Рјечник

sr нешто желети   »   pt gostar de uma coisa

70 [седамдесет]

нешто желети

нешто желети

70 [setenta]

gostar de uma coisa

Изаберите како желите да видите превод:   
српски португалски (PT) Игра Више
Желите ли пушити? (-oc-- -ue- fum--? (_____ q___ f_____ (-o-ê- q-e- f-m-r- ------------------ (Você) quer fumar? 0
Желите ли играти? (----)-q-er d--ç-r? (_____ q___ d______ (-o-ê- q-e- d-n-a-? ------------------- (Você) quer dançar? 0
Желите ли шетати? (Você)-qu-- p-ss-ar? (_____ q___ p_______ (-o-ê- q-e- p-s-e-r- -------------------- (Você) quer passear? 0
Ја желим пушити. Eu---eri--fu-a-. E_ q_____ f_____ E- q-e-i- f-m-r- ---------------- Eu queria fumar. 0
Желиш ли цигарету? Qu-res -m -i---ro? Q_____ u_ c_______ Q-e-e- u- c-g-r-o- ------------------ Queres um cigarro? 0
Он жели ватру. El- qu---a ----. E__ q_____ l____ E-e q-e-i- l-m-. ---------------- Ele queria lume. 0
Ја желим нешто пити. E--q-e-i- be-----l--m- cois-. E_ q_____ b____ a_____ c_____ E- q-e-i- b-b-r a-g-m- c-i-a- ----------------------------- Eu queria beber alguma coisa. 0
Ја желим нешто јести. Eu ------ com-- --g--- coisa. E_ q_____ c____ a_____ c_____ E- q-e-i- c-m-r a-g-m- c-i-a- ----------------------------- Eu queria comer alguma coisa. 0
Ја се желим мало одморити. E--q-e--a-descans-r u- ---co. E_ q_____ d________ u_ p_____ E- q-e-i- d-s-a-s-r u- p-u-o- ----------------------------- Eu queria descansar um pouco. 0
Ја Вас желим нешто питати. E-------a -e--unt-r--he-uma-c-is-. E_ q_____ p____________ u__ c_____ E- q-e-i- p-r-u-t-r-l-e u-a c-i-a- ---------------------------------- Eu queria perguntar-lhe uma coisa. 0
Ја Вас желим за нешто замолити. E- qu--ia p--ir-lhe--------r. E_ q_____ p________ u_ f_____ E- q-e-i- p-d-r-l-e u- f-v-r- ----------------------------- Eu queria pedir-lhe um favor. 0
Ја Вас желим на нешто позвати. E---ue--a-c--v-d------a---a--uma --i--. E_ q_____ c_________ p___ a_____ c_____ E- q-e-i- c-n-i-á-l- p-r- a-g-m- c-i-a- --------------------------------------- Eu queria convidá-lo para alguma coisa. 0
Шта желите, молим? O---- é --e d--eja,--or fa--r? O q__ é q__ d______ p__ f_____ O q-e é q-e d-s-j-, p-r f-v-r- ------------------------------ O que é que deseja, por favor? 0
Желите ли кафу? D-seja -m-c---? D_____ u_ c____ D-s-j- u- c-f-? --------------- Deseja um café? 0
Или радије желите чај? O---refe-e a-t-s u---há? O_ p______ a____ u_ c___ O- p-e-e-e a-t-s u- c-á- ------------------------ Ou prefere antes um chá? 0
Ми се желимо возити кући. Quería--s--- ------as-. Q________ i_ p___ c____ Q-e-í-m-s i- p-r- c-s-. ----------------------- Queríamos ir para casa. 0
Желите ли ви такси? Que-e-----t---? Q_____ u_ t____ Q-e-e- u- t-x-? --------------- Querem um táxi? 0
Они желе телефонирати. E-e----er-m -elef--ar. E___ q_____ t_________ E-e- q-e-e- t-l-f-n-r- ---------------------- Eles querem telefonar. 0

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

МП3 српски + португалски (PT) (1-100) МП3 португалски (PT) (1-100)
Није пронађен ниједан видео!

Два језика = два центра за говор!

Нашем мозгу није битно кад учимо један језик. Ово стога што различите језике похрањује у различитим областима. Језици које учимо не меморишу се на истом месту. Језици које учимо касније у животу биће похрањени на другом месту. То значи да мозак обрађује нова правила на другом месту. Она се не похрањују заједно са правилима матерњег језика. С друге стране, људи који су одрасли са два језика користе само један регион. До овог закључка се дошло бројним студијама. Неуролози си испитивли разне особе. Њихови испитаници су говорили два језика течно. Један део испитаника био је одрастао са два језика. Други део њих је други језик научио тек касније у животу. За време испитивања су мерене мождане активности. На тај начин се могло испитивати које су области мозга за време тестовабиле активне. Тако се и дошло до спознаје да они који су други језик научили каснијеу животу имају два центра за говор! Тиме су научници доказали своју не тако нову претпоставку. Људи чији је мозак претрпео повреду показују различите симптоме. Оштећење мозга може довести до поремећаја језика. Људи са оштећеним мозгом не могу добро изговарати или разумети речи. Код двојезичних људи са оштећењем мозга појављују се другачији симптоми. Проблеми у говору не односе се увек на оба језика. Уколико је један део мозга повређен, онај други ће још увек функционисати. Јер пацијенти говоре један језик боље од другог. Два различита језика се поново уче различитом брзином. То доказује да се оба језика не похрањују на истом месту. Захваљујући томе што нису једновремено учени, граде два центра. Како се наш мозак сналази са више језика, нејасно је. Али, нове спознаје могу за резултат имати нове стратегије учења.