Knjiga fraza

bs Kupovina   »   et Sisseostud

54 [pedeset i četiri]

Kupovina

Kupovina

54 [viiskümmend neli]

Sisseostud

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
bosanski estonski Igra Više
Ja želim kupiti poklon. M--so-v-ks k--ki o-t-. M_ s______ k____ o____ M- s-o-i-s k-n-i o-t-. ---------------------- Ma sooviks kinki osta. 0
Ali ništa previše skupo. Ku-- mid-gi----s--oleks--i-a-----lli-. K___ m______ m__ p_____ l_____ k______ K-i- m-d-g-, m-s p-l-k- l-i-l- k-l-i-. -------------------------------------- Kuid midagi, mis poleks liialt kallis. 0
Imate li možda tašnu? V-ib-o--- kä--o--? V________ k_______ V-i---l-a k-e-o-t- ------------------ Võib-olla käekott? 0
Koju boju želite? Mi-li-- -ärv- ---s-o-i--? M______ v____ t_ s_______ M-l-i-t v-r-i t- s-o-i-e- ------------------------- Millist värvi te soovite? 0
Crnu, braon ili bijelu? Mu-ta-----uni---- v-l--t? M_____ p_____ v__ v______ M-s-a- p-u-n- v-i v-l-e-? ------------------------- Musta, pruuni või valget? 0
Veliku ili malu? Suu-t v-- ---k-st? S____ v__ v_______ S-u-t v-i v-i-e-t- ------------------ Suurt või väikest? 0
Mogu li vidjeti ovu? Tohin m--se-a-k--r---aa-ata? T____ m_ s___ k____ v_______ T-h-n m- s-d- k-r-a v-a-a-a- ---------------------------- Tohin ma seda korra vaadata? 0
Je li ona od kože? Kas-----o----h--t? K__ s__ o_ n______ K-s s-e o- n-h-s-? ------------------ Kas see on nahast? 0
Ili je od vještačkog materijala? V-- on -- ku-stm-t-r--list? V__ o_ t_ k________________ V-i o- t- k-n-t-a-e-j-l-s-? --------------------------- Või on ta kunstmaterjalist? 0
Naravno, od kože. Na--st--oo-uli-ult. N_____ l___________ N-h-s- l-o-u-i-u-t- ------------------- Nahast loomulikult. 0
To je naročito dobar kvalitet. S-- -----rmi-------al-te----. S__ o_ ä________ k___________ S-e o- ä-r-i-e-t k-a-i-e-t-e- ----------------------------- See on äärmiselt kvaliteetne. 0
A tašna ja zaista povoljna. Ja -ä-k--- -n ---sti -eda -i-da väär-. J_ k______ o_ t_____ s___ h____ v_____ J- k-e-o-t o- t-e-t- s-d- h-n-a v-ä-t- -------------------------------------- Ja käekott on tõesti seda hinda väärt. 0
Ova mi se sviđa. S-e---e---- m-l--. S__ m______ m_____ S-e m-e-d-b m-l-e- ------------------ See meeldib mulle. 0
Ovu ću uzeti. M- ---an-se-l-. M_ v____ s_____ M- v-t-n s-l-e- --------------- Ma võtan selle. 0
Mogu li je eventualno zamijeniti? Ka-------a--se-a-hi--e- -m-----a--t---? K__ m_ s___ s___ h_____ ü____ v________ K-s m- s-a- s-d- h-l-e- ü-b-r v-h-t-d-? --------------------------------------- Kas ma saan seda hiljem ümber vahetada? 0
Podrazumijeva se. L-o-u-ik-l-. L___________ L-o-u-i-u-t- ------------ Loomulikult. 0
Zapakovaćemo je kao poklon. Me-pa--me-ta----gi-- ---. M_ p_____ t_ k______ ä___ M- p-k-m- t- k-n-i-a ä-a- ------------------------- Me pakime ta kingina ära. 0
Tamo preko je blagajna. K-s------s-a-po-l. K____ o_ s________ K-s-a o- s-a-p-o-. ------------------ Kassa on sealpool. 0

Skinuti MP3 (.zip datoteke)

MP3 bosanski + estonski (1-100) MP3 estonski (1-100)
Nije pronađen nijedan video!

Ko razumije koga?

Na svijetu živi oko 7 milijardi ljudi. Svi oni govore neki jezik. Nažalost, on nije uvijek isti. Da bismo komunicirali s drugim narodima, moramo učiti jezike. To je često veoma mukotrpno. Međutim, postoje jezici koji su veoma slični. Njihovi govornici se razumiju bez da su usvojili drugi jezik. Taj se fenomen naziva mutual intelligibility . Pritom se razlikuju dvije varijante. Prva varijanta je međusobnо usmeno razumijevanje. Ovdje se govornici razumiju tokom međusobne usmene komunikacije. Međutim, pisani oblik drugih jezika ne razumiju. To je zbog različitih pisama jezika. Primjer za to su jezici hindi i urdu. Međusobno pismeno razumijevanje predstavlja drugu varijantu. U tom slučaju jezik se razumije u pisanom obliku. Međutim, kad govornici međusobno pričaju, jako se loše razumiju. Razlog tome je jako različit izgovor. Primjer za to su njemački i holandski jezik. Većina srodnih jezika sadrže obje varijante. To znači da su usmeno i pismeno uzajamno razumljivi. Primjer za to su ruski i ukrajinski ili tajlandski i laoski. Takođe postoji asimetričan oblik međusobnog razmijevanja. To je slučaj kad se govornici različito razumiju. Portugalci bolje razumiju Špance nego Španci Portugalce. Austrijanci takođe bolje razumiju Njemce nego obrnuto. Kod navedenih primjera prepreku predstavljaju izgovor i dijalekt. Ko želi voditi dobre razgovore, mora naučiti nešto novo...