Knjiga fraza

bs Upoznati   »   he ‫היכרות‬

3 [tri]

Upoznati

Upoznati

‫3 [שלוש]‬

3 [shalosh]

‫היכרות‬

[heykerut]

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
bosanski hebrejski Igra Više
Zdravo! ‫ש---!‬ ‫______ ‫-ל-ם-‬ ------- ‫שלום!‬ 0
sha--m! s______ s-a-o-! ------- shalom!
Dobar dan! ‫ש--ם-‬ ‫______ ‫-ל-ם-‬ ------- ‫שלום!‬ 0
shalom! s______ s-a-o-! ------- shalom!
Kako ste? / Kako si? ‫מה -ש-ע?‬ ‫__ נ_____ ‫-ה נ-מ-?- ---------- ‫מה נשמע?‬ 0
m-----s-ma? m__ n______ m-h n-s-m-? ----------- mah nishma?
Jeste li Vi iz Evrope? ‫את - ------ו---‬ ‫__ / ה מ________ ‫-ת / ה מ-י-ו-ה-‬ ----------------- ‫את / ה מאירופה?‬ 0
ata-/-t-me--yu-opa-? a______ m___________ a-a-/-t m-'-y-r-p-h- -------------------- atah/at me'eyuropah?
Jeste li Vi iz Amerike? ‫-- / - -אמ-יקה-‬ ‫__ / ה מ________ ‫-ת / ה מ-מ-י-ה-‬ ----------------- ‫את / ה מאמריקה?‬ 0
at----t-me'amer---h? a______ m___________ a-a-/-t m-'-m-r-q-h- -------------------- atah/at me'ameriqah?
Jeste li Vi iz Azije? ‫א- ------סיה?‬ ‫__ / ה מ______ ‫-ת / ה מ-ס-ה-‬ --------------- ‫את / ה מאסיה?‬ 0
at--/-t -e-asiah? a______ m________ a-a-/-t m-'-s-a-? ----------------- atah/at me'asiah?
U kojem hotelu ste smješteni? ‫בא-זה מלו- -ת-- ה מתג--ר-/ ת-‬ ‫_____ מ___ א_ / ה מ_____ / ת__ ‫-א-ז- מ-ו- א- / ה מ-ג-ר- / ת-‬ ------------------------------- ‫באיזה מלון את / ה מתגורר / ת?‬ 0
ve'-yzeh-ma-o- a-ah--i--o--r? v_______ m____ a___ m________ v-'-y-e- m-l-n a-a- m-t-o-e-? ----------------------------- ve'eyzeh malon atah mitgorer?
Koliko dugo ste već ovdje? ‫כ---ז-ן--ת-------- ---?‬ ‫___ ז__ א_ / ה כ__ כ____ ‫-מ- ז-ן א- / ה כ-ר כ-ן-‬ ------------------------- ‫כמה זמן את / ה כבר כאן?‬ 0
ka-a- --a- at/--a------ --'n? k____ z___ a______ k___ k____ k-m-h z-a- a-/-t-h k-a- k-'-? ----------------------------- kamah zman at/atah kvar ka'n?
Koliko dugo ostajete? ‫כמ- ז---ת--אר-‬ ‫___ ז__ ת______ ‫-מ- ז-ן ת-ש-ר-‬ ---------------- ‫כמה זמן תישאר?‬ 0
k--ah z-an-t----er? k____ z___ t_______ k-m-h z-a- t-s-'-r- ------------------- kamah zman tiss'er?
Dopada li Vam se ovdje? ‫----המקו- --צ- -ן ב-י---?---ב--ני-ך?‬ ‫___ ה____ מ___ ח_ ב______ / ב________ ‫-א- ה-ק-ם מ-צ- ח- ב-י-י-? / ב-י-י-ך-‬ -------------------------------------- ‫האם המקום מוצא חן בעיניך? / בעינייך?‬ 0
h-'im h--a--- -o--e -en be-i----ha-/be--y-ai--? h____ h______ m____ x__ b______________________ h-'-m h-m-q-m m-t-e x-n b-'-n-y-h-?-b-'-y-a-k-? ----------------------------------------------- ha'im hamaqom motse xen be'ineykha?/be'eynaikh?
Jeste li ovdje na godišnjem odmoru? ‫-----ת / --בח---ה-‬ ‫___ א_ / ה ב_______ ‫-א- א- / ה ב-ו-ש-?- -------------------- ‫האם את / ה בחופשה?‬ 0
h-'i---t-h--t b-x---hah? h____ a______ b_________ h-'-m a-a-/-t b-x-f-h-h- ------------------------ ha'im atah/at bexofshah?
Posjetite me jednom! ‫----- - ---- -ו---‬ ‫___ / י ל___ א_____ ‫-ו- / י ל-ק- א-ת-!- -------------------- ‫בוא / י לבקר אותי!‬ 0
b-/---y--'-a--r ---! b______ l______ o___ b-/-o-y l-v-q-r o-i- -------------------- bo/bo'y l'vaqer oti!
Ovo je moja adresa. ‫-ו ה-תו-------‬ ‫__ ה_____ ש____ ‫-ו ה-ת-ב- ש-י-‬ ---------------- ‫זו הכתובת שלי.‬ 0
z- -a----e- s----. z_ h_______ s_____ z- h-k-o-e- s-e-i- ------------------ zu haktovet sseli.
Hoćemo li se sutra vidjeti? ‫נ-ר-ה מחר-‬ ‫_____ מ____ ‫-ת-א- מ-ר-‬ ------------ ‫נתראה מחר?‬ 0
n-tra'e---axar? n_______ m_____ n-t-a-e- m-x-r- --------------- nitra'eh maxar?
Žao mi je, imam već sutra nešto dogovoreno. ‫אנ- -צטע- / -,-יש--י -ו--י-- א-רו--‬ ‫___ מ____ / ת_ י_ ל_ ת______ א______ ‫-נ- מ-ט-ר / ת- י- ל- ת-כ-י-ת א-ר-ת-‬ ------------------------------------- ‫אני מצטער / ת, יש לי תוכניות אחרות.‬ 0
an- --tst--e-/m--sta'e------e-h--- t--hn--- axero-. a__ m_____________________ y___ l_ t_______ a______ a-i m-t-t-'-r-m-t-t-'-r-t- y-s- l- t-k-n-o- a-e-o-. --------------------------------------------------- ani mitsta'er/mitsta'eret, yesh li tokhniot axerot.
Ćao! / Zbogom! ‫----.‬ ‫______ ‫-ל-ם-‬ ------- ‫שלום.‬ 0
sh-lom. s______ s-a-o-. ------- shalom.
Doviđenja! ‫--ת-א-ת-‬ ‫_________ ‫-ה-ר-ו-.- ---------- ‫להתראות.‬ 0
le--tr-'--. l__________ l-h-t-a-o-. ----------- lehitra'ot.
Do uskoro! ‫נ-ר-ה----וב!‬ ‫_____ ב______ ‫-ת-א- ב-ר-ב-‬ -------------- ‫נתראה בקרוב!‬ 0
ni----eh-b-q---v! n_______ b_______ n-t-a-e- b-q-r-v- ----------------- nitra'eh beqarov!

Skinuti MP3 (.zip datoteke)

MP3 bosanski + hebrejski (1-100) MP3 hebrejski (1-100)
Nije pronađen nijedan video!

Abeceda

Pomoću jezika možemo komunicirati. Jedni drugima govorimo što mislimo ili osjećamo. Pisanje također ima istu funkciju. Većina jezika ima pismo. Pismo se sastoji od znakova. Ti znakovi mogu biti različiti. Mnoga pisma sastoje se od slova. Ta se pisma nazivaju abecedom. Abeceda je uređeni skup grafičkih znakova. Ti znakovi su povezani posebnim pravilima prema kojima oblikuju riječi. Svaki znak ima svoj nepromjenjiv izgovor. Riječ “abeceda” potječe iz grčkog jezika. U grčkom jeziku prva dva slova nazivaju se “alpha” i “beta”. Kroz istoriju je postojalo mnogo različitih abeceda. Ljudi već više od 3.000 godina koriste slovne znakove. Nekoć su slovni znakovi bili magični simboli. Samo nekolicina je razumjela njihovo značenje. Kasnije su znakovi izgubili svoj simbolički značaj. Slova danas više nemaju nikakvo značenje. Značenje poprimaju tek u kombinaciji s drugim slovima. Slovni znakovi, kao na primjer u kineskom jeziku, funkcioniraju drugačije. Nalikuju slikama te često pokazuju ono što i znače. Prilikom pisanja šifriramo svoje misli. Znakove koristimo za učvršćivanje svog znanja. Naš mozak je naučio da dešifrira abecedu. Znakovi postaju riječi, riječi postaju ideje. Na taj način tekst može preživjeti hiljadama godina. I još ga se uvijek može razumjeti..
Da li ste to znali?
Bengalski spada u indoiranske jezike. Za oko 220 miliona ljudi to je maternji jezik. Više od 140 miliona od tog broja živi u Bangladešu. Osim toga ima oko 75 miliona govornika u Indiji. Ostale grupe govornika ovog jezika se nalaze u Maleziji, Nepalu i Saudijskog Arabiji. Time bengalski spada u jezike s najvećim brojem govornika na svijetu. Jezik ima vlastito pismo. I za brojeve ima vlastite znakove. Međutim, danas se većinom koriste arapske cifre. Članovi rečenice u bengalskom jeziku slijede tačno određena pravila. Prvo dolazi subjekt, zatim objekt pa na kraju glagol. Ne postoji gramatički rod. I imenice i pridjevi se neznatno mijenjaju. To je dobro za sve koji žele da nauče ovaj važan jezik. A to bi trebalo da radi što više ljudi!