Рјечник

sr нешто желети   »   it aver voglia di qualcosa

70 [седамдесет]

нешто желети

нешто желети

70 [settanta]

aver voglia di qualcosa

Изаберите како желите да видите превод:   
српски италијански Игра Више
Желите ли пушити? Le va d---umar-? L_ v_ d_ f______ L- v- d- f-m-r-? ---------------- Le va di fumare? 0
Желите ли играти? L- ----i--al----? L_ v_ d_ b_______ L- v- d- b-l-a-e- ----------------- Le va di ballare? 0
Желите ли шетати? L--v--di-fa----n----sse-----a? L_ v_ d_ f___ u__ p___________ L- v- d- f-r- u-a p-s-e-g-a-a- ------------------------------ Le va di fare una passeggiata? 0
Ја желим пушити. V-rr-i--u-ar-. V_____ f______ V-r-e- f-m-r-. -------------- Vorrei fumare. 0
Желиш ли цигарету? Vuoi -n- s--a-e--a? V___ u__ s_________ V-o- u-a s-g-r-t-a- ------------------- Vuoi una sigaretta? 0
Он жели ватру. L-- ---r--be---------- (-n---iga--t-a-. L__ v_______ a________ (___ s__________ L-i v-r-e-b- a-c-n-e-e (-n- s-g-r-t-a-. --------------------------------------- Lui vorrebbe accendere (una sigaretta). 0
Ја желим нешто пити. V--r----ere--ua-c---. V_____ b___ q________ V-r-e- b-r- q-a-c-s-. --------------------- Vorrei bere qualcosa. 0
Ја желим нешто јести. V-r-ei --n-i-re qua--osa. V_____ m_______ q________ V-r-e- m-n-i-r- q-a-c-s-. ------------------------- Vorrei mangiare qualcosa. 0
Ја се желим мало одморити. V---ei-rip---rm- -----’. V_____ r________ u_ p___ V-r-e- r-p-s-r-i u- p-’- ------------------------ Vorrei riposarmi un po’. 0
Ја Вас желим нешто питати. V-r-ei--h----r-- -n- cos-. V_____ c________ u__ c____ V-r-e- c-i-d-r-e u-a c-s-. -------------------------- Vorrei chiederLe una cosa. 0
Ја Вас желим за нешто замолити. V--r-- -hie---L- -- -a-o--. V_____ c________ u_ f______ V-r-e- c-i-d-r-e u- f-v-r-. --------------------------- Vorrei chiederLe un favore. 0
Ја Вас желим на нешто позвати. Vo-r-i ----ir-- -u-lco--. V_____ o_______ q________ V-r-e- o-f-i-L- q-a-c-s-. ------------------------- Vorrei offrirLe qualcosa. 0
Шта желите, молим? D--i-e--- --e--? D________ p_____ D-s-d-r-, p-e-o- ---------------- Desidera, prego? 0
Желите ли кафу? Grad--------caf-è? G_______ u_ c_____ G-a-i-c- u- c-f-è- ------------------ Gradisce un caffè? 0
Или радије желите чај? O--r--er---e u- -è? O p_________ u_ t__ O p-e-e-i-c- u- t-? ------------------- O preferisce un tè? 0
Ми се желимо возити кући. Vo-r---o -n------ cas-. V_______ a_____ a c____ V-r-e-m- a-d-r- a c-s-. ----------------------- Vorremmo andare a casa. 0
Желите ли ви такси? V-r----e un-t--s-? V_______ u_ t_____ V-r-e-t- u- t-s-ì- ------------------ Vorreste un tassì? 0
Они желе телефонирати. Lo---v-r-e-be---t-lef--ar-. L___ v_________ t__________ L-r- v-r-e-b-r- t-l-f-n-r-. --------------------------- Loro vorrebbero telefonare. 0

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

МП3 српски + италијански (1-100) МП3 италијански (1-100)
Није пронађен ниједан видео!

Два језика = два центра за говор!

Нашем мозгу није битно кад учимо један језик. Ово стога што различите језике похрањује у различитим областима. Језици које учимо не меморишу се на истом месту. Језици које учимо касније у животу биће похрањени на другом месту. То значи да мозак обрађује нова правила на другом месту. Она се не похрањују заједно са правилима матерњег језика. С друге стране, људи који су одрасли са два језика користе само један регион. До овог закључка се дошло бројним студијама. Неуролози си испитивли разне особе. Њихови испитаници су говорили два језика течно. Један део испитаника био је одрастао са два језика. Други део њих је други језик научио тек касније у животу. За време испитивања су мерене мождане активности. На тај начин се могло испитивати које су области мозга за време тестовабиле активне. Тако се и дошло до спознаје да они који су други језик научили каснијеу животу имају два центра за говор! Тиме су научници доказали своју не тако нову претпоставку. Људи чији је мозак претрпео повреду показују различите симптоме. Оштећење мозга може довести до поремећаја језика. Људи са оштећеним мозгом не могу добро изговарати или разумети речи. Код двојезичних људи са оштећењем мозга појављују се другачији симптоми. Проблеми у говору не односе се увек на оба језика. Уколико је један део мозга повређен, онај други ће још увек функционисати. Јер пацијенти говоре један језик боље од другог. Два различита језика се поново уче различитом брзином. То доказује да се оба језика не похрањују на истом месту. Захваљујући томе што нису једновремено учени, граде два центра. Како се наш мозак сналази са више језика, нејасно је. Али, нове спознаје могу за резултат имати нове стратегије учења.