Рјечник

sr Прошлост 1   »   ru Прошедшая форма 1

81 [осамдесет и један]

Прошлост 1

Прошлост 1

81 [восемьдесят один]

81 [vosemʹdesyat odin]

Прошедшая форма 1

[Proshedshaya forma 1]

Изаберите како желите да видите превод:   
српски руски Игра Више
писати П--ать Писать П-с-т- ------ Писать 0
P-satʹ Pisatʹ P-s-t- ------ Pisatʹ
Он је написао писмо. О--п---л пи-ьмо. Он писал письмо. О- п-с-л п-с-м-. ---------------- Он писал письмо. 0
O----s-l -isʹmo. On pisal pisʹmo. O- p-s-l p-s-m-. ---------------- On pisal pisʹmo.
А она је написала разгледницу. А -н-------а-о---ытку. А она писала открытку. А о-а п-с-л- о-к-ы-к-. ---------------------- А она писала открытку. 0
A o---pisala -t-r--ku. A ona pisala otkrytku. A o-a p-s-l- o-k-y-k-. ---------------------- A ona pisala otkrytku.
читати Чи---ь Читать Ч-т-т- ------ Читать 0
Chi--tʹ Chitatʹ C-i-a-ʹ ------- Chitatʹ
Он је читао илустровани часопис. Он--ит----вет-ой--ур---. Он читал цветной журнал. О- ч-т-л ц-е-н-й ж-р-а-. ------------------------ Он читал цветной журнал. 0
O- chi--l t-v-t-oy -h---al. On chital tsvetnoy zhurnal. O- c-i-a- t-v-t-o- z-u-n-l- --------------------------- On chital tsvetnoy zhurnal.
А она је читала књигу. А------и--л- к-иг-. А она читала книгу. А о-а ч-т-л- к-и-у- ------------------- А она читала книгу. 0
A-ona c--ta-- ---gu. A ona chitala knigu. A o-a c-i-a-a k-i-u- -------------------- A ona chitala knigu.
узети Бр-ть Брать Б-а-ь ----- Брать 0
B---ʹ Bratʹ B-a-ʹ ----- Bratʹ
Он је узео цигарету. О- взя- с--а-е--. Он взял сигарету. О- в-я- с-г-р-т-. ----------------- Он взял сигарету. 0
On -z--l-s---r-tu. On vzyal sigaretu. O- v-y-l s-g-r-t-. ------------------ On vzyal sigaretu.
Она је узела комад чоколаде. Она--зя-- к--ок--око-а-а. Она взяла кусок шоколада. О-а в-я-а к-с-к ш-к-л-д-. ------------------------- Она взяла кусок шоколада. 0
Ona --yala --s-k-s---ola-a. Ona vzyala kusok shokolada. O-a v-y-l- k-s-k s-o-o-a-a- --------------------------- Ona vzyala kusok shokolada.
Он је био неверан, али је она била верна. Он---л н--е---, ----- --л-------. Он был неверен, а она была верна. О- б-л н-в-р-н- а о-а б-л- в-р-а- --------------------------------- Он был неверен, а она была верна. 0
O- --- ne-e-en, a --a--yl- -e---. On byl neveren, a ona byla verna. O- b-l n-v-r-n- a o-a b-l- v-r-a- --------------------------------- On byl neveren, a ona byla verna.
Он је био лењ, али је она била вредна. Он б-л ле----м, а---- -ыла--р----но-. Он был ленивым, а она была прилежной. О- б-л л-н-в-м- а о-а б-л- п-и-е-н-й- ------------------------------------- Он был ленивым, а она была прилежной. 0
On by------v-m, - o-a --l-----lez--o-. On byl lenivym, a ona byla prilezhnoy. O- b-l l-n-v-m- a o-a b-l- p-i-e-h-o-. -------------------------------------- On byl lenivym, a ona byla prilezhnoy.
Он је био сиромашан, али је она била богата. О- --л ---н-м- а-он- --л---ог-т--. Он был бедным, а она была богатой. О- б-л б-д-ы-, а о-а б-л- б-г-т-й- ---------------------------------- Он был бедным, а она была богатой. 0
On-byl -edny-- ----- -yla-b-g--o-. On byl bednym, a ona byla bogatoy. O- b-l b-d-y-, a o-a b-l- b-g-t-y- ---------------------------------- On byl bednym, a ona byla bogatoy.
Он није имао новца, већ дуговe. У---го н-----о -ен--,---то--к- --л--. У него не было денег, а только долги. У н-г- н- б-л- д-н-г- а т-л-к- д-л-и- ------------------------------------- У него не было денег, а только долги. 0
U ne-- ne byl- -eneg----to-ʹk- -o-gi. U nego ne bylo deneg, a tolʹko dolgi. U n-g- n- b-l- d-n-g- a t-l-k- d-l-i- ------------------------------------- U nego ne bylo deneg, a tolʹko dolgi.
Он није имао среће, већ пех. Он--е-бы-----ч-и-,---бы---еудачл-в. Он не был удачлив, а был неудачлив. О- н- б-л у-а-л-в- а б-л н-у-а-л-в- ----------------------------------- Он не был удачлив, а был неудачлив. 0
O- ne byl u---h--v, a b-- ne----h-i-. On ne byl udachliv, a byl neudachliv. O- n- b-l u-a-h-i-, a b-l n-u-a-h-i-. ------------------------------------- On ne byl udachliv, a byl neudachliv.
Он није имао успех, већ неуспех. О-----был ---еш-н--- --л-н-ус-еше-. Он не был успешен, а был неуспешен. О- н- б-л у-п-ш-н- а б-л н-у-п-ш-н- ----------------------------------- Он не был успешен, а был неуспешен. 0
O--ne b----s---h-n, a--y- -----esh-n. On ne byl uspeshen, a byl neuspeshen. O- n- b-l u-p-s-e-, a b-l n-u-p-s-e-. ------------------------------------- On ne byl uspeshen, a byl neuspeshen.
Он није био задовољан, већ незадовољан. Он ---б-л-до-о-ен, - --л -е-ово---. Он не был доволен, а был недоволен. О- н- б-л д-в-л-н- а б-л н-д-в-л-н- ----------------------------------- Он не был доволен, а был недоволен. 0
On-ne b-l--ov-l-n,-a byl--e---o-en. On ne byl dovolen, a byl nedovolen. O- n- b-l d-v-l-n- a b-l n-d-v-l-n- ----------------------------------- On ne byl dovolen, a byl nedovolen.
Он није био срећан, већ несрећан. О--не-был-с-а---ив--а б-л-нес---т--. Он не был счастлив, а был несчастен. О- н- б-л с-а-т-и-, а б-л н-с-а-т-н- ------------------------------------ Он не был счастлив, а был несчастен. 0
On ne b-l s-h-s--i-,-- by-------aste-. On ne byl schastliv, a byl neschasten. O- n- b-l s-h-s-l-v- a b-l n-s-h-s-e-. -------------------------------------- On ne byl schastliv, a byl neschasten.
Он није био симпатичан, већ антипатичан. Он-не бы- с-м---ич-ым,-а-б----е-и-п-т--ны-. Он не был симпатичным, а был несимпатичным. О- н- б-л с-м-а-и-н-м- а б-л н-с-м-а-и-н-м- ------------------------------------------- Он не был симпатичным, а был несимпатичным. 0
O- -- -y- s-m--t-c-ny-, a-b-l -e--m----ch-y-. On ne byl simpatichnym, a byl nesimpatichnym. O- n- b-l s-m-a-i-h-y-, a b-l n-s-m-a-i-h-y-. --------------------------------------------- On ne byl simpatichnym, a byl nesimpatichnym.

Како деца успевају да исправно науче језик

Чим се човек роди он почиње да комуницира са другима. Кад нешто желе, бебе плачу. Са неколико месеци већ су у стању да изговоре неколико једноставних речи. Са две године говоре реченице које се састоје од три речи. Не може се утицати на то када ће дете почети да говори. Али се може утицати на то у којој мери ће добро научити матерњи језик! С тим у вези морамо имати неке ствари у виду. Најважније је да је дете у процесу учења мотивисано. Оно мора да схвати да ће говором нешто постићи. За бебу је осмех позитивна повратна информација. Старија деца траже дијалог са околином. Она се усмеравају ка језику који се говори у њиховој околини. Зато је врло важан ниво језика којим се родитељи и васпитачи служе. Деца такође треба да схвате да је језик врло драгоцен! Ипак, у процесу учења, нагласак увек мора бити на забави. Када им се чита, уче колико је језик узбудљива ствар. Родитељи треба да се што више баве својом децом. Дете које доживљава много ствари, жели да о њима и разговара. Деци која одрастају са два језика неопходна су строга правила. Треба да знају који језик с киме треба говорити. На овај начин њихов мозак учи да разликује та два језика. Када дете пође у школу, језик му се мења. Оно почиње да учи један нови, колоквијални језик. При томе је важно да родитељи обрате пажњу томе како дете говори. Студије су показале да први језик заувек утиче на мозак. Шта научимо као деца, пратиће нас читавог живота. Ко матерњи језик у детињству добро научи, од тога ће касније у животу профитирати. Он учи ствари брже и боље и то не само кад су страни језици у питању.