Рјечник

sr нешто желети   »   hy to like something

70 [седамдесет]

нешто желети

нешто желети

70 [յոթանասուն]

70 [yot’anasun]

to like something

[inch’ vor ban sirel]

Изаберите како желите да видите превод:   
српски јерменски Игра Више
Желите ли пушити? Ո------ եք ծ--լ: ՈՒզու՞մ եք ծխել: Ո-զ-ւ-մ ե- ծ-ե-: ---------------- ՈՒզու՞մ եք ծխել: 0
U--՞m -----tskh-l Uzu՞m yek’ tskhel U-u-m y-k- t-k-e- ----------------- Uzu՞m yek’ tskhel
Желите ли играти? ՈՒզ--՞-----պարել: ՈՒզու՞մ եք պարել: Ո-զ-ւ-մ ե- պ-ր-լ- ----------------- ՈՒզու՞մ եք պարել: 0
Uzu-m yek’ -arel Uzu՞m yek’ parel U-u-m y-k- p-r-l ---------------- Uzu՞m yek’ parel
Желите ли шетати? ՈՒ-ու---ե- զ---ն-լ: ՈՒզու՞մ եք զբոսնել: Ո-զ-ւ-մ ե- զ-ո-ն-լ- ------------------- ՈՒզու՞մ եք զբոսնել: 0
U--՞m y-----b-sn-l Uzu՞m yek’ zbosnel U-u-m y-k- z-o-n-l ------------------ Uzu՞m yek’ zbosnel
Ја желим пушити. Ես-ու--ւմ եմ----լ: Ես ուզում եմ ծխել: Ե- ո-զ-ւ- ե- ծ-ե-: ------------------ Ես ուզում եմ ծխել: 0
Y-s----- y-- t-k-el Yes uzum yem tskhel Y-s u-u- y-m t-k-e- ------------------- Yes uzum yem tskhel
Желиш ли цигарету? Ծխախ-- -ւզ-ւ՞--ես: Ծխախոտ ուզու՞մ ես: Ծ-ա-ո- ո-զ-ւ-մ ե-: ------------------ Ծխախոտ ուզու՞մ ես: 0
T-k----ot ------y-s Tskhakhot uzu՞m yes T-k-a-h-t u-u-m y-s ------------------- Tskhakhot uzu՞m yes
Он жели ватру. Նա --ռ-չ - -ւ---մ: Նա վառիչ է ուզում: Ն- վ-ռ-չ է ո-զ-ւ-: ------------------ Նա վառիչ է ուզում: 0
Na --r----’ --uzum Na varrich’ e uzum N- v-r-i-h- e u-u- ------------------ Na varrich’ e uzum
Ја желим нешто пити. Նա-ի-չ -ր բ-ն--------մ խմ--: Նա ինչ որ բան է ուզում խմել: Ն- ի-չ ո- բ-ն է ո-զ-ւ- խ-ե-: ---------------------------- Նա ինչ որ բան է ուզում խմել: 0
Na in--- v-- ------u--m-k-m-l Na inch’ vor ban e uzum khmel N- i-c-’ v-r b-n e u-u- k-m-l ----------------------------- Na inch’ vor ban e uzum khmel
Ја желим нешто јести. Ես ո--ում-եմ-ի----ր-բ-ն-----լ: Ես ուզում եմ ինչ որ բան ուտել: Ե- ո-զ-ւ- ե- ի-չ ո- բ-ն ո-տ-լ- ------------------------------ Ես ուզում եմ ինչ որ բան ուտել: 0
Y-- u----ye----c-’-vor --n utel Yes uzum yem inch’ vor ban utel Y-s u-u- y-m i-c-’ v-r b-n u-e- ------------------------------- Yes uzum yem inch’ vor ban utel
Ја се желим мало одморити. Ե--ուզո-մ ----ի քի- --------ալ: Ես ուզում եմ մի քիչ հանգստանալ: Ե- ո-զ-ւ- ե- մ- ք-չ հ-ն-ս-ա-ա-: ------------------------------- Ես ուզում եմ մի քիչ հանգստանալ: 0
Y-- --u----- -- k---h’ ------a-al Yes uzum yem mi k’ich’ hangstanal Y-s u-u- y-m m- k-i-h- h-n-s-a-a- --------------------------------- Yes uzum yem mi k’ich’ hangstanal
Ја Вас желим нешто питати. Ես-ո-զու- ե- -ե----չ որ --ն---ր-նել: Ես ուզում եմ Ձեզ ինչ որ բան հարցնել: Ե- ո-զ-ւ- ե- Ձ-զ ի-չ ո- բ-ն հ-ր-ն-լ- ------------------------------------ Ես ուզում եմ Ձեզ ինչ որ բան հարցնել: 0
Y-s -zum -em-Dze--i-ch’-v---ban -a---’n-l Yes uzum yem Dzez inch’ vor ban harts’nel Y-s u-u- y-m D-e- i-c-’ v-r b-n h-r-s-n-l ----------------------------------------- Yes uzum yem Dzez inch’ vor ban harts’nel
Ја Вас желим за нешто замолити. Ե- ուզ--մ ե----զ --չ--ր -----ն--ե-: Ես ուզում եմ Ձեզ ինչ որ բան խնդրել: Ե- ո-զ-ւ- ե- Ձ-զ ի-չ ո- բ-ն խ-դ-ե-: ----------------------------------- Ես ուզում եմ Ձեզ ինչ որ բան խնդրել: 0
Ye- u-u--yem D-ez i---’ --r--an -h-dr-l Yes uzum yem Dzez inch’ vor ban khndrel Y-s u-u- y-m D-e- i-c-’ v-r b-n k-n-r-l --------------------------------------- Yes uzum yem Dzez inch’ vor ban khndrel
Ја Вас желим на нешто позвати. Ե- -ւ-ո-- -- --- հ-ավիրել: Ես ուզում եմ Ձեզ հրավիրել: Ե- ո-զ-ւ- ե- Ձ-զ հ-ա-ի-ե-: -------------------------- Ես ուզում եմ Ձեզ հրավիրել: 0
Y-- u--m y-- -zez -r--ir-l Yes uzum yem Dzez hravirel Y-s u-u- y-m D-e- h-a-i-e- -------------------------- Yes uzum yem Dzez hravirel
Шта желите, молим? Ներեցեք- ի՞----ք-ո-զ-ւ-: Ներեցեք, ի՞նչ եք ուզում: Ն-ր-ց-ք- ի-ն- ե- ո-զ-ւ-: ------------------------ Ներեցեք, ի՞նչ եք ուզում: 0
Ner---’-e-’, i՞-c-’-yek’ -z-m Nerets’yek’, i՞nch’ yek’ uzum N-r-t-’-e-’- i-n-h- y-k- u-u- ----------------------------- Nerets’yek’, i՞nch’ yek’ uzum
Желите ли кафу? Ս--րճ -ւ-ու՞--եք: Սուրճ ուզու՞մ եք: Ս-ւ-ճ ո-զ-ւ-մ ե-: ----------------- Սուրճ ուզու՞մ եք: 0
S-r-h -z--m----’ Surch uzu՞m yek’ S-r-h u-u-m y-k- ---------------- Surch uzu՞m yek’
Или радије желите чај? Թե--ա-ել----- է-թ-յ: Թե՞ ավելի լավ է թեյ: Թ-՞ ա-ե-ի լ-վ է թ-յ- -------------------- Թե՞ ավելի լավ է թեյ: 0
T’y-՞ --eli l-- ------y T’ye՞ aveli lav e t’yey T-y-՞ a-e-i l-v e t-y-y ----------------------- T’ye՞ aveli lav e t’yey
Ми се желимо возити кући. Մ-նք-ո-զո---ե-- տուն գ--լ: Մենք ուզում ենք տուն գնալ: Մ-ն- ո-զ-ւ- ե-ք տ-ւ- գ-ա-: -------------------------- Մենք ուզում ենք տուն գնալ: 0
Me-k’---u--yen-’-t------l Menk’ uzum yenk’ tun gnal M-n-’ u-u- y-n-’ t-n g-a- ------------------------- Menk’ uzum yenk’ tun gnal
Желите ли ви такси? Տ-ք-ի -ւ-ո----եք: Տաքսի ուզու՞մ եք: Տ-ք-ի ո-զ-ւ-մ ե-: ----------------- Տաքսի ուզու՞մ եք: 0
T-k’-------m-yek’ Tak’si uzu՞m yek’ T-k-s- u-u-m y-k- ----------------- Tak’si uzu՞m yek’
Они желе телефонирати. Նրա-ք ո--ում-են-զանգահ----: Նրանք ուզում են զանգահարել: Ն-ա-ք ո-զ-ւ- ե- զ-ն-ա-ա-ե-: --------------------------- Նրանք ուզում են զանգահարել: 0
N--nk’ -z-m---- --ng----el Nrank’ uzum yen zangaharel N-a-k- u-u- y-n z-n-a-a-e- -------------------------- Nrank’ uzum yen zangaharel

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

Није пронађен ниједан видео!

Два језика = два центра за говор!

Нашем мозгу није битно кад учимо један језик. Ово стога што различите језике похрањује у различитим областима. Језици које учимо не меморишу се на истом месту. Језици које учимо касније у животу биће похрањени на другом месту. То значи да мозак обрађује нова правила на другом месту. Она се не похрањују заједно са правилима матерњег језика. С друге стране, људи који су одрасли са два језика користе само један регион. До овог закључка се дошло бројним студијама. Неуролози си испитивли разне особе. Њихови испитаници су говорили два језика течно. Један део испитаника био је одрастао са два језика. Други део њих је други језик научио тек касније у животу. За време испитивања су мерене мождане активности. На тај начин се могло испитивати које су области мозга за време тестовабиле активне. Тако се и дошло до спознаје да они који су други језик научили каснијеу животу имају два центра за говор! Тиме су научници доказали своју не тако нову претпоставку. Људи чији је мозак претрпео повреду показују различите симптоме. Оштећење мозга може довести до поремећаја језика. Људи са оштећеним мозгом не могу добро изговарати или разумети речи. Код двојезичних људи са оштећењем мозга појављују се другачији симптоми. Проблеми у говору не односе се увек на оба језика. Уколико је један део мозга повређен, онај други ће још увек функционисати. Јер пацијенти говоре један језик боље од другог. Два различита језика се поново уче различитом брзином. То доказује да се оба језика не похрањују на истом месту. Захваљујући томе што нису једновремено учени, граде два центра. Како се наш мозак сналази са више језика, нејасно је. Али, нове спознаје могу за резултат имати нове стратегије учења.