Рјечник

sr нешто желети   »   zh 喜欢某事

70 [седамдесет]

нешто желети

нешто желети

70[七十]

70 [Qīshí]

喜欢某事

xǐhuān mǒu shì

Изаберите како желите да видите превод:   
српски кинески (поједностављени) Игра Више
Желите ли пушити? 您----烟 吗 ? 您 想 抽_ 吗 ? 您 想 抽- 吗 ? ---------- 您 想 抽烟 吗 ? 0
n-- x---- ch----n -a? n__ x____ c______ m__ n-n x-ǎ-g c-ō-y-n m-? --------------------- nín xiǎng chōuyān ma?
Желите ли играти? 您-想-跳舞-吗-? 您 想 跳_ 吗 ? 您 想 跳- 吗 ? ---------- 您 想 跳舞 吗 ? 0
Nín-xiǎ-g--i--w- m-? N__ x____ t_____ m__ N-n x-ǎ-g t-à-w- m-? -------------------- Nín xiǎng tiàowǔ ma?
Желите ли шетати? 您 想-去-散- 吗-? 您 想 去 散_ 吗 ? 您 想 去 散- 吗 ? ------------ 您 想 去 散步 吗 ? 0
Nín --ǎng-q--sà------? N__ x____ q_ s____ m__ N-n x-ǎ-g q- s-n-ù m-? ---------------------- Nín xiǎng qù sànbù ma?
Ја желим пушити. 我-想 ---。 我 想 抽_ 。 我 想 抽- 。 -------- 我 想 抽烟 。 0
W---i-ng c----ān. W_ x____ c_______ W- x-ǎ-g c-ō-y-n- ----------------- Wǒ xiǎng chōuyān.
Желиш ли цигарету? 你-- 要 一支 烟-吗 ? 你 想 要 一_ 烟 吗 ? 你 想 要 一- 烟 吗 ? -------------- 你 想 要 一支 烟 吗 ? 0
N---i-ng yào -ī -h---ān -a? N_ x____ y__ y_ z__ y__ m__ N- x-ǎ-g y-o y- z-ī y-n m-? --------------------------- Nǐ xiǎng yào yī zhī yān ma?
Он жели ватру. 他 - --打-机 。 他 想 要 打__ 。 他 想 要 打-机 。 ----------- 他 想 要 打火机 。 0
Tā---ǎ-- -ào-dǎh-ǒ--. T_ x____ y__ d_______ T- x-ǎ-g y-o d-h-ǒ-ī- --------------------- Tā xiǎng yào dǎhuǒjī.
Ја желим нешто пити. 我 ----儿 东西-。 我 想 喝__ 东_ 。 我 想 喝-儿 东- 。 ------------ 我 想 喝点儿 东西 。 0
W- ---ng hē -iǎn -r--ōngx-. W_ x____ h_ d___ e_ d______ W- x-ǎ-g h- d-ǎ- e- d-n-x-. --------------------------- Wǒ xiǎng hē diǎn er dōngxī.
Ја желим нешто јести. 我-- 吃-儿-东--。 我 想 吃__ 东_ 。 我 想 吃-儿 东- 。 ------------ 我 想 吃点儿 东西 。 0
Wǒ xiǎn- ch---iǎn -r----g--. W_ x____ c__ d___ e_ d______ W- x-ǎ-g c-ī d-ǎ- e- d-n-x-. ---------------------------- Wǒ xiǎng chī diǎn er dōngxī.
Ја се желим мало одморити. 我 --休- -- 。 我 想 休_ 一_ 。 我 想 休- 一- 。 ----------- 我 想 休息 一下 。 0
Wǒ --ǎn----ūx---īx-à. W_ x____ x____ y_____ W- x-ǎ-g x-ū-í y-x-à- --------------------- Wǒ xiǎng xiūxí yīxià.
Ја Вас желим нешто питати. 我 --问 --一些 ---。 我 想 问 您 一_ 事_ 。 我 想 问 您 一- 事- 。 --------------- 我 想 问 您 一些 事情 。 0
Wǒ-x-ǎ-g---- --- yī--- --ìqíng. W_ x____ w__ n__ y____ s_______ W- x-ǎ-g w-n n-n y-x-ē s-ì-í-g- ------------------------------- Wǒ xiǎng wèn nín yīxiē shìqíng.
Ја Вас желим за нешто замолити. 我-想 - 您 点- -- 。 我 想 求 您 点_ 事_ 。 我 想 求 您 点- 事- 。 --------------- 我 想 求 您 点儿 事情 。 0
Wǒ-x--ng-q-ú---- d-ǎn ------qín-. W_ x____ q__ n__ d___ e_ s_______ W- x-ǎ-g q-ú n-n d-ǎ- e- s-ì-í-g- --------------------------------- Wǒ xiǎng qiú nín diǎn er shìqíng.
Ја Вас желим на нешто позвати. 我 --邀- - 。 我 想 邀_ 您 。 我 想 邀- 您 。 ---------- 我 想 邀请 您 。 0
Wǒ---------o-ǐ-g-n--. W_ x____ y______ n___ W- x-ǎ-g y-o-ǐ-g n-n- --------------------- Wǒ xiǎng yāoqǐng nín.
Шта желите, молим? 请- 您 - -- ---? 请_ 您 要 点_ 什_ ? 请- 您 要 点- 什- ? -------------- 请问 您 要 点儿 什么 ? 0
Q-ng-èn--í--yàodi-n e---h-n--? Q______ n__ y______ e_ s______ Q-n-w-n n-n y-o-i-n e- s-é-m-? ------------------------------ Qǐngwèn nín yàodiǎn er shénme?
Желите ли кафу? 您-要 咖啡-吗 ? 您 要 咖_ 吗 ? 您 要 咖- 吗 ? ---------- 您 要 咖啡 吗 ? 0
Nín yào k---i-ma? N__ y__ k____ m__ N-n y-o k-f-i m-? ----------------- Nín yào kāfēi ma?
Или радије желите чај? 或--您------茶-? 或_ 您 更__ 喝_ ? 或- 您 更-欢 喝- ? ------------- 或者 您 更喜欢 喝茶 ? 0
H-òz-ě n-- ---- -ǐh-ān--ē-c-á? H_____ n__ g___ x_____ h_ c___ H-ò-h- n-n g-n- x-h-ā- h- c-á- ------------------------------ Huòzhě nín gèng xǐhuān hē chá?
Ми се желимо возити кући. 我- 想 -家 。 我_ 想 回_ 。 我- 想 回- 。 --------- 我们 想 回家 。 0
Wǒ-e- --ǎng huí --ā. W____ x____ h__ j___ W-m-n x-ǎ-g h-í j-ā- -------------------- Wǒmen xiǎng huí jiā.
Желите ли ви такси? 你们---打出-车---? 你_ 要 打___ 吗 ? 你- 要 打-租- 吗 ? ------------- 你们 要 打出租车 吗 ? 0
Nǐmen --o-d- c--z- --ē---? N____ y__ d_ c____ c__ m__ N-m-n y-o d- c-ū-ū c-ē m-? -------------------------- Nǐmen yào dǎ chūzū chē ma?
Они желе телефонирати. 他--- 打 电- 。 他_ 想 打 电_ 。 他- 想 打 电- 。 ----------- 他们 想 打 电话 。 0
Tāmen------ ---di--h-à. T____ x____ d_ d_______ T-m-n x-ǎ-g d- d-à-h-à- ----------------------- Tāmen xiǎng dǎ diànhuà.

Два језика = два центра за говор!

Нашем мозгу није битно кад учимо један језик. Ово стога што различите језике похрањује у различитим областима. Језици које учимо не меморишу се на истом месту. Језици које учимо касније у животу биће похрањени на другом месту. То значи да мозак обрађује нова правила на другом месту. Она се не похрањују заједно са правилима матерњег језика. С друге стране, људи који су одрасли са два језика користе само један регион. До овог закључка се дошло бројним студијама. Неуролози си испитивли разне особе. Њихови испитаници су говорили два језика течно. Један део испитаника био је одрастао са два језика. Други део њих је други језик научио тек касније у животу. За време испитивања су мерене мождане активности. На тај начин се могло испитивати које су области мозга за време тестовабиле активне. Тако се и дошло до спознаје да они који су други језик научили каснијеу животу имају два центра за говор! Тиме су научници доказали своју не тако нову претпоставку. Људи чији је мозак претрпео повреду показују различите симптоме. Оштећење мозга може довести до поремећаја језика. Људи са оштећеним мозгом не могу добро изговарати или разумети речи. Код двојезичних људи са оштећењем мозга појављују се другачији симптоми. Проблеми у говору не односе се увек на оба језика. Уколико је један део мозга повређен, онај други ће још увек функционисати. Јер пацијенти говоре један језик боље од другог. Два различита језика се поново уче различитом брзином. То доказује да се оба језика не похрањују на истом месту. Захваљујући томе што нису једновремено учени, граде два центра. Како се наш мозак сналази са више језика, нејасно је. Али, нове спознаје могу за резултат имати нове стратегије учења.