Knjiga fraza

bs Na putu   »   et Teel

37 [trideset i sedam]

Na putu

Na putu

37 [kolmkümmend seitse]

Teel

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
bosanski estonski Igra Više
On se vozi motorom. Ta-s----- m-otorrattaga. T_ s_____ m_____________ T- s-i-a- m-o-o-r-t-a-a- ------------------------ Ta sõidab mootorrattaga. 0
On se vozi biciklom. Ta sõ--a-----g-attaga. T_ s_____ j___________ T- s-i-a- j-l-r-t-a-a- ---------------------- Ta sõidab jalgrattaga. 0
On ide pješice. Ta -ä-- jal-. T_ k___ j____ T- k-i- j-l-. ------------- Ta käib jala. 0
On se vozi brodom. Ta sõ-----la--aga. T_ s_____ l_______ T- s-i-a- l-e-a-a- ------------------ Ta sõidab laevaga. 0
On se vozi čamcem. T--s--d-b--a---ga. T_ s_____ p_______ T- s-i-a- p-a-i-a- ------------------ Ta sõidab paadiga. 0
On pliva. Ta---ub. T_ u____ T- u-u-. -------- Ta ujub. 0
Da li je ovdje opasno? K-s-si----n-o---ik? K__ s___ o_ o______ K-s s-i- o- o-t-i-? ------------------- Kas siin on ohtlik? 0
Da li je opasnosam autostopirati? K-- ü------ hää-e-ada ---oh--ik? K__ ü______ h________ o_ o______ K-s ü-s-n-a h-ä-e-a-a o- o-t-i-? -------------------------------- Kas üksinda hääletada on ohtlik? 0
Da li je opasno šetati noću? K-s----it- -------- minna--n---tli-? K__ ö_____ j_______ m____ o_ o______ K-s ö-s-t- j-l-t-m- m-n-a o- o-t-i-? ------------------------------------ Kas öösiti jalutama minna on ohtlik? 0
Pogriješili smo put. M- --e-e ---i--d. M_ o____ e_______ M- o-e-e e-s-n-d- ----------------- Me oleme eksinud. 0
Na pogrešnom smo putu. Me---eme -------ee-. M_ o____ v____ t____ M- o-e-e v-l-l t-e-. -------------------- Me oleme valel teel. 0
Moramo se vratiti. Me peame -m--r ---r-m-. M_ p____ ü____ p_______ M- p-a-e ü-b-r p-ö-a-a- ----------------------- Me peame ümber pöörama. 0
Gdje se ovdje može parkirati? K-- --i--pa-k-d- s--b? K__ s___ p______ s____ K-s s-i- p-r-i-a s-a-? ---------------------- Kus siin parkida saab? 0
Ima li ovdje parkiralište? K-- si-n-on-park-misp-ats-? K__ s___ o_ p______________ K-s s-i- o- p-r-i-i-p-a-s-? --------------------------- Kas siin on parkimisplatsi? 0
Koliko dugo se ovdje može parkirati? Ku---a---s-ab-s----park---? K__ k___ s___ s___ p_______ K-i k-u- s-a- s-i- p-r-i-a- --------------------------- Kui kaua saab siin parkida? 0
Da li skijate? K----- s-u-at---? K__ t_ s_________ K-s t- s-u-a-a-e- ----------------- Kas te suusatate? 0
Vozite li se sa skijaškim liftom gore? Ka- ------d-t- --usa-õ---ki---ü-e-? K__ t_ s______ s_____________ ü____ K-s t- s-i-a-e s-u-a-õ-t-k-g- ü-e-? ----------------------------------- Kas te sõidate suusatõstukiga üles? 0
Mogu li se ovdje iznajmiti skije? K---s-in-s--b--u---i -aen-tada? K__ s___ s___ s_____ l_________ K-s s-i- s-a- s-u-k- l-e-u-a-a- ------------------------------- Kas siin saab suuski laenutada? 0

Monolozi

Ljudima je većinom čudno kad neto priča sam sa sobom. A opet svi ljudi redovno vode monologe. Psiholozi procjenjuju da ih vodi više od 95% odraslih ljudi. Djeca uvijek za vrijeme igre pričaju sama sa sobom. Dakle, potpuno je normalno voditi monologe. To je samo jedan poseban oblik komunikacije. Takođe, ima puno prednosti da tu i tamo popričate sami sa sobom! Jer kroz razgovor organiziramo svoje misli. Monolozi su trenuci u kojima unutarnji glas dolazi na površinu. Moglo bi se reći da se radi o glasnom razmišljanju. Ljudi koji su rastreseni vrlo često vode monologe. Kod njih je određeni dio mozga manje aktivan. Stoga su slabije organizirani. Monolozima tada sami sebi pomažu da budu što organiziraniji. Monolozi nam takođe mogu pomoći donositi odluke. Takođe su jako dobro sredstvo za oslobađanje od stresa. Monolozi potiču koncentraciju i produktivnost. Jer treba više vremena da se nešto kaže naglas nego da se o tome samo misli. Prilikom pričanja svjesniji smo svojih misli. Lakše rješavamo teške ispite ako pritom pričamo sa sobom. To su pokazali različiti eksperimenti. Monolozima se također možemo ohrabriti. Mnogi sportisti često vode monologe kako bi se motivirali. Nažalost, većinom pričamo sami sa sobom u negativnim situacijama. Stoga bismo trebali uvijek biti pozitivni. Takođe moramo često ponavljati ono što želimo. Tako putem razgovora možemo pozitivno utjecati na svoje postupke. Međutim, to funkcionira jedino ako ostanemo realni!
Da li ste to znali?
Rumunski spada u istočnoromanske jezike. To je maternji jezik oko 28 miliona ljudi. Oni uglavnom žive u Rumuniji i Moldaviji. Rumunski je takođe službeni jezik Republike Moldavije. I u Srbiji i Ukrajini ima većih zajednica koje govore rumunski. Rumunski je nastao iz latinskog. Rimljani su prije u regionu oko Dunava imali dvije provincije. Italijanski je najsrodniji rumunskom. Rumuni zato mogu u većini slučajeva dobro razumjeti Italijane. Dok obratno to nije uvijek slučaj. Razlog je što rumunski ima puno slavenskih riječi. I na glasovni sistem rumunskog su utjecali susjedni slavenski jezici. U rumunskoj abecedi zato ima nekoliko posebnih znakova. Rumunski se piše kako se izgovara. I još uvijek ima puno sličnosti sa starim latinskim strukturama… Ali upravo to čini otkrivanje ovog jezika tako uzbudljiv!