А-о-де--е --ја--дрес-.
А о___ ј_ м___ а______
А о-д- ј- м-ј- а-р-с-.
----------------------
А овде је моја адреса. 0 A---d---- m-ja---r--a.A o___ j_ m___ a______A o-d- j- m-j- a-r-s-.----------------------A ovde je moja adresa.
Да ли ---нов-ц с-----?
Д_ л_ ј_ н____ с______
Д- л- ј- н-в-ц с-и-а-?
----------------------
Да ли је новац стигао? 0 Da l- ---no--c--tig-o?D_ l_ j_ n____ s______D- l- j- n-v-c s-i-a-?----------------------Da li je novac stigao?
Dok učimo jezik, učimo i njegovu gramatiku.
Kod djece koja uče maternji jezik to se dešava automatski.
Oni ne primjećuju da je njihov mozak naučio mnogo različitih pravila.
No ipak od početka ispravno nauče svoj maternji jezik.
Pošto postoji mnogo jezika, postoji i mnogo gramatika.
Međutim, postoji li i univerzalna gramatika?
Nauka se već dugo bavi tim pitanjem.
Nova istraživanja bi mogla imati odgovor na njega.
Istraživači mozga su došli do zanimljivog otkrića.
Dali su ispitanicima da uče gramatička pravila.
Ti ispitanici su bili učenici jezika.
Učili su japanski i italijanski jezik.
Polovica gramatičkih pravila bila je izmišljena.
Međutim, ispitanici to nisu znali.
Učenicima su nakon učenja prezentirane rečenice.
Ispitanici su morali procijeniti da li su rečenice bile ispravne.
Dok su rješavali zadatke, mozak im je bio podvrgnut analizi.
To znači da su istraživači mjerili moždanu aktivnost.
Tako su mogli ispitati kako je mozak reagirao na rečenice.
I čini se da naš mozak prepoznaje gramatiku!
Pri obradi jezika aktivna su određena područja mozga.
Tu spada i Brocino područje.
Nalazi se u lijevom velikom mozgu.
Ono je bilo jako aktivno prilikom obrade stvarnih gramatička pravila.
Aktivnost je znatno opala pri obradi izmišljenih pravila.
Stoga može biti da svi gramatički sistemi imaju istu osnovu.
Svi oni bi pratili iste principe.
I ti principi bi nam bili urođeni...