उ--े चॉ-लेट का -----कड- -ि-ा
उ__ चॉ___ का ए_ टु__ लि_
उ-न- च-क-े- क- ए- ट-क-ा ल-य-
----------------------------
उसने चॉकलेट का एक टुकडा लिया 0 u-----c---al-t--- e- ---a------au____ c_______ k_ e_ t_____ l___u-a-e c-o-a-e- k- e- t-k-d- l-y---------------------------------usane chokalet ka ek tukada liya
Чим се човек роди он почиње да комуницира са другима.
Кад нешто желе, бебе плачу.
Са неколико месеци већ су у стању да изговоре неколико једноставних речи.
Са две године говоре реченице које се састоје од три речи.
Не може се утицати на то када ће дете почети да говори.
Али се може утицати на то у којој мери ће добро научити матерњи језик!
С тим у вези морамо имати неке ствари у виду.
Најважније је да је дете у процесу учења мотивисано.
Оно мора да схвати да ће говором нешто постићи.
За бебу је осмех позитивна повратна информација.
Старија деца траже дијалог са околином.
Она се усмеравају ка језику који се говори у њиховој околини.
Зато је врло важан ниво језика којим се родитељи и васпитачи служе.
Деца такође треба да схвате да је језик врло драгоцен!
Ипак, у процесу учења, нагласак увек мора бити на забави.
Када им се чита, уче колико је језик узбудљива ствар.
Родитељи треба да се што више баве својом децом.
Дете које доживљава много ствари, жели да о њима и разговара.
Деци која одрастају са два језика неопходна су строга правила.
Треба да знају који језик с киме треба говорити.
На овај начин њихов мозак учи да разликује та два језика.
Када дете пође у школу, језик му се мења.
Оно почиње да учи један нови, колоквијални језик.
При томе је важно да родитељи обрате пажњу томе како дете говори.
Студије су показале да први језик заувек утиче на мозак.
Шта научимо као деца, пратиће нас читавог живота.
Ко матерњи језик у детињству добро научи, од тога ће касније у животу профитирати.
Он учи ствари брже и боље и то не само кад су страни језици у питању.