Рјечник

sr нешто желети   »   ro „a dori” ceva

70 [седамдесет]

нешто желети

нешто желети

70 [şaptezeci]

„a dori” ceva

Изаберите како желите да видите превод:   
српски румунски Игра Више
Желите ли пушити? D---ţ- să ---aţi? D_____ s_ f______ D-r-ţ- s- f-m-ţ-? ----------------- Doriţi să fumaţi? 0
Желите ли играти? D-ri-i -- d-n----? D_____ s_ d_______ D-r-ţ- s- d-n-a-i- ------------------ Doriţi să dansaţi? 0
Желите ли шетати? Dori-i -ă -e-geţ- -- ----ba-e? D_____ s_ m______ l_ p________ D-r-ţ- s- m-r-e-i l- p-i-b-r-? ------------------------------ Doriţi să mergeţi la plimbare? 0
Ја желим пушити. Vr-au -ă-fu---. V____ s_ f_____ V-e-u s- f-m-z- --------------- Vreau să fumez. 0
Желиш ли цигарету? Vr---o-ţ-gară? V___ o ţ______ V-e- o ţ-g-r-? -------------- Vrei o ţigară? 0
Он жели ватру. E- vr-- u--foc. E_ v___ u_ f___ E- v-e- u- f-c- --------------- El vrea un foc. 0
Ја желим нешто пити. Do----------a- -e-a. D_____ s_ b___ c____ D-r-s- s- b-a- c-v-. -------------------- Doresc să beau ceva. 0
Ја желим нешто јести. Dore-c să--ă-â-----v-. D_____ s_ m_____ c____ D-r-s- s- m-n-n- c-v-. ---------------------- Doresc să mănânc ceva. 0
Ја се желим мало одморити. Dore------m----i---s- ----n. D_____ s_ m_ o_______ p_____ D-r-s- s- m- o-i-n-s- p-ţ-n- ---------------------------- Doresc să mă odihnesc puţin. 0
Ја Вас желим нешто питати. Do--sc-să-v--î-tr-- ----. D_____ s_ v_ î_____ c____ D-r-s- s- v- î-t-e- c-v-. ------------------------- Doresc să vă întreb ceva. 0
Ја Вас желим за нешто замолити. Dor--- s- v- -og --v-. D_____ s_ v_ r__ c____ D-r-s- s- v- r-g c-v-. ---------------------- Doresc să vă rog ceva. 0
Ја Вас желим на нешто позвати. D----- -ă-vă -nvi--l- -e-a. D_____ s_ v_ i____ l_ c____ D-r-s- s- v- i-v-t l- c-v-. --------------------------- Doresc să vă invit la ceva. 0
Шта желите, молим? Ce-d-ri-- v- --g? C_ d_____ v_ r___ C- d-r-ţ- v- r-g- ----------------- Ce doriţi vă rog? 0
Желите ли кафу? D-r----- -a--a? D_____ o c_____ D-r-ţ- o c-f-a- --------------- Doriţi o cafea? 0
Или радије желите чај? Sa--d-ri-i---i bi-e un -ea-? S__ d_____ m__ b___ u_ c____ S-u d-r-ţ- m-i b-n- u- c-a-? ---------------------------- Sau doriţi mai bine un ceai? 0
Ми се желимо возити кући. Vrem să-mer--m -ca--. V___ s_ m_____ a_____ V-e- s- m-r-e- a-a-ă- --------------------- Vrem să mergem acasă. 0
Желите ли ви такси? V---------a-i? V____ u_ t____ V-e-i u- t-x-? -------------- Vreţi un taxi? 0
Они желе телефонирати. Ei---r s- de- un-tele---. E_ v__ s_ d__ u_ t_______ E- v-r s- d-a u- t-l-f-n- ------------------------- Ei vor să dea un telefon. 0

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

МП3 српски + румунски (1-100) МП3 румунски (1-100)
Није пронађен ниједан видео!

Два језика = два центра за говор!

Нашем мозгу није битно кад учимо један језик. Ово стога што различите језике похрањује у различитим областима. Језици које учимо не меморишу се на истом месту. Језици које учимо касније у животу биће похрањени на другом месту. То значи да мозак обрађује нова правила на другом месту. Она се не похрањују заједно са правилима матерњег језика. С друге стране, људи који су одрасли са два језика користе само један регион. До овог закључка се дошло бројним студијама. Неуролози си испитивли разне особе. Њихови испитаници су говорили два језика течно. Један део испитаника био је одрастао са два језика. Други део њих је други језик научио тек касније у животу. За време испитивања су мерене мождане активности. На тај начин се могло испитивати које су области мозга за време тестовабиле активне. Тако се и дошло до спознаје да они који су други језик научили каснијеу животу имају два центра за говор! Тиме су научници доказали своју не тако нову претпоставку. Људи чији је мозак претрпео повреду показују различите симптоме. Оштећење мозга може довести до поремећаја језика. Људи са оштећеним мозгом не могу добро изговарати или разумети речи. Код двојезичних људи са оштећењем мозга појављују се другачији симптоми. Проблеми у говору не односе се увек на оба језика. Уколико је један део мозга повређен, онај други ће још увек функционисати. Јер пацијенти говоре један језик боље од другог. Два различита језика се поново уче различитом брзином. То доказује да се оба језика не похрањују на истом месту. Захваљујући томе што нису једновремено учени, граде два центра. Како се наш мозак сналази са више језика, нејасно је. Али, нове спознаје могу за резултат имати нове стратегије учења.