Knjiga fraza

bs Upoznati   »   uk Знайомство

3 [tri]

Upoznati

Upoznati

3 [три]

3 [try]

Знайомство

Znay̆omstvo

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
bosanski ukrajinski Igra Više
Zdravo! При-іт! П______ П-и-і-! ------- Привіт! 0
P----t! P______ P-y-i-! ------- Pryvit!
Dobar dan! Доб-ого---я! Д______ д___ Д-б-о-о д-я- ------------ Доброго дня! 0
D---o-o---y-! D______ d____ D-b-o-o d-y-! ------------- Dobroho dnya!
Kako ste? / Kako si? Як---р-ви? Я_ с______ Я- с-р-в-? ---------- Як справи? 0
Yak --rav-? Y__ s______ Y-k s-r-v-? ----------- Yak spravy?
Jeste li Vi iz Evrope? В- --Єв--пи? В_ з Є______ В- з Є-р-п-? ------------ Ви з Європи? 0
V- - --v---y? V_ z Y_______ V- z Y-v-o-y- ------------- Vy z Yevropy?
Jeste li Vi iz Amerike? Ви-з ---рики? В_ з А_______ В- з А-е-и-и- ------------- Ви з Америки? 0
V- z A--ryky? V_ z A_______ V- z A-e-y-y- ------------- Vy z Ameryky?
Jeste li Vi iz Azije? В-----з--? В_ з А____ В- з А-і-? ---------- Ви з Азії? 0
V--z --iï? V_ z A____ V- z A-i-̈- ----------- Vy z Aziï?
U kojem hotelu ste smješteni? У -ко---г-те-і--и -рожив-є--? У я____ г_____ В_ п__________ У я-о-у г-т-л- В- п-о-и-а-т-? ----------------------------- У якому готелі Ви проживаєте? 0
U-yakom- hote-i -- pr-zhyva--te? U y_____ h_____ V_ p____________ U y-k-m- h-t-l- V- p-o-h-v-y-t-? -------------------------------- U yakomu hoteli Vy prozhyvayete?
Koliko dugo ste već ovdje? Я- дов-- -и в-е тут? Я_ д____ В_ в__ т___ Я- д-в-о В- в-е т-т- -------------------- Як довго Ви вже тут? 0
Ya--d-v-- V- vz---t-t? Y__ d____ V_ v___ t___ Y-k d-v-o V- v-h- t-t- ---------------------- Yak dovho Vy vzhe tut?
Koliko dugo ostajete? Як на--вг- -и---лиша-т-ся? Я_ н______ В_ з___________ Я- н-д-в-о В- з-л-ш-є-е-я- -------------------------- Як надовго Ви залишаєтеся? 0
Y-k nadov-- Vy-z--y-ha-etes-a? Y__ n______ V_ z______________ Y-k n-d-v-o V- z-l-s-a-e-e-y-? ------------------------------ Yak nadovho Vy zalyshayetesya?
Dopada li Vam se ovdje? Чи --до-ає-ьс- В-м т-т? Ч_ п__________ В__ т___ Ч- п-д-б-є-ь-я В-м т-т- ----------------------- Чи подобається Вам тут? 0
C-y p-doba----s-a V-- -ut? C__ p____________ V__ t___ C-y p-d-b-y-t-s-a V-m t-t- -------------------------- Chy podobayetʹsya Vam tut?
Jeste li ovdje na godišnjem odmoru? В---ут-у-в-дпус---? В_ т__ у в_________ В- т-т у в-д-у-т-і- ------------------- Ви тут у відпустці? 0
V- -u- u vi---s--s-? V_ t__ u v__________ V- t-t u v-d-u-t-s-? -------------------- Vy tut u vidpusttsi?
Posjetite me jednom! В---ід-й-е ме--! В_________ м____ В-д-і-а-т- м-н-! ---------------- Відвідайте мене! 0
V-dv-d---t---ene! V_________ m____ V-d-i-a-̆-e m-n-! ----------------- Vidviday̆te mene!
Ovo je moja adresa. Ос- -о--а--еса. О__ м__ а______ О-ь м-я а-р-с-. --------------- Ось моя адреса. 0
Os- mo-- ---e--. O__ m___ a______ O-ʹ m-y- a-r-s-. ---------------- Osʹ moya adresa.
Hoćemo li se sutra vidjeti? Mи-по-а-и-о---завтр-? M_ п_________ з______ M- п-б-ч-м-с- з-в-р-? --------------------- Mи побачимося завтра? 0
M- ----c-y-o--a z-v---? M_ p___________ z______ M- p-b-c-y-o-y- z-v-r-? ----------------------- My pobachymosya zavtra?
Žao mi je, imam već sutra nešto dogovoreno. Н- ---ь--я вже що-ь-з--ла------/ запл-нува--. Н_ ж____ я в__ щ___ з_________ / з___________ Н- ж-л-, я в-е щ-с- з-п-а-у-а- / з-п-а-у-а-а- --------------------------------------------- На жаль, я вже щось запланував / запланувала. 0
Na---a-ʹ, ya--z-e-sh-h--- -apla------/ z--la--val-. N_ z_____ y_ v___ s______ z_________ / z___________ N- z-a-ʹ- y- v-h- s-c-o-ʹ z-p-a-u-a- / z-p-a-u-a-a- --------------------------------------------------- Na zhalʹ, ya vzhe shchosʹ zaplanuvav / zaplanuvala.
Ćao! / Zbogom! Бу---те! Б_______ Б-в-й-е- -------- Бувайте! 0
B-v-----! B_______ B-v-y-t-! --------- Buvay̆te!
Doviđenja! Д- -----енн-! Д_ п_________ Д- п-б-ч-н-я- ------------- До побачення! 0
D----b-che----! D_ p___________ D- p-b-c-e-n-a- --------------- Do pobachennya!
Do uskoro! До-з--т---і! Д_ з________ Д- з-с-р-ч-! ------------ До зустрічі! 0
Do z-s-r---i! D_ z_________ D- z-s-r-c-i- ------------- Do zustrichi!

Skinuti MP3 (.zip datoteke)

MP3 bosanski + ukrajinski (1-100) MP3 ukrajinski (1-100)
Nije pronađen nijedan video!

Abeceda

Pomoću jezika možemo komunicirati. Jedni drugima govorimo što mislimo ili osjećamo. Pisanje također ima istu funkciju. Većina jezika ima pismo. Pismo se sastoji od znakova. Ti znakovi mogu biti različiti. Mnoga pisma sastoje se od slova. Ta se pisma nazivaju abecedom. Abeceda je uređeni skup grafičkih znakova. Ti znakovi su povezani posebnim pravilima prema kojima oblikuju riječi. Svaki znak ima svoj nepromjenjiv izgovor. Riječ “abeceda” potječe iz grčkog jezika. U grčkom jeziku prva dva slova nazivaju se “alpha” i “beta”. Kroz istoriju je postojalo mnogo različitih abeceda. Ljudi već više od 3.000 godina koriste slovne znakove. Nekoć su slovni znakovi bili magični simboli. Samo nekolicina je razumjela njihovo značenje. Kasnije su znakovi izgubili svoj simbolički značaj. Slova danas više nemaju nikakvo značenje. Značenje poprimaju tek u kombinaciji s drugim slovima. Slovni znakovi, kao na primjer u kineskom jeziku, funkcioniraju drugačije. Nalikuju slikama te često pokazuju ono što i znače. Prilikom pisanja šifriramo svoje misli. Znakove koristimo za učvršćivanje svog znanja. Naš mozak je naučio da dešifrira abecedu. Znakovi postaju riječi, riječi postaju ideje. Na taj način tekst može preživjeti hiljadama godina. I još ga se uvijek može razumjeti..
Da li ste to znali?
Bengalski spada u indoiranske jezike. Za oko 220 miliona ljudi to je maternji jezik. Više od 140 miliona od tog broja živi u Bangladešu. Osim toga ima oko 75 miliona govornika u Indiji. Ostale grupe govornika ovog jezika se nalaze u Maleziji, Nepalu i Saudijskog Arabiji. Time bengalski spada u jezike s najvećim brojem govornika na svijetu. Jezik ima vlastito pismo. I za brojeve ima vlastite znakove. Međutim, danas se većinom koriste arapske cifre. Članovi rečenice u bengalskom jeziku slijede tačno određena pravila. Prvo dolazi subjekt, zatim objekt pa na kraju glagol. Ne postoji gramatički rod. I imenice i pridjevi se neznatno mijenjaju. To je dobro za sve koji žele da nauče ovaj važan jezik. A to bi trebalo da radi što više ljudi!