Knjiga fraza

bs Upoznati   »   hy ծանոթանալ

3 [tri]

Upoznati

Upoznati

3 [երեք]

3 [yerek’]

ծանոթանալ

tsanot’anal

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
bosanski armenski Igra Više
Zdravo! Ողջու-ն! Ո_______ Ո-ջ-ւ-ն- -------- Ողջույն! 0
Vo--j-y-! V________ V-g-j-y-! --------- Voghjuyn!
Dobar dan! Բա-- օր! Բ___ օ__ Բ-ր- օ-! -------- Բարի օր! 0
Bar--o-! B___ o__ B-r- o-! -------- Bari or!
Kako ste? / Kako si? Ո--ց -ս:-Ին--ե՞ս-ես: Ո___ ե__ Ի______ ե__ Ո-ն- ե-: Ի-չ-ե-ս ե-: -------------------- Ո՞նց ես: Ինչպե՞ս ես: 0
V--n--’ -es --ch’p--- yes V______ y__ I________ y__ V-՞-t-’ y-s I-c-’-e-s y-s ------------------------- VO՞nts’ yes Inch’pe՞s yes
Jeste li Vi iz Evrope? Դ-ւ---վ--պա------ք: Դ___ Ե________ ե___ Դ-ւ- Ե-ր-պ-յ-ց ե-ք- ------------------- Դուք Եվրոպայից ե՞ք: 0
Du----e-ro-ay--s- ye՞-’ D___ Y___________ y____ D-k- Y-v-o-a-i-s- y-՞-’ ----------------------- Duk’ Yevropayits’ ye՞k’
Jeste li Vi iz Amerike? Դ--ք ----ի---ից --ք: Դ___ Ա_________ ե___ Դ-ւ- Ա-ե-ի-ա-ի- ե-ք- -------------------- Դուք Ամերիկայից ե՞ք: 0
D-k’ -mer----i--’ y--k’ D___ A___________ y____ D-k- A-e-i-a-i-s- y-՞-’ ----------------------- Duk’ Amerikayits’ ye՞k’
Jeste li Vi iz Azije? Դ-ւ--Ա-ի-յից-ե-ք: Դ___ Ա______ ե___ Դ-ւ- Ա-ի-յ-ց ե-ք- ----------------- Դուք Ասիայից ե՞ք: 0
D--’ Asi---t-- ye--’ D___ A________ y____ D-k- A-i-y-t-’ y-՞-’ -------------------- Duk’ Asiayits’ ye՞k’
U kojem hotelu ste smješteni? Ո՞ր--յ-ւրա-ոցու- -ք Դ-ւ--ապրո--: Ո__ հ___________ ե_ Դ___ ա______ Ո-ր հ-ո-ր-ն-ց-ւ- ե- Դ-ւ- ա-ր-ւ-: -------------------------------- Ո՞ր հյուրանոցում եք Դուք ապրում: 0
V-՞r -yu------’-m-y--- ---’-apr-m V___ h___________ y___ D___ a____ V-՞- h-u-a-o-s-u- y-k- D-k- a-r-m --------------------------------- VO՞r hyuranots’um yek’ Duk’ aprum
Koliko dugo ste već ovdje? Ի--քա՞-------ակ -,--ր-այստ-- եք: Ի______ ժ______ է_ ո_ ա_____ ե__ Ի-չ-ա-ն ժ-մ-ն-կ է- ո- ա-ս-ե- ե-: -------------------------------- Ինչքա՞ն ժամանակ է, որ այստեղ եք: 0
I--h’k’a՞--z-a--n-k e- v-- -y------y--’ I_________ z_______ e_ v__ a______ y___ I-c-’-’-՞- z-a-a-a- e- v-r a-s-e-h y-k- --------------------------------------- Inch’k’a՞n zhamanak e, vor aystegh yek’
Koliko dugo ostajete? Ինչքա՞ն-----նա- -մ--ք -յ-տ-ղ: Ի______ ժ______ կ____ ա______ Ի-չ-ա-ն ժ-մ-ն-կ կ-ն-ք ա-ս-ե-: ----------------------------- Ինչքա՞ն ժամանակ կմնաք այստեղ: 0
I-c-’k--՞n---a-a--k k--a-’----te-h I_________ z_______ k_____ a______ I-c-’-’-՞- z-a-a-a- k-n-k- a-s-e-h ---------------------------------- Inch’k’a՞n zhamanak kmnak’ aystegh
Dopada li Vam se ovdje? Ձե- դ-ւ-ր - գա----ա-ստ-ղ: Ձ__ դ____ է գ____ ա______ Ձ-զ դ-ւ-ր է գ-լ-ս ա-ս-ե-: ------------------------- Ձեզ դու՞ր է գալիս այստեղ: 0
Dz----u------alis-a-ste-h D___ d___ e g____ a______ D-e- d-՞- e g-l-s a-s-e-h ------------------------- Dzez du՞r e galis aystegh
Jeste li ovdje na godišnjem odmoru? Ձ-- ա--ա-ու-դ- այ--ե---ե- անցկաց-ում Ձ__ ա_________ ա______ ե_ ա_________ Ձ-ր ա-ձ-կ-ւ-դ- ա-ս-ե-ղ ե- ա-ց-ա-ն-ւ- ------------------------------------ Ձեր արձակուրդն այստե՞ղ եք անցկացնում 0
Dzer----z---r-- ay--e-g- --k’-an--’k--s-num D___ a_________ a_______ y___ a____________ D-e- a-d-a-u-d- a-s-e-g- y-k- a-t-’-a-s-n-m ------------------------------------------- Dzer ardzakurdn ayste՞gh yek’ ants’kats’num
Posjetite me jednom! Այ-ե-եք-ի--! Ա______ ի___ Ա-ց-լ-ք ի-ձ- ------------ Այցելեք ինձ! 0
Ayt-’---e-’ --dz! A__________ i____ A-t-’-e-e-’ i-d-! ----------------- Ayts’yelek’ indz!
Ovo je moja adresa. Ս- --------ն է: Ս_ ի_ հ_____ է_ Ս- ի- հ-ս-ե- է- --------------- Սա իմ հասցեն է: 0
Sa--m----t-’-en e S_ i_ h________ e S- i- h-s-s-y-n e ----------------- Sa im hasts’yen e
Hoćemo li se sutra vidjeti? Կտե-նվե՞ն--վա--: Կ_________ վ____ Կ-ե-ն-ե-ն- վ-ղ-: ---------------- Կտեսնվե՞նք վաղը: 0
Kte--v-՞n-’ vaghy K__________ v____ K-e-n-e-n-’ v-g-y ----------------- Ktesnve՞nk’ vaghy
Žao mi je, imam već sutra nešto dogovoreno. Ցա-ո------ ---- վ-ղը ո--իշ պլաններ-ու-եմ: Ց_____ ե__ բ___ վ___ ո____ պ______ ո_____ Ց-վ-ւ- ե-, բ-յ- վ-ղ- ո-ր-շ պ-ա-ն-ր ո-ն-մ- ----------------------------------------- Ցավում եմ, բայց վաղը ուրիշ պլաններ ունեմ: 0
Ts--vum-ye-, -----’ -ag-y uri---pl---er u--m T______ y___ b_____ v____ u____ p______ u___ T-’-v-m y-m- b-y-s- v-g-y u-i-h p-a-n-r u-e- -------------------------------------------- Ts’avum yem, bayts’ vaghy urish planner unem
Ćao! / Zbogom! Ցտե----յ--ն! Ց___________ Ց-ե-ո-թ-ո-ն- ------------ Ցտեսություն! 0
Ts’--sut--un! T____________ T-’-e-u-’-u-! ------------- Ts’tesut’yun!
Doviđenja! Ց-ես-----ւ-! Ց___________ Ց-ե-ո-թ-ո-ն- ------------ Ցտեսություն! 0
T-----u-----! T____________ T-’-e-u-’-u-! ------------- Ts’tesut’yun!
Do uskoro! Ա-այժ-! Ա______ Ա-ա-ժ-! ------- Առայժմ! 0
A----z--! A________ A-r-y-h-! --------- Arrayzhm!

Skinuti MP3 (.zip datoteke)

MP3 bosanski + armenski (1-100) MP3 armenski (1-100)
Nije pronađen nijedan video!

Abeceda

Pomoću jezika možemo komunicirati. Jedni drugima govorimo što mislimo ili osjećamo. Pisanje također ima istu funkciju. Većina jezika ima pismo. Pismo se sastoji od znakova. Ti znakovi mogu biti različiti. Mnoga pisma sastoje se od slova. Ta se pisma nazivaju abecedom. Abeceda je uređeni skup grafičkih znakova. Ti znakovi su povezani posebnim pravilima prema kojima oblikuju riječi. Svaki znak ima svoj nepromjenjiv izgovor. Riječ “abeceda” potječe iz grčkog jezika. U grčkom jeziku prva dva slova nazivaju se “alpha” i “beta”. Kroz istoriju je postojalo mnogo različitih abeceda. Ljudi već više od 3.000 godina koriste slovne znakove. Nekoć su slovni znakovi bili magični simboli. Samo nekolicina je razumjela njihovo značenje. Kasnije su znakovi izgubili svoj simbolički značaj. Slova danas više nemaju nikakvo značenje. Značenje poprimaju tek u kombinaciji s drugim slovima. Slovni znakovi, kao na primjer u kineskom jeziku, funkcioniraju drugačije. Nalikuju slikama te često pokazuju ono što i znače. Prilikom pisanja šifriramo svoje misli. Znakove koristimo za učvršćivanje svog znanja. Naš mozak je naučio da dešifrira abecedu. Znakovi postaju riječi, riječi postaju ideje. Na taj način tekst može preživjeti hiljadama godina. I još ga se uvijek može razumjeti..
Da li ste to znali?
Bengalski spada u indoiranske jezike. Za oko 220 miliona ljudi to je maternji jezik. Više od 140 miliona od tog broja živi u Bangladešu. Osim toga ima oko 75 miliona govornika u Indiji. Ostale grupe govornika ovog jezika se nalaze u Maleziji, Nepalu i Saudijskog Arabiji. Time bengalski spada u jezike s najvećim brojem govornika na svijetu. Jezik ima vlastito pismo. I za brojeve ima vlastite znakove. Međutim, danas se većinom koriste arapske cifre. Članovi rečenice u bengalskom jeziku slijede tačno određena pravila. Prvo dolazi subjekt, zatim objekt pa na kraju glagol. Ne postoji gramatički rod. I imenice i pridjevi se neznatno mijenjaju. To je dobro za sve koji žele da nauče ovaj važan jezik. A to bi trebalo da radi što više ljudi!