спознаје могу за резултат имати нове стратегије учења.