Knjiga fraza

bs Upoznati   »   hu Megismerkedés

3 [tri]

Upoznati

Upoznati

3 [három]

Megismerkedés

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
bosanski mađarski Igra Više
Zdravo! Szia! S____ S-i-! ----- Szia! 0
Dobar dan! J- --pot! J_ n_____ J- n-p-t- --------- Jó napot! 0
Kako ste? / Kako si? H-g- v---? H___ v____ H-g- v-g-? ---------- Hogy vagy? 0
Jeste li Vi iz Evrope? Ön -ur--á-ó- ---? / Ön eur-p-i? Ö_ E________ j___ / Ö_ e_______ Ö- E-r-p-b-l j-n- / Ö- e-r-p-i- ------------------------------- Ön Európából jön? / Ön európai? 0
Jeste li Vi iz Amerike? Ön Am-ri-áb-- j-n? / Ö- a--ri--i? Ö_ A_________ j___ / Ö_ a________ Ö- A-e-i-á-ó- j-n- / Ö- a-e-i-a-? --------------------------------- Ön Amerikából jön? / Ön amerikai? 0
Jeste li Vi iz Azije? Ö- Á--iá-ó- --n?-/ Ön ázsi--? Ö_ Á_______ j___ / Ö_ á______ Ö- Á-s-á-ó- j-n- / Ö- á-s-a-? ----------------------------- Ön Ázsiából jön? / Ön ázsiai? 0
U kojem hotelu ste smješteni? Mel--- h-tel--n------? M_____ h_______ l_____ M-l-i- h-t-l-e- l-k-k- ---------------------- Melyik hotelben lakik? 0
Koliko dugo ste već ovdje? M-ót- -a----- i-t? M____ v__ m__ i___ M-ó-a v-n m-r i-t- ------------------ Mióta van már itt? 0
Koliko dugo ostajete? Me---------d? M_____ m_____ M-d-i- m-r-d- ------------- Meddig marad? 0
Dopada li Vam se ovdje? Te--z-k-ö---k----? T______ ö____ i___ T-t-z-k ö-n-k i-t- ------------------ Tetszik önnek itt? 0
Jeste li ovdje na godišnjem odmoru? Ö- --t--yaral? Ö_ i__ n______ Ö- i-t n-a-a-? -------------- Ön itt nyaral? 0
Posjetite me jednom! Lát-ga-s----e---g--z--! L_________ m__ e_______ L-t-g-s-o- m-g e-y-z-r- ----------------------- Látogasson meg egyszer! 0
Ovo je moja adresa. It---an ----- --m-m. I__ v__ a_ é_ c_____ I-t v-n a- é- c-m-m- -------------------- Itt van az én címem. 0
Hoćemo li se sutra vidjeti? L---u----ymá---ho-nap? L_____ e______ h______ L-t-u- e-y-á-t h-l-a-? ---------------------- Látjuk egymást holnap? 0
Žao mi je, imam već sutra nešto dogovoreno. Saj---o-, --- más-----e- -a-. S________ m__ m__ t_____ v___ S-j-á-o-, m-r m-s t-r-e- v-n- ----------------------------- Sajnálom, már más tervem van. 0
Ćao! / Zbogom! S-ia!-- -is---t!----g-á-a-- - -------k-----é-n-l-) S____ / V_______ (_________ / C___ e______________ S-i-! / V-s-l-t- (-i-y-z-t- / C-a- e-k-s-ö-é-n-l-) -------------------------------------------------- Szia! / Viszlát! (Vigyázat! / Csak elköszönésnél!) 0
Doviđenja! Vis------tás-a! V______________ V-s-o-t-á-á-r-! --------------- Viszontlátásra! 0
Do uskoro! Ne-s--ár----lá-k-z-nk!-/ - -ö--l- v-----tlá--s-a! N________ t___________ / A k_____ v______________ N-m-o-á-a t-l-l-o-u-k- / A k-z-l- v-s-o-t-á-á-r-! ------------------------------------------------- Nemsokára találkozunk! / A közeli viszontlátásra! 0

Skinuti MP3 (.zip datoteke)

MP3 bosanski + mađarski (1-100) MP3 mađarski (1-100)
Nije pronađen nijedan video!

Abeceda

Pomoću jezika možemo komunicirati. Jedni drugima govorimo što mislimo ili osjećamo. Pisanje također ima istu funkciju. Većina jezika ima pismo. Pismo se sastoji od znakova. Ti znakovi mogu biti različiti. Mnoga pisma sastoje se od slova. Ta se pisma nazivaju abecedom. Abeceda je uređeni skup grafičkih znakova. Ti znakovi su povezani posebnim pravilima prema kojima oblikuju riječi. Svaki znak ima svoj nepromjenjiv izgovor. Riječ “abeceda” potječe iz grčkog jezika. U grčkom jeziku prva dva slova nazivaju se “alpha” i “beta”. Kroz istoriju je postojalo mnogo različitih abeceda. Ljudi već više od 3.000 godina koriste slovne znakove. Nekoć su slovni znakovi bili magični simboli. Samo nekolicina je razumjela njihovo značenje. Kasnije su znakovi izgubili svoj simbolički značaj. Slova danas više nemaju nikakvo značenje. Značenje poprimaju tek u kombinaciji s drugim slovima. Slovni znakovi, kao na primjer u kineskom jeziku, funkcioniraju drugačije. Nalikuju slikama te često pokazuju ono što i znače. Prilikom pisanja šifriramo svoje misli. Znakove koristimo za učvršćivanje svog znanja. Naš mozak je naučio da dešifrira abecedu. Znakovi postaju riječi, riječi postaju ideje. Na taj način tekst može preživjeti hiljadama godina. I još ga se uvijek može razumjeti..
Da li ste to znali?
Bengalski spada u indoiranske jezike. Za oko 220 miliona ljudi to je maternji jezik. Više od 140 miliona od tog broja živi u Bangladešu. Osim toga ima oko 75 miliona govornika u Indiji. Ostale grupe govornika ovog jezika se nalaze u Maleziji, Nepalu i Saudijskog Arabiji. Time bengalski spada u jezike s najvećim brojem govornika na svijetu. Jezik ima vlastito pismo. I za brojeve ima vlastite znakove. Međutim, danas se većinom koriste arapske cifre. Članovi rečenice u bengalskom jeziku slijede tačno određena pravila. Prvo dolazi subjekt, zatim objekt pa na kraju glagol. Ne postoji gramatički rod. I imenice i pridjevi se neznatno mijenjaju. To je dobro za sve koji žele da nauče ovaj važan jezik. A to bi trebalo da radi što više ljudi!