Рјечник

sr нешто желети   »   ru Изъявлять желание

70 [седамдесет]

нешто желети

нешто желети

70 [семьдесят]

70 [semʹdesyat]

Изъявлять желание

Izʺyavlyatʹ zhelaniye

Изаберите како желите да видите превод:   
српски руски Игра Више
Желите ли пушити? Хо-е-и-б- -ы -а--ри--? Х_____ б_ В_ з________ Х-т-л- б- В- з-к-р-т-? ---------------------- Хотели бы Вы закурить? 0
Kh-t-li ----- ----r-tʹ? K______ b_ V_ z________ K-o-e-i b- V- z-k-r-t-? ----------------------- Khoteli by Vy zakuritʹ?
Желите ли играти? Хотели--- -ы--анц-в-т-? Х_____ б_ В_ т_________ Х-т-л- б- В- т-н-е-а-ь- ----------------------- Хотели бы Вы танцевать? 0
K-o--l- -y-V--ta--se---ʹ? K______ b_ V_ t__________ K-o-e-i b- V- t-n-s-v-t-? ------------------------- Khoteli by Vy tantsevatʹ?
Желите ли шетати? Х-тел--б---ы--ой-- ------? Х_____ б_ В_ п____ г______ Х-т-л- б- В- п-й-и г-л-т-? -------------------------- Хотели бы Вы пойти гулять? 0
Khoteli-b---y p-yti-g--yat-? K______ b_ V_ p____ g_______ K-o-e-i b- V- p-y-i g-l-a-ʹ- ---------------------------- Khoteli by Vy poyti gulyatʹ?
Ја желим пушити. Я-хот-л бы / -о-е-- ---зак-ри--. Я х____ б_ / х_____ б_ з________ Я х-т-л б- / х-т-л- б- з-к-р-т-. -------------------------------- Я хотел бы / хотела бы закурить. 0
Y- -hote- -- /--h--el- b----kurit-. Y_ k_____ b_ / k______ b_ z________ Y- k-o-e- b- / k-o-e-a b- z-k-r-t-. ----------------------------------- Ya khotel by / khotela by zakuritʹ.
Желиш ли цигарету? Не х-т-л--ы-/-х-т-ла ---------ар-т-? Н_ х____ б_ / х_____ б_ т_ с________ Н- х-т-л б- / х-т-л- б- т- с-г-р-т-? ------------------------------------ Не хотел бы / хотела бы ты сигарету? 0
N- -h--el--------o-e-- -- ---si---etu? N_ k_____ b_ / k______ b_ t_ s________ N- k-o-e- b- / k-o-e-a b- t- s-g-r-t-? -------------------------------------- Ne khotel by / khotela by ty sigaretu?
Он жели ватру. Он х-тел бы---икури-ь. О_ х____ б_ п_________ О- х-т-л б- п-и-у-и-ь- ---------------------- Он хотел бы прикурить. 0
O- ---t-l--- pr-k--i--. O_ k_____ b_ p_________ O- k-o-e- b- p-i-u-i-ʹ- ----------------------- On khotel by prikuritʹ.
Ја желим нешто пити. Я ---ел------х--ел- бы------и-у-- -опить. Я х____ б_ / х_____ б_ ч_________ п______ Я х-т-л б- / х-т-л- б- ч-о-н-б-д- п-п-т-. ----------------------------------------- Я хотел бы / хотела бы что-нибудь попить. 0
Y--k--tel by-/ ---t----by -------budʹ--o--tʹ. Y_ k_____ b_ / k______ b_ c__________ p______ Y- k-o-e- b- / k-o-e-a b- c-t---i-u-ʹ p-p-t-. --------------------------------------------- Ya khotel by / khotela by chto-nibudʹ popitʹ.
Ја желим нешто јести. Я хо-е- б- - -------бы -т---иб-д--п-ес-ь. Я х____ б_ / х_____ б_ ч_________ п______ Я х-т-л б- / х-т-л- б- ч-о-н-б-д- п-е-т-. ----------------------------------------- Я хотел бы / хотела бы что-нибудь поесть. 0
Y----o----b--/---o-e---by -h-----b-d- po--s--. Y_ k_____ b_ / k______ b_ c__________ p_______ Y- k-o-e- b- / k-o-e-a b- c-t---i-u-ʹ p-y-s-ʹ- ---------------------------------------------- Ya khotel by / khotela by chto-nibudʹ poyestʹ.
Ја се желим мало одморити. Я--от-л--ы --хоте-а бы--е-н--о-----х--т-. Я х____ б_ / х_____ б_ н______ о_________ Я х-т-л б- / х-т-л- б- н-м-о-о о-д-х-у-ь- ----------------------------------------- Я хотел бы / хотела бы немного отдохнуть. 0
Ya -ho-el----/--ho---a--y nemnogo-o-d--hnu-ʹ. Y_ k_____ b_ / k______ b_ n______ o__________ Y- k-o-e- b- / k-o-e-a b- n-m-o-o o-d-k-n-t-. --------------------------------------------- Ya khotel by / khotela by nemnogo otdokhnutʹ.
Ја Вас желим нешто питати. Я ----л-б--/ -о-е-- -ы--а---ое-что-спроси-ь. Я х____ б_ / х_____ б_ В__ к______ с________ Я х-т-л б- / х-т-л- б- В-с к-е-ч-о с-р-с-т-. -------------------------------------------- Я хотел бы / хотела бы Вас кое-что спросить. 0
Ya kh-tel-b- /-kh-t--a----Va- --y--c-t- sp-o----. Y_ k_____ b_ / k______ b_ V__ k________ s________ Y- k-o-e- b- / k-o-e-a b- V-s k-y---h-o s-r-s-t-. ------------------------------------------------- Ya khotel by / khotela by Vas koye-chto sprositʹ.
Ја Вас желим за нешто замолити. Я х-т-- б--- -----а бы -а- - ч-м--- -о-ро-и-ь. Я х____ б_ / х_____ б_ В__ о ч_____ п_________ Я х-т-л б- / х-т-л- б- В-с о ч-м-т- п-п-о-и-ь- ---------------------------------------------- Я хотел бы / хотела бы Вас о чем-то попросить. 0
Y- --o--l -- - k---ela b--V-- o ch-m--o--op-----ʹ. Y_ k_____ b_ / k______ b_ V__ o c______ p_________ Y- k-o-e- b- / k-o-e-a b- V-s o c-e---o p-p-o-i-ʹ- -------------------------------------------------- Ya khotel by / khotela by Vas o chem-to poprositʹ.
Ја Вас желим на нешто позвати. Я -отел--- ---о---- б----- ---а-ни------риг--с-ть. Я х____ б_ / х_____ б_ В__ к__________ п__________ Я х-т-л б- / х-т-л- б- В-с к-д---и-у-ь п-и-л-с-т-. -------------------------------------------------- Я хотел бы / хотела бы Вас куда-нибудь пригласить. 0
Ya-k--tel-by-/-kh---la by---- -u-a-n-bu-ʹ---ig-as-t-. Y_ k_____ b_ / k______ b_ V__ k__________ p__________ Y- k-o-e- b- / k-o-e-a b- V-s k-d---i-u-ʹ p-i-l-s-t-. ----------------------------------------------------- Ya khotel by / khotela by Vas kuda-nibudʹ priglasitʹ.
Шта желите, молим? Что б--------ел-? Ч__ б_ В_ х______ Ч-о б- В- х-т-л-? ----------------- Что бы Вы хотели? 0
C----b- Vy-k--t--i? C___ b_ V_ k_______ C-t- b- V- k-o-e-i- ------------------- Chto by Vy khoteli?
Желите ли кафу? Вы -от--и -ы---ф-? В_ х_____ б_ к____ В- х-т-л- б- к-ф-? ------------------ Вы хотели бы кофе? 0
V---h------by---f-? V_ k______ b_ k____ V- k-o-e-i b- k-f-? ------------------- Vy khoteli by kofe?
Или радије желите чај? Или Вы--от--и -ы ч-й? И__ В_ х_____ б_ ч___ И-и В- х-т-л- б- ч-й- --------------------- Или Вы хотели бы чай? 0
Ili V- khot--- -y c-ay? I__ V_ k______ b_ c____ I-i V- k-o-e-i b- c-a-? ----------------------- Ili Vy khoteli by chay?
Ми се желимо возити кући. М--хо-е-и бы ---хать д-мо-. М_ х_____ б_ п______ д_____ М- х-т-л- б- п-е-а-ь д-м-й- --------------------------- Мы хотели бы поехать домой. 0
M---ho---i by ------a-- do---. M_ k______ b_ p________ d_____ M- k-o-e-i b- p-y-k-a-ʹ d-m-y- ------------------------------ My khoteli by poyekhatʹ domoy.
Желите ли ви такси? Хо-е---б- вы-т---и? Х_____ б_ в_ т_____ Х-т-л- б- в- т-к-и- ------------------- Хотели бы вы такси? 0
K-ote-- -y vy--aksi? K______ b_ v_ t_____ K-o-e-i b- v- t-k-i- -------------------- Khoteli by vy taksi?
Они желе телефонирати. О-- --т-ли--- -оз-о--ть. О__ х_____ б_ п_________ О-и х-т-л- б- п-з-о-и-ь- ------------------------ Они хотели бы позвонить. 0
Oni---otel-----poz-o-i--. O__ k______ b_ p_________ O-i k-o-e-i b- p-z-o-i-ʹ- ------------------------- Oni khoteli by pozvonitʹ.

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

МП3 српски + руски (1-100) МП3 руски (1-100)
Није пронађен ниједан видео!

Два језика = два центра за говор!

Нашем мозгу није битно кад учимо један језик. Ово стога што различите језике похрањује у различитим областима. Језици које учимо не меморишу се на истом месту. Језици које учимо касније у животу биће похрањени на другом месту. То значи да мозак обрађује нова правила на другом месту. Она се не похрањују заједно са правилима матерњег језика. С друге стране, људи који су одрасли са два језика користе само један регион. До овог закључка се дошло бројним студијама. Неуролози си испитивли разне особе. Њихови испитаници су говорили два језика течно. Један део испитаника био је одрастао са два језика. Други део њих је други језик научио тек касније у животу. За време испитивања су мерене мождане активности. На тај начин се могло испитивати које су области мозга за време тестовабиле активне. Тако се и дошло до спознаје да они који су други језик научили каснијеу животу имају два центра за говор! Тиме су научници доказали своју не тако нову претпоставку. Људи чији је мозак претрпео повреду показују различите симптоме. Оштећење мозга може довести до поремећаја језика. Људи са оштећеним мозгом не могу добро изговарати или разумети речи. Код двојезичних људи са оштећењем мозга појављују се другачији симптоми. Проблеми у говору не односе се увек на оба језика. Уколико је један део мозга повређен, онај други ће још увек функционисати. Јер пацијенти говоре један језик боље од другог. Два различита језика се поново уче различитом брзином. То доказује да се оба језика не похрањују на истом месту. Захваљујући томе што нису једновремено учени, граде два центра. Како се наш мозак сналази са више језика, нејасно је. Али, нове спознаје могу за резултат имати нове стратегије учења.