Рјечник

sr Прошлост 1   »   lt Praeitis 1

81 [осамдесет и један]

Прошлост 1

Прошлост 1

81 [aštuoniasdešimt vienas]

Praeitis 1

Изаберите како желите да видите превод:   
српски литвански Игра Више
писати r--y-i rašyti r-š-t- ------ rašyti 0
Он је написао писмо. J---(-a)-ašė-la---ą. Jis (pa)rašė laišką. J-s (-a-r-š- l-i-k-. -------------------- Jis (pa)rašė laišką. 0
А она је написала разгледницу. O ji -už--a---atvir-k-. O ji (už)rašė atviruką. O j- (-ž-r-š- a-v-r-k-. ----------------------- O ji (už)rašė atviruką. 0
читати s--i--ti skaityti s-a-t-t- -------- skaityti 0
Он је читао илустровани часопис. Jis ska--ė-iliustruot----rn-l-. Jis skaitė iliustruotą žurnalą. J-s s-a-t- i-i-s-r-o-ą ž-r-a-ą- ------------------------------- Jis skaitė iliustruotą žurnalą. 0
А она је читала књигу. O--- -k-itė--n-g-. O ji skaitė knygą. O j- s-a-t- k-y-ą- ------------------ O ji skaitė knygą. 0
узети imti imti i-t- ---- imti 0
Он је узео цигарету. J---p---- --gar-t-. Jis paėmė cigaretę. J-s p-ė-ė c-g-r-t-. ------------------- Jis paėmė cigaretę. 0
Она је узела комад чоколаде. J----ė-ė-gaba-ėl----k-la-o. Ji paėmė gabalėlį šokolado. J- p-ė-ė g-b-l-l- š-k-l-d-. --------------------------- Ji paėmė gabalėlį šokolado. 0
Он је био неверан, али је она била верна. Jis-b--o-n---tikimas,---t -- buvo iš-i--ma. Jis buvo neištikimas, bet ji buvo ištikima. J-s b-v- n-i-t-k-m-s- b-t j- b-v- i-t-k-m-. ------------------------------------------- Jis buvo neištikimas, bet ji buvo ištikima. 0
Он је био лењ, али је она била вредна. Ji- --v- ti---n--- -e- j---u-o d-r---i. Jis buvo tinginys, bet ji buvo darbšti. J-s b-v- t-n-i-y-, b-t j- b-v- d-r-š-i- --------------------------------------- Jis buvo tinginys, bet ji buvo darbšti. 0
Он је био сиромашан, али је она била богата. J---bu-o---tur-in-----be--ji---v--turt-ng-. Jis buvo neturtingas, bet ji buvo turtinga. J-s b-v- n-t-r-i-g-s- b-t j- b-v- t-r-i-g-. ------------------------------------------- Jis buvo neturtingas, bet ji buvo turtinga. 0
Он није имао новца, већ дуговe. Jis-turė-- ne--i-ig-, --t -----. Jis turėjo ne pinigų, bet skolų. J-s t-r-j- n- p-n-g-, b-t s-o-ų- -------------------------------- Jis turėjo ne pinigų, bet skolų. 0
Он није имао среће, већ пех. Jis -e---ėjo--a-mė---jam-ne--s--ė. Jis neturėjo laimės, jam nesisekė. J-s n-t-r-j- l-i-ė-, j-m n-s-s-k-. ---------------------------------- Jis neturėjo laimės, jam nesisekė. 0
Он није имао успех, већ неуспех. Jam--es-se-ė,-j--p-r--k-o-o -esėk-ė-. Jam nesisekė, jį persekiojo nesėkmės. J-m n-s-s-k-, j- p-r-e-i-j- n-s-k-ė-. ------------------------------------- Jam nesisekė, jį persekiojo nesėkmės. 0
Он није био задовољан, већ незадовољан. Ji- b--- -- p----k---a-,-bet -epa-e----tas. Jis buvo ne patenkintas, bet nepatenkintas. J-s b-v- n- p-t-n-i-t-s- b-t n-p-t-n-i-t-s- ------------------------------------------- Jis buvo ne patenkintas, bet nepatenkintas. 0
Он није био срећан, већ несрећан. J-s --vo--- la--i-gas----t-nela-m-nga-. Jis buvo ne laimingas, bet nelaimingas. J-s b-v- n- l-i-i-g-s- b-t n-l-i-i-g-s- --------------------------------------- Jis buvo ne laimingas, bet nelaimingas. 0
Он није био симпатичан, већ антипатичан. J---bu-o -e --mpa--š-as, bet-nesi--at---as. Jis buvo ne simpatiškas, bet nesimpatiškas. J-s b-v- n- s-m-a-i-k-s- b-t n-s-m-a-i-k-s- ------------------------------------------- Jis buvo ne simpatiškas, bet nesimpatiškas. 0

Како деца успевају да исправно науче језик

Чим се човек роди он почиње да комуницира са другима. Кад нешто желе, бебе плачу. Са неколико месеци већ су у стању да изговоре неколико једноставних речи. Са две године говоре реченице које се састоје од три речи. Не може се утицати на то када ће дете почети да говори. Али се може утицати на то у којој мери ће добро научити матерњи језик! С тим у вези морамо имати неке ствари у виду. Најважније је да је дете у процесу учења мотивисано. Оно мора да схвати да ће говором нешто постићи. За бебу је осмех позитивна повратна информација. Старија деца траже дијалог са околином. Она се усмеравају ка језику који се говори у њиховој околини. Зато је врло важан ниво језика којим се родитељи и васпитачи служе. Деца такође треба да схвате да је језик врло драгоцен! Ипак, у процесу учења, нагласак увек мора бити на забави. Када им се чита, уче колико је језик узбудљива ствар. Родитељи треба да се што више баве својом децом. Дете које доживљава много ствари, жели да о њима и разговара. Деци која одрастају са два језика неопходна су строга правила. Треба да знају који језик с киме треба говорити. На овај начин њихов мозак учи да разликује та два језика. Када дете пође у школу, језик му се мења. Оно почиње да учи један нови, колоквијални језик. При томе је важно да родитељи обрате пажњу томе како дете говори. Студије су показале да први језик заувек утиче на мозак. Шта научимо као деца, пратиће нас читавог живота. Ко матерњи језик у детињству добро научи, од тога ће касније у животу профитирати. Он учи ствари брже и боље и то не само кад су страни језици у питању.