А т--надпис--ше--------а.
А тя надписваше картичка.
А т- н-д-и-в-ш- к-р-и-к-.
-------------------------
А тя надписваше картичка. 0 A ty- na-----a-he k----c-k-.A tya nadpisvashe kartichka.A t-a n-d-i-v-s-e k-r-i-h-a-----------------------------A tya nadpisvashe kartichka.
А тя ------ ---г-.
А тя четеше книга.
А т- ч-т-ш- к-и-а-
------------------
А тя четеше книга. 0 A-t-- -he-e-h- -n--a.A tya cheteshe kniga.A t-a c-e-e-h- k-i-a----------------------A tya cheteshe kniga.
Той--е-б--- п--дан,--о-------е -р--ана.
Той не беше предан, но тя беше предана.
Т-й н- б-ш- п-е-а-, н- т- б-ш- п-е-а-а-
---------------------------------------
Той не беше предан, но тя беше предана. 0 T-y-ne---she --e--n--n--t-a-b---- --e--n-.Toy ne beshe predan, no tya beshe predana.T-y n- b-s-e p-e-a-, n- t-a b-s-e p-e-a-a-------------------------------------------Toy ne beshe predan, no tya beshe predana.
Той --ш- м--зели---но-т- -е---с---а-е-н-.
Той беше мързелив, но тя беше старателна.
Т-й б-ш- м-р-е-и-, н- т- б-ш- с-а-а-е-н-.
-----------------------------------------
Той беше мързелив, но тя беше старателна. 0 To----she my-z-l-v,--o tya--e--e-s------l-a.Toy beshe myrzeliv, no tya beshe staratelna.T-y b-s-e m-r-e-i-, n- t-a b-s-e s-a-a-e-n-.--------------------------------------------Toy beshe myrzeliv, no tya beshe staratelna.
То- -е-е беден,--о тя-бе-- бо-ат-.
Той беше беден, но тя беше богата.
Т-й б-ш- б-д-н- н- т- б-ш- б-г-т-.
----------------------------------
Той беше беден, но тя беше богата. 0 T-y-bes-- -eden, n- ty----sh- -o-at-.Toy beshe beden, no tya beshe bogata.T-y b-s-e b-d-n- n- t-a b-s-e b-g-t-.-------------------------------------Toy beshe beden, no tya beshe bogata.
То--н----е ------а д-л-о--.
Той нямаше пари, а дългове.
Т-й н-м-ш- п-р-, а д-л-о-е-
---------------------------
Той нямаше пари, а дългове. 0 T-y nyam-she --r-, --------e.Toy nyamashe pari, a dylgove.T-y n-a-a-h- p-r-, a d-l-o-e------------------------------Toy nyamashe pari, a dylgove.
Т-й---ма-е --сме-- - с--о-не--ол-ка.
Той нямаше късмет, а само несполука.
Т-й н-м-ш- к-с-е-, а с-м- н-с-о-у-а-
------------------------------------
Той нямаше късмет, а само несполука. 0 T---nyam--he-ky----- a---m- n-spolu--.Toy nyamashe kysmet, a samo nespoluka.T-y n-a-a-h- k-s-e-, a s-m- n-s-o-u-a---------------------------------------Toy nyamashe kysmet, a samo nespoluka.
Т---н-м-ш- --пех, - неу--ех.
Той нямаше успех, а неуспех.
Т-й н-м-ш- у-п-х- а н-у-п-х-
----------------------------
Той нямаше успех, а неуспех. 0 Toy--ya--sh- us--kh, - ---s-e-h.Toy nyamashe uspekh, a neuspekh.T-y n-a-a-h- u-p-k-, a n-u-p-k-.--------------------------------Toy nyamashe uspekh, a neuspekh.
Т-й не беш- до-олен--- ---о--лен.
Той не беше доволен, а недоволен.
Т-й н- б-ш- д-в-л-н- а н-д-в-л-н-
---------------------------------
Той не беше доволен, а недоволен. 0 Toy-n---e-h--do----n, ------v-l--.Toy ne beshe dovolen, a nedovolen.T-y n- b-s-e d-v-l-n- a n-d-v-l-n-----------------------------------Toy ne beshe dovolen, a nedovolen.
Той н- -е-е -ас-ли---а-н-щаст--.
Той не беше щастлив, а нещастен.
Т-й н- б-ш- щ-с-л-в- а н-щ-с-е-.
--------------------------------
Той не беше щастлив, а нещастен. 0 T-- -- bes-e-----ast-iv, --n--hch--te-.Toy ne beshe shchastliv, a neshchasten.T-y n- b-s-e s-c-a-t-i-, a n-s-c-a-t-n----------------------------------------Toy ne beshe shchastliv, a neshchasten.
Т-й--е --ше--им--т---н--а --с-мпати---.
Той не беше симпатичен, а несимпатичен.
Т-й н- б-ш- с-м-а-и-е-, а н-с-м-а-и-е-.
---------------------------------------
Той не беше симпатичен, а несимпатичен. 0 T-y n--b-----si-pati-he-,-- nes-m--ti--en.Toy ne beshe simpatichen, a nesimpatichen.T-y n- b-s-e s-m-a-i-h-n- a n-s-m-a-i-h-n-------------------------------------------Toy ne beshe simpatichen, a nesimpatichen.
Чим се човек роди он почиње да комуницира са другима.
Кад нешто желе, бебе плачу.
Са неколико месеци већ су у стању да изговоре неколико једноставних речи.
Са две године говоре реченице које се састоје од три речи.
Не може се утицати на то када ће дете почети да говори.
Али се може утицати на то у којој мери ће добро научити матерњи језик!
С тим у вези морамо имати неке ствари у виду.
Најважније је да је дете у процесу учења мотивисано.
Оно мора да схвати да ће говором нешто постићи.
За бебу је осмех позитивна повратна информација.
Старија деца траже дијалог са околином.
Она се усмеравају ка језику који се говори у њиховој околини.
Зато је врло важан ниво језика којим се родитељи и васпитачи служе.
Деца такође треба да схвате да је језик врло драгоцен!
Ипак, у процесу учења, нагласак увек мора бити на забави.
Када им се чита, уче колико је језик узбудљива ствар.
Родитељи треба да се што више баве својом децом.
Дете које доживљава много ствари, жели да о њима и разговара.
Деци која одрастају са два језика неопходна су строга правила.
Треба да знају који језик с киме треба говорити.
На овај начин њихов мозак учи да разликује та два језика.
Када дете пође у школу, језик му се мења.
Оно почиње да учи један нови, колоквијални језик.
При томе је важно да родитељи обрате пажњу томе како дете говори.
Студије су показале да први језик заувек утиче на мозак.
Шта научимо као деца, пратиће нас читавог живота.
Ко матерњи језик у детињству добро научи, од тога ће касније у животу профитирати.
Он учи ствари брже и боље и то не само кад су страни језици у питању.