Knjiga fraza

bs Voće i životne namirnice   »   et Puuviljad ja toiduained

15 [petnaest]

Voće i životne namirnice

Voće i životne namirnice

15 [viisteist]

Puuviljad ja toiduained

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
bosanski estonski Igra Više
Ja imam jagodu. M-l o--ma--i-as. M__ o_ m________ M-l o- m-a-i-a-. ---------------- Mul on maasikas. 0
Ja imam kivi i lubenicu. Mu- -n kiiv- ja m-lo-. M__ o_ k____ j_ m_____ M-l o- k-i-i j- m-l-n- ---------------------- Mul on kiivi ja melon. 0
Ja imam narandžu i grejpfrut. M---on ---lsi- ja-gre--. M__ o_ a______ j_ g_____ M-l o- a-e-s-n j- g-e-p- ------------------------ Mul on apelsin ja greip. 0
Ja imam jabuku i mango. Mul o--õu---a--a--o. M__ o_ õ__ j_ m_____ M-l o- õ-n j- m-n-o- -------------------- Mul on õun ja mango. 0
Ja imam bananu i ananas. Mu---n-b-n--n-------na-s. M__ o_ b_____ j_ a_______ M-l o- b-n-a- j- a-a-a-s- ------------------------- Mul on banaan ja ananass. 0
Ja pravim voćnu salatu. M--t--n-puuvilj-s---t--. M_ t___ p_______________ M- t-e- p-u-i-j-s-l-t-t- ------------------------ Ma teen puuviljasalatit. 0
Ja jedem tost. M- -ö------t-a-a. M_ s___ r________ M- s-ö- r-s-s-i-. ----------------- Ma söön röstsaia. 0
Ja jedem tost s maslacem. Ma -öön ----- r-stsa-a. M_ s___ v____ r________ M- s-ö- v-i-a r-s-s-i-. ----------------------- Ma söön võiga röstsaia. 0
Ja jedem tost s maslacem i marmeladom. Ma sö-- -õ- j--mar-el-a---- rö-ts-i-. M_ s___ v__ j_ m___________ r________ M- s-ö- v-i j- m-r-e-a-d-g- r-s-s-i-. ------------------------------------- Ma söön või ja marmelaadiga röstsaia. 0
Ja jedem sendvič. Ma--öö- v--l-i-a. M_ s___ v________ M- s-ö- v-i-e-b-. ----------------- Ma söön võileiba. 0
Ja jedem sendvič s margarinom. Ma s------r---i-ni----õ--e-ba. M_ s___ m___________ v________ M- s-ö- m-r-a-i-n-g- v-i-e-b-. ------------------------------ Ma söön margariiniga võileiba. 0
Ja jedem sendvič s margarinom i paradajzom. M- sö---marga----i-j- to--ti-- -õi-e-b-. M_ s___ m_________ j_ t_______ v________ M- s-ö- m-r-a-i-n- j- t-m-t-g- v-i-e-b-. ---------------------------------------- Ma söön margariini ja tomatiga võileiba. 0
Mi trebamo hljeba / kruha i riže. Me-l-on va-a---i-- ---r---i. M___ o_ v___ l____ j_ r_____ M-i- o- v-j- l-i-a j- r-i-i- ---------------------------- Meil on vaja leiba ja riisi. 0
Mi trebamo ribu i odreske. M-i-----v-ja k-la-ja---e--e. M___ o_ v___ k___ j_ s______ M-i- o- v-j- k-l- j- s-e-k-. ---------------------------- Meil on vaja kala ja steike. 0
Mi trebamo picu i špagete. M-il ------- p---at j- s-ag-t--. M___ o_ v___ p_____ j_ s________ M-i- o- v-j- p-t-a- j- s-a-e-t-. -------------------------------- Meil on vaja pitsat ja spagette. 0
Šta još trebamo? M--- --i- vee----ja -n? M___ m___ v___ v___ o__ M-d- m-i- v-e- v-j- o-? ----------------------- Mida meil veel vaja on? 0
Mi trebamo mrkvu i paradajz za supu. M-il on---------k- p--g-n-e-- -a --ma-e-- -a--. M___ o_ s___ j____ p_________ j_ t_______ v____ M-i- o- s-p- j-o-s p-r-a-d-i- j- t-m-t-i- v-j-. ----------------------------------------------- Meil on supi jaoks porgandeid ja tomateid vaja. 0
Gdje je supermarket? K-----u- ---pl--? K__ a___ k_______ K-s a-u- k-u-l-s- ----------------- Kus asub kauplus? 0

Skinuti MP3 (.zip datoteke)

MP3 bosanski + estonski (1-100) MP3 estonski (1-100)
Nije pronađen nijedan video!

Mediji i jezik

Na naš jezik takođe utječu mediji. Novi mediji u ovom slučaju igraju posebno veliku ulogu. Putem SMS poruka, e-mailova i chata razvio se cijeli jedan jezik. Taj medijski jezik je naravno u svakoj zemlji drugačiji. Određena obilježja se ipak mogu naći u svim medijskim jezicima. Brzina je za nas kao korisnike posebno važna. Iako pišemo, želimo stvoriti komunikaciju uživo. To znači da želimo što brže izmijeniti informacije. Dakle, simuliramo realnu konverzaciju. Na taj način naš jezik dobija verbalna obilježja. Riječi ili rečenice često budu skraćene. Pravila gramatike ili interpunkcija se većinom ignoriraju. Slobodniji smo po pitanju pravopisa, dok prijedlozi često potpuno otpadaju. Osjećaji se vrlo rijetko izražavaju u medijskom jeziku. U tom slučaju se radije koriste emotikoni. To su simboli koji bi trebali pokazati što trenutno osjećamo. Takođe postoje određeni kodovi za SMS poruke te žargon za chat komunikaciju. Medijski jezik je stoga jako ograničen jezik. No svi ga korisnici koriste na sličan način. Istraživanja pokazuju da obrazovanje ili intelekt pri tome ne igraju nikakvu ulogu. Mladi ljudi posebno rado koriste medijski jezik. Kritičari zato smatraju da je naš jezik u opasnosti. Nauka na taj fenomen ne gleda toliko pesimistično. Zato jer djeca razlikuju kad moraju i na koji način nešto napisati. Stručnjaci smatraju da novi medijski jezik čak ima prednosti. Zato jer potiče jezičnu kompetenciju i kreativnost kod djece. Takođe: danas se više piše – ne pisma, već e-mailovi! I to nas raduje!
Da li ste to znali?
Gruzijski govori oko 4 miliona ljudi. Gruzijski jezik spada u južnokavkaske jezike. Piše se vlastitim sistemom znakova, gruzijskom abecedom. To pismo ima 33 slova. Imaju isti redoslijed kao u grčkoj abecedi. Gruzijsko pismo je nastalo vjerovatno iz aramejskog. Za gruzijski su tipični mnogi konsonanti koji mogu slijediti jedan za drugim. Zato stranci imaju problema kod izgovora nekih gruzijskih riječi. Ni gramatika nije baš jednostavna. Ona sadrži mnogo elemenata kojih nema ni u jednom drugom jeziku. Gruzijski jezički fond govori puno o historiji Kavkaza. Sadrži puno riječi koje su preuzete iz drugih jezika. Kao što su na primjer grčki, perzijski, arapski, ruski i turski. Posebnost gruzijskog jezika je ipak njegova duga tradicija… Gruzijski spada u najstarije žive jezike jedne kulture na zemlji!