Не зн-- да-ли -е--е он вр-т-т-.
Н_ з___ д_ л_ ћ_ с_ о_ в_______
Н- з-а- д- л- ћ- с- о- в-а-и-и-
-------------------------------
Не знам да ли ће се он вратити. 0 N---nam -a--i-c----e ---v-a--ti.N_ z___ d_ l_ ć_ s_ o_ v_______N- z-a- d- l- c-e s- o- v-a-i-i---------------------------------Ne znam da li će se on vratiti.
Д---и----се-он в------?
Д_ л_ ћ_ с_ о_ в_______
Д- л- ћ- с- о- в-а-и-и-
-----------------------
Да ли ће се он вратити? 0 Da-l--ć- -- ----r---t-?D_ l_ ć_ s_ o_ v_______D- l- c-e s- o- v-a-i-i-------------------------Da li će se on vratiti?
Пит-- -е-да л--он мис-и н--мене.
П____ с_ д_ л_ о_ м____ н_ м____
П-т-м с- д- л- о- м-с-и н- м-н-.
--------------------------------
Питам се да ли он мисли на мене. 0 P-t-- s---------- ----i-----en-.P____ s_ d_ l_ o_ m____ n_ m____P-t-m s- d- l- o- m-s-i n- m-n-.--------------------------------Pitam se da li on misli na mene.
П---м-с- -а-л- о------д----.
П____ с_ д_ л_ о_ и__ д_____
П-т-м с- д- л- о- и-а д-у-у-
----------------------------
Питам се да ли он има другу. 0 Pita--se da ---on-i-a-d---u.P____ s_ d_ l_ o_ i__ d_____P-t-m s- d- l- o- i-a d-u-u-----------------------------Pitam se da li on ima drugu.
М-с----- о------ -а-м---?
М____ л_ о_ и___ н_ м____
М-с-и л- о- и-а- н- м-н-?
-------------------------
Мисли ли он ипак на мене? 0 Mi-l--l---- ipak na--e-e?M____ l_ o_ i___ n_ m____M-s-i l- o- i-a- n- m-n-?-------------------------Misli li on ipak na mene?
Го---и--и-о--и-а- ис---у?
Г_____ л_ о_ и___ и______
Г-в-р- л- о- и-а- и-т-н-?
-------------------------
Говори ли он ипак истину? 0 Govo-i l- on-ip-- --t-nu?G_____ l_ o_ i___ i______G-v-r- l- o- i-a- i-t-n-?-------------------------Govori li on ipak istinu?
Да----ћ- м--он ---к п--а--?
Д_ л_ ћ_ м_ о_ и___ п______
Д- л- ћ- м- о- и-а- п-с-т-?
---------------------------
Да ли ће ми он ипак писати? 0 Da-l- -́- ---o- i----------?D_ l_ ć_ m_ o_ i___ p______D- l- c-e m- o- i-a- p-s-t-?----------------------------Da li će mi on ipak pisati?
Svoj maternji jezik počinjemo učiti kao bebe.
To se dešava potpuno automatski.
Mi to ne primjećujemo.
Prilikom učenja naš mozak mora puno raditi.
Na primjer, dok učimo gramatiku, on ima jako puno posla.
Svaki dan čuje nove stvari.
Stalno dobija nova impulse.
Međutim, mozak ne može obraditi svaki impuls pojedinačno.
Mora se ponašati ekonomično.
Zato se orijentira na pravilnosti.
Mozak pamti ono što često čuje.
On registrira koliko često se neka stvar ponavlja.
Iz tih primjera zatim izvlači gramatičko pravilo.
Djeca znaju da li je neka rečenica tačna ili netačna.
Međutim, ne znaju zašto je to tako.
Njihov mozak poznaje pravila iako ih nije učio.
Odrasli drugačije uče jezike.
Oni već poznaju strukturu svog maternjeg jezika.
Ona je osnova za nova gramatička pravila.
Odraslima je za učenje potrebna nastava.
Mozak ima utvrđen sistem prilikom učenja gramatike.
To je recimo vidljivo na imenicama i glagolima.
Oni se pohranjuju u različitа područja mozga.
Prilikom njihove obrade aktiviraju se različiti dijelovi mozga.
Nadalje, jednostavna pravila se uče na drugačiji način od složenih.
Kod složenih pravila više moždanih područja radi skupa.
Još nije istraženo na koji tačno način mozak uči gramatiku.
No zna se da teoretski može naučiti svaku gramatiku...