Knjiga fraza

bs nešto obrazložiti 3   »   et midagi põhjendama 3

77 [sedamdeset i sedam]

nešto obrazložiti 3

nešto obrazložiti 3

77 [seitsekümmend seitse]

midagi põhjendama 3

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
bosanski estonski Igra Više
Zašto ne jedete tortu? Mik- te t--ti--i söö? M___ t_ t____ e_ s___ M-k- t- t-r-i e- s-ö- --------------------- Miks te torti ei söö? 0
Ja moram smršati. Ma p-a- all- võ-ma. M_ p___ a___ v_____ M- p-a- a-l- v-t-a- ------------------- Ma pean alla võtma. 0
Ja je ne jedem, jer moram smršati. Ma e- sö--se--, se---ma --a- -l-a--õt-a. M_ e_ s__ s____ s___ m_ p___ a___ v_____ M- e- s-ö s-d-, s-s- m- p-a- a-l- v-t-a- ---------------------------------------- Ma ei söö seda, sest ma pean alla võtma. 0
Zašto ne pijete pivo? M--s -e õ------ ---? M___ t_ õ___ e_ j___ M-k- t- õ-u- e- j-o- -------------------- Miks te õlut ei joo? 0
Ja moram još voziti. M- p--n -eel sõi--a. M_ p___ v___ s______ M- p-a- v-e- s-i-m-. -------------------- Ma pean veel sõitma. 0
Ja ga ne pijem, jer još moram voziti. M- e- joo-sed-, s--t -----v--l---it-a. M_ e_ j__ s____ s___ p___ v___ s______ M- e- j-o s-d-, s-s- p-a- v-e- s-i-m-. -------------------------------------- Ma ei joo seda, sest pean veel sõitma. 0
Zašto ne piješ kafu? M------ -o-vi-e---o-? M___ s_ k____ e_ j___ M-k- s- k-h-i e- j-o- --------------------- Miks sa kohvi ei joo? 0
Hladna je. S---o- k-lm. S__ o_ k____ S-e o- k-l-. ------------ See on külm. 0
Ja je ne pijem, jer je hladna. Ma -----o--e------s- -e- o---ül-. M_ e_ j__ s____ s___ s__ o_ k____ M- e- j-o s-d-, s-s- s-e o- k-l-. --------------------------------- Ma ei joo seda, sest see on külm. 0
Zašto ne piješ čaj? M--s----te-d -i -o-? M___ s_ t___ e_ j___ M-k- s- t-e- e- j-o- -------------------- Miks sa teed ei joo? 0
Nemam šećera. M-l----ol- -uhkrut. M__ e_ o__ s_______ M-l e- o-e s-h-r-t- ------------------- Mul ei ole suhkrut. 0
Ja ga ne pijem, jer nemam šećera. Ma----j-o-s---,--e---mul ei-ol- -u--r-t. M_ e_ j__ s____ s___ m__ e_ o__ s_______ M- e- j-o s-d-, s-s- m-l e- o-e s-h-r-t- ---------------------------------------- Ma ei joo seda, sest mul ei ole suhkrut. 0
Zašto ne jedete supu? Mi-- te-s-ppi e----ö? M___ t_ s____ e_ s___ M-k- t- s-p-i e- s-ö- --------------------- Miks te suppi ei söö? 0
Ja je nisam naručio / naručila. Ma -i -el-in-- ---a. M_ e_ t_______ s____ M- e- t-l-i-u- s-d-. -------------------- Ma ei tellinud seda. 0
Ja je ne jedem, jer je nisam naručio / naručila. Ma e- sö- s---,-s------ ---o-- sed---e----ud. M_ e_ s__ s____ s___ m_ e_ o__ s___ t________ M- e- s-ö s-d-, s-s- m- e- o-e s-d- t-l-i-u-. --------------------------------------------- Ma ei söö seda, sest ma ei ole seda tellinud. 0
Zašto ne jedete meso? M--s ----i-a -i söö? M___ t_ l___ e_ s___ M-k- t- l-h- e- s-ö- -------------------- Miks te liha ei söö? 0
Ja sam vegeterijanac. M- o--n-ta-meto-tl-n-. M_ o___ t_____________ M- o-e- t-i-e-o-t-a-e- ---------------------- Ma olen taimetoitlane. 0
Ja ga ne jedem, jer sam vegeterijanac. M- -i--ö- s-d-,-s----ma o-e- taime----l-ne. M_ e_ s__ s____ s___ m_ o___ t_____________ M- e- s-ö s-d-, s-s- m- o-e- t-i-e-o-t-a-e- ------------------------------------------- Ma ei söö seda, sest ma olen taimetoitlane. 0

Skinuti MP3 (.zip datoteke)

MP3 bosanski + estonski (1-100) MP3 estonski (1-100)
Nije pronađen nijedan video!

Gestiuliranje pomaže kod učenja vokabulara

Kad učimo vokabular, naš mozak je jako zaposlen. Mora pohraniti svaku novu riječ. Mozgu se pri učenju može i pomoći. To se postiže gestikuliranjem. Gestikuliranje pomaže našem pamćenju. Bolje pamtimo riječi ako pritom koristimo gestikulaciju. To je jasno dokazano istraživanjem. Istraživači su ispitanicima dali da nauče vokabular. Te riječi zapravo nisu postojale. Pripadale su umjetnom jeziku. Ispitanici su neke riječi bile prenesene gestikuliranjem. To znači da ispitanici nisu samo slušali ili čitali riječi. Ispitanici su koristeći geste takođe i oponašali značenje riječi. Za vrijeme učenja im se mjerila moždana aktivnost. Pritom su istraživači došli do zanimljivog otkrića. Kod učenja riječi uz geste bilo je aktivno više područja mozga. Uz aktivnosti u centru za govor izmjerena je i senzomotorička aktivnost. Ta dodatna moždana aktivnost utječe na naše pamćenje. Učenje uz gestikuliranje uzrokuje formiranje složenih mreža. Te mreže pohranjuju novu riječ na više mjesta u mozgu. Na taj način se vokabular može učinkovitije obraditi. Kad ih želimo koristiti, naš mozak ih brže pronalazi. Takođe se bolje pohranjuju. Važno je, međutim, da je gestikuliranje povezano s riječi. Naš mozak prepoznaje kad se riječ i gestikuliranje ne slažu. Nove spoznaje bi mogle dovesti do novih metoda podučavanja. Ljudi koji znaju malo o jezicima često uče sporo. Možda će učiti lakše ako riječi oponašaju fizički...