Knjiga fraza

bs Prisvojne zamjenice 2   »   et Omastavad asesõnad 2

67 [šezdeset i sedam]

Prisvojne zamjenice 2

Prisvojne zamjenice 2

67 [kuuskümmend seitse]

Omastavad asesõnad 2

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
bosanski estonski Igra Više
naočale pri-l-d p______ p-i-l-d ------- prillid 0
On je zaboravio svoje naočale. Ta-un-st----ma p-i-li-. T_ u______ o__ p_______ T- u-u-t-s o-a p-i-l-d- ----------------------- Ta unustas oma prillid. 0
Ma gdje su mu naočale? Ku-u-t- ---s -ma-------d --t---? K___ t_ s___ o__ p______ j______ K-h- t- s-i- o-a p-i-l-d j-t-i-? -------------------------------- Kuhu ta siis oma prillid jättis? 0
sat k-ll k___ k-l- ---- kell 0
Njegov sat je pokvaren. Ta --l---- -at--. T_ k___ o_ k_____ T- k-l- o- k-t-i- ----------------- Ta kell on katki. 0
Sat visi na zidu. K-l- ---ub-sei---. K___ r____ s______ K-l- r-p-b s-i-a-. ------------------ Kell ripub seinal. 0
pasoš pass p___ p-s- ---- pass 0
On je izgubio svoj pasoš. T----ota- e----p-s-i. T_ k_____ e___ p_____ T- k-o-a- e-d- p-s-i- --------------------- Ta kaotas enda passi. 0
Gdje je onda njegov pasoš? Ku-- -a --i--end- p-ss- jä--i-? K___ t_ s___ e___ p____ j______ K-h- t- s-i- e-d- p-s-i j-t-i-? ------------------------------- Kuhu ta siis enda passi jättis? 0
oni – njihov / njihova / njihovo nad –-n-n-e n__ – n____ n-d – n-n-e ----------- nad – nende 0
Djeca ne mogu naći njihove roditelje. N-e- lap----e- --i- --di -a-----d. N___ l_____ e_ l___ e___ v________ N-e- l-p-e- e- l-i- e-d- v-n-m-i-. ---------------------------------- Need lapsed ei leia endi vanemaid. 0
Ali eto dolaze njihovi roditelji! A-a---alt----d- ---ema- -u------i! A__ s____ n____ v______ t_________ A-a s-a-t n-n-e v-n-m-d t-l-v-d-i- ---------------------------------- Aga sealt nende vanemad tulevadki! 0
Vi – Vaš / Vaša / Vaše T-ie-–-te-e T___ – t___ T-i- – t-i- ----------- Teie – teie 0
Kakvo je bilo Vaše putovanje, gospodine Miler? K--da---e-- r--s-o----h--ra -ü--er? K_____ t___ r___ o___ h____ M______ K-i-a- t-i- r-i- o-i- h-r-a M-l-e-? ----------------------------------- Kuidas teie reis oli, härra Müller? 0
Gdje je Vaša žena, gospodine Miler? Ku--on --i- -------här----ü---r? K__ o_ t___ n_____ h____ M______ K-s o- t-i- n-i-e- h-r-a M-l-e-? -------------------------------- Kus on teie naine, härra Müller? 0
Vi – Vaš / Vaša / Vaše Te-e-- t--e T___ – t___ T-i- – t-i- ----------- Teie – teie 0
Kakvo je bilo Vaše putovanje, gospođo Schmidt? K-id-s --i--rei- o-i,-pr--- S-h--dt? K_____ t___ r___ o___ p____ S_______ K-i-a- t-i- r-i- o-i- p-o-a S-h-i-t- ------------------------------------ Kuidas teie reis oli, proua Schmidt? 0
Gdje je Vaš muž, gospođo Schmidt? Ku- o- te-e-me-s- -ro-a--c-mi-t? K__ o_ t___ m____ p____ S_______ K-s o- t-i- m-e-, p-o-a S-h-i-t- -------------------------------- Kus on teie mees, proua Schmidt? 0

Skinuti MP3 (.zip datoteke)

MP3 bosanski + estonski (1-100) MP3 estonski (1-100)
Nije pronađen nijedan video!

Genetska mutacija omogućava govor

Od svih živih bića na svijetu jedino čovjek može govoriti. Po tome se razlikuje od životinja i biljaka. Naravno da i životinje i biljke međusobno komuniciraju. Međutim, oni ne govore složeni jezik u slogovima. Zašto onda čovjek može govoriti? Za govor su potrebna određena organska obilježja. Ta tjelesna obilježja ima samo čovjek. Međutim, to ne znači nužno da ih je on razvio. U istoriji evolucije se ništa ne dešava bez razloga. Čovjek je jednom samo počeo govoriti. Ne zna se kad se to tačno desilo. Međutim, nešto se moralo dogoditi što je čovjeku dalo sposobnost govora. Istraživači smatraju da je za to zaslužna genetska mutacija. Antropolozi su usporedili nasljedne osobine različitih živih bića. Poznato je da jedan određeni gen utječe na jezik. Ljudi kod kojih je on oštećen imaju probleme s jezikom. Ne mogu se dobro izraziti te slabije razumiju riječi. Taj gen se ispitivao kod ljudi, majmuna i miševa. Kod ljudi i čimpanzi je jako sličan. Mogu se primijetiti samo dvije male razlike. Te razlike su uočljive u mozgu. Zajedno s ostalim genima one utječu na određene moždane aktivnosti. Na taj način čovjek može govoriti, dok majmun ne može. Međutim, zagonetka ljudskog jezika time još nije riješena. Pošto genetska mutacija nije dovoljna da bi se moglo govoriti. Istraživači su miševima usadili genetsku varijantu. To im nije dalo sposobnost govora... No njihovo cičenje je imalo drugačiji zvuk!