Рјечник

sr Прошлост 1   »   sk Minulý čas 1

81 [осамдесет и један]

Прошлост 1

Прошлост 1

81 [osemdesiatjeden]

Minulý čas 1

Изаберите како желите да видите превод:   
српски словачки Игра Више
писати pí-ať p____ p-s-ť ----- písať 0
Он је написао писмо. P--a- li--. P____ l____ P-s-l l-s-. ----------- Písal list. 0
А она је написала разгледницу. A-on- -----a-pohľad-ic-. A o__ p_____ p__________ A o-a p-s-l- p-h-a-n-c-. ------------------------ A ona písala pohľadnicu. 0
читати č-t-ť č____ č-t-ť ----- čítať 0
Он је читао илустровани часопис. Ćí-al-č--o--s. Ć____ č_______ Ć-t-l č-s-p-s- -------------- Ćítal časopis. 0
А она је читала књигу. A-ona č--a-a-k---u. A o__ č_____ k_____ A o-a č-t-l- k-i-u- ------------------- A ona čítala knihu. 0
узети vzi----zo--ať v_____ z_____ v-i-ť- z-b-a- ------------- vziať, zobrať 0
Он је узео цигарету. Vzal -- c-g----u. V___ s_ c________ V-a- s- c-g-r-t-. ----------------- Vzal si cigaretu. 0
Она је узела комад чоколаде. Vzal- -i-kú--k čoko-á--. V____ s_ k____ č________ V-a-a s- k-s-k č-k-l-d-. ------------------------ Vzala si kúsok čokolády. 0
Он је био неверан, али је она била верна. On--ol ne------ a-- o---bol- --r--. O_ b__ n_______ a__ o__ b___ v_____ O- b-l n-v-r-ý- a-e o-a b-l- v-r-á- ----------------------------------- On bol neverný, ale ona bola verná. 0
Он је био лењ, али је она била вредна. O- b---l-niv-,-a-- -n- bo-a-u-il-v--. O_ b__ l______ a__ o__ b___ u________ O- b-l l-n-v-, a-e o-a b-l- u-i-o-n-. ------------------------------------- On bol lenivý, ale ona bola usilovná. 0
Он је био сиромашан, али је она била богата. On-b-----u-obn-, --e o-- --l- --hatá. O_ b__ c________ a__ o__ b___ b______ O- b-l c-u-o-n-, a-e o-a b-l- b-h-t-. ------------------------------------- On bol chudobný, ale ona bola bohatá. 0
Он није имао новца, већ дуговe. Nem-l---nia-e---l- -l-y. N____ p_______ a__ d____ N-m-l p-n-a-e- a-e d-h-. ------------------------ Nemal peniaze, ale dlhy. 0
Он није имао среће, већ пех. Ne-al šťast--,--le-smo-u. N____ š_______ a__ s_____ N-m-l š-a-t-e- a-e s-o-u- ------------------------- Nemal šťastie, ale smolu. 0
Он није имао успех, већ неуспех. N--a----p--h- a-e -eúspec-. N____ ú______ a__ n________ N-m-l ú-p-c-, a-e n-ú-p-c-. --------------------------- Nemal úspech, ale neúspech. 0
Он није био задовољан, већ незадовољан. Ne--- s-o--jn-- a-e ---po--j--. N____ s________ a__ n__________ N-b-l s-o-o-n-, a-e n-s-o-o-n-. ------------------------------- Nebol spokojný, ale nespokojný. 0
Он није био срећан, већ несрећан. Nebol šť-s---,--le neš-as-ný. N____ š_______ a__ n_________ N-b-l š-a-t-ý- a-e n-š-a-t-ý- ----------------------------- Nebol šťastný, ale nešťastný. 0
Он није био симпатичан, већ антипатичан. N-bol --mp--i-ký,--l--nes-m---i-ký. N____ s__________ a__ n____________ N-b-l s-m-a-i-k-, a-e n-s-m-a-i-k-. ----------------------------------- Nebol sympatický, ale nesympatický. 0

Како деца успевају да исправно науче језик

Чим се човек роди он почиње да комуницира са другима. Кад нешто желе, бебе плачу. Са неколико месеци већ су у стању да изговоре неколико једноставних речи. Са две године говоре реченице које се састоје од три речи. Не може се утицати на то када ће дете почети да говори. Али се може утицати на то у којој мери ће добро научити матерњи језик! С тим у вези морамо имати неке ствари у виду. Најважније је да је дете у процесу учења мотивисано. Оно мора да схвати да ће говором нешто постићи. За бебу је осмех позитивна повратна информација. Старија деца траже дијалог са околином. Она се усмеравају ка језику који се говори у њиховој околини. Зато је врло важан ниво језика којим се родитељи и васпитачи служе. Деца такође треба да схвате да је језик врло драгоцен! Ипак, у процесу учења, нагласак увек мора бити на забави. Када им се чита, уче колико је језик узбудљива ствар. Родитељи треба да се што више баве својом децом. Дете које доживљава много ствари, жели да о њима и разговара. Деци која одрастају са два језика неопходна су строга правила. Треба да знају који језик с киме треба говорити. На овај начин њихов мозак учи да разликује та два језика. Када дете пође у школу, језик му се мења. Оно почиње да учи један нови, колоквијални језик. При томе је важно да родитељи обрате пажњу томе како дете говори. Студије су показале да први језик заувек утиче на мозак. Шта научимо као деца, пратиће нас читавог живота. Ко матерњи језик у детињству добро научи, од тога ће касније у животу профитирати. Он учи ствари брже и боље и то не само кад су страни језици у питању.