Knjiga fraza

bs Pripreme za put   »   et Ettevalmistused reisiks

47 [četrdeset i sedam]

Pripreme za put

Pripreme za put

47 [nelikümmend seitse]

Ettevalmistused reisiks

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
bosanski estonski Igra Više
Moraš spakovati naš kofer! Sa-p--d---i- -ohvri p-kk-m-! S_ p___ m___ k_____ p_______ S- p-a- m-i- k-h-r- p-k-i-a- ---------------------------- Sa pead meie kohvri pakkima! 0
Ne smiješ ništa zaboraviti! S- -- ---i mid--- ----t-d-! S_ e_ t___ m_____ u________ S- e- t-h- m-d-g- u-u-t-d-! --------------------------- Sa ei tohi midagi unustada! 0
Treba ti veliki kofer! S----n--uu-- k--vri- -a--! S__ o_ s____ k______ v____ S-l o- s-u-t k-h-r-t v-j-! -------------------------- Sul on suurt kohvrit vaja! 0
Ne zaboravi pasoš! Ä-a ----i-unust-! Ä__ p____ u______ Ä-a p-s-i u-u-t-! ----------------- Ära passi unusta! 0
Ne zaboravi avionsku kartu! Ä----ennupile-i--un----! Ä__ l___________ u______ Ä-a l-n-u-i-e-i- u-u-t-! ------------------------ Ära lennupiletit unusta! 0
Ne zaboravi putne čekove! Ä-- r---it---ke -nu-ta! Ä__ r__________ u______ Ä-a r-i-i-š-k-e u-u-t-! ----------------------- Ära reisitšekke unusta! 0
Ponesi kremu za sunčanje. V--a-p----s---ee- k---a. V___ p___________ k_____ V-t- p-i-e-e-r-e- k-a-a- ------------------------ Võta päikesekreem kaasa. 0
Ponesi sunčane naočale. Võ----äi-----r--l-d-ka-s-. V___ p_____________ k_____ V-t- p-i-e-e-r-l-i- k-a-a- -------------------------- Võta päikeseprillid kaasa. 0
Ponesi šešir za sunce. V-ta --ik-s--ü-s--a-sa. V___ p__________ k_____ V-t- p-i-e-e-ü-s k-a-a- ----------------------- Võta päikesemüts kaasa. 0
Hoćeš li ponijeti autokartu? Võta--s---äna-akaar-i --a-a? V____ s_ t___________ k_____ V-t-d s- t-n-v-k-a-d- k-a-a- ---------------------------- Võtad sa tänavakaardi kaasa? 0
Hoćeš li ponijeti vodič za putovanja? V-ta- s- ---s----i -a-s-? V____ s_ r________ k_____ V-t-d s- r-i-i-u-i k-a-a- ------------------------- Võtad sa reisijuhi kaasa? 0
Hoćeš li ponijeti kišobran? Võt----a----m-va--- -aa-a? V____ s_ v_________ k_____ V-t-d s- v-h-a-a-j- k-a-a- -------------------------- Võtad sa vihmavarju kaasa? 0
Misli na hlače, košulje, čarape. Mõtl- pü-s--l-,---rki---e---o-ki-ele. M____ p________ s_________ s_________ M-t-e p-k-t-l-, s-r-i-e-e- s-k-i-e-e- ------------------------------------- Mõtle pükstele, särkidele, sokkidele. 0
Misli na kravate, kaiševe, sakoe. Mõ-----ip--del-- -ö----e--j--kide--. M____ l_________ v_______ j_________ M-t-e l-p-u-e-e- v-ö-e-e- j-k-i-e-e- ------------------------------------ Mõtle lipsudele, vöödele, jakkidele. 0
Misli na pidžame, spavaćice i majice. M-tle -i--aa--d---- --s-rk------ja----är----l-. M____ p____________ ö__________ j_ T___________ M-t-e p-d-a-m-d-l-, ö-s-r-i-e-e j- T-s-r-i-e-e- ----------------------------------------------- Mõtle pidžaamadele, öösärkidele ja T-särkidele. 0
Trebaš cipele, sandale i čizme. Su--on-vaja-k----, -an--al--ja-s--pa-d. S__ o_ v___ k_____ s_______ j_ s_______ S-l o- v-j- k-n-i- s-n-a-l- j- s-a-a-d- --------------------------------------- Sul on vaja kingi, sandaale ja saapaid. 0
Trebaš maramice, sapun i makaze za nokte. Sul o--v--a-ta-kur----,--eep- ja-k-ü---äär-. S__ o_ v___ t__________ s____ j_ k__________ S-l o- v-j- t-s-u-ä-t-, s-e-i j- k-ü-e-ä-r-. -------------------------------------------- Sul on vaja taskurätte, seepi ja küünekääre. 0
Trebaš češalj, četkicu za zube i pastu za zube. S-l ----aj---a--i,-ha-b-ha-----a h-m-a-as-at. S__ o_ v___ k_____ h_________ j_ h___________ S-l o- v-j- k-m-i- h-m-a-a-j- j- h-m-a-a-t-t- --------------------------------------------- Sul on vaja kammi, hambaharja ja hambapastat. 0

Skinuti MP3 (.zip datoteke)

MP3 bosanski + estonski (1-100) MP3 estonski (1-100)
Nije pronađen nijedan video!

Budućnost jezika

Više od 1,3 milijarde ljudi govori kineski jezik. Tako kineski govori najviše ljudi na svijetu. I tako će ostati još dugi niz godina. Budućnost drugih jezika nije toliko perspektivna. Jer će mnogi lokalni jezici izumrijeti. Trenutno se u svijetu govori oko 6.000 različitih jezika. Stručnjaci pak kažu da je većina njih ugrožena. To znači da će oko 90% svih jezika nestati. Većina njih će izumrijeti još u ovom stoljeću. To znači da svaki dan nestane jedan jezik. Značenje pojedinih jezika će se takođe mijenjati u budućnosti. Engleski je još uvijek na drugom mjestu. Međutim, broj native speakera (izvornih govornika jezika) nije stalan. Uzrok tome je demografski razvoj. Za nekoliko desetljeća drugi jezici će početi prevladavati. Na 2. i 3. mjestu će se uskoro naći hindi/urdu i arapski jezik. Engleski jezik će zauzeti 4. mjesto. Njemački će jezik potpuno nestati iz skupine ‘prvih deset’. Malajski jezik će spadati među najvažnije jezike. Dok će neki jezici izumirati, nastajat će novi jezici. To će biti hibridni jezici. Takvi će se jezički hibridi uglavnom govoriti u gradovima. U budućnosti će se razviti i sasvim nove varijante jezika. U budućnosti će, dakle, postojati različiti oblici engleskog jezika. Broj dvojezičnih ljudi će se znatno povećati u cijelom svijetu. Nije sasvim jasno kako ćemo govoriti u budućnosti. Ali za 100 godina će još uvijek postojati različiti jezici. Dakle, učenje se neće tako brzo završiti...
Da li ste to znali?
Češki je maternji jezik oko 12 miliona ljudi. Spada u zapadnoslavenske jezike. Češki i slovački su veoma slični. Razlog tome je zajednička historija oba naroda. Ipak se jezici razlikuju u nekim tačkama. Mlađi Česi i Slovaci imaju ponekad teškoća da se razumiju. Međutim, ima govornika koji koriste miješani jezik. Govorni češki dosta se razlikuje od pisanog jezika. Moglo bi se reći da književni češki postoji uglavnom u pisanom obliku. Usmeno se koristi samo u službenim prilikama ili u medijima. Ovo strogo razdvajanje je najvažnija karakteristika češkog jezika. Gramatika češkog jezika nije baš jednostavna. Ima sedam padeža i četiri roda. Učenje je ipak veoma zabavno. Pri tome se otkriva puno novih stvari.