Zbirka izraza

hr Vrijeme   »   ar ‫التوقيت‬

8 [osam]

Vrijeme

Vrijeme

‫8 [ثمانٍية]‬

8 [thmaniny]

‫التوقيت‬

[altawqit]

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
hrvatski arapski igra Više
Oprostite! ‫إذا -محت! /---و---‬ ‫___ س____ / ع_____ ‫-ذ- س-ح-! / ع-و-ً-‬ -------------------- ‫إذا سمحت! / عفواً!‬ 0
'---h--s--h--- - --w-a-! '_____ s______ / e______ '-i-h- s-m-a-! / e-w-a-! ------------------------ 'iidha samhat! / efwaan!
Koliko je sati, molim Vas? ‫عفوا-- -م-ا--اعة-‬ ‫_____ ك_ ا_______ ‫-ف-ا-، ك- ا-س-ع-؟- ------------------- ‫عفواً، كم الساعة؟‬ 0
e-waan---a---l-aa--t? e______ k__ a________ e-w-a-, k-m a-s-a-a-? --------------------- efwaan, kam alsaaeat?
Hvala Vam puno! ‫--رًا-جز-ل--.‬ ‫____ ج______ ‫-ك-ً- ج-ي-ا-.- --------------- ‫شكرًا جزيلاً.‬ 0
sh-ra----z--aan. s______ j_______ s-k-a-a j-y-a-n- ---------------- shkrana jzylaan.
Jedan je sat. ‫إنه--ا--ا---.‬ ‫____ ا________ ‫-ن-ا ا-و-ح-ة-‬ --------------- ‫إنها الواحدة.‬ 0
'iin--a-al-ahida--. '______ a__________ '-i-a-a a-w-h-d-t-. ------------------- 'iinaha alwahidata.
Dva su sata. ‫إ-ها----اني--‬ ‫____ ا________ ‫-ن-ا ا-ث-ن-ة-‬ --------------- ‫إنها الثانية.‬ 0
'i-ni-- -lt-a---a--. '______ a___________ '-i-i-a a-t-a-n-a-a- -------------------- 'iiniha althaaniata.
Tri su sata. ‫إ--ا---ثال--.‬ ‫____ ا________ ‫-ن-ا ا-ث-ل-ة-‬ --------------- ‫إنها الثالثة.‬ 0
'i---h--al-h-----hata. '______ a_____________ '-i-a-a a-t-a-l-t-a-a- ---------------------- 'iinaha althaalithata.
Četiri su sata. ‫إنها-الر-بعة-‬ ‫____ ا________ ‫-ن-ا ا-ر-ب-ة-‬ --------------- ‫إنها الرابعة.‬ 0
'---i-- a--aabiea-a. '______ a___________ '-i-i-a a-r-a-i-a-a- -------------------- 'iiniha alraabieata.
Pet je sati. ‫-نه- -لخ-مسة.‬ ‫____ ا________ ‫-ن-ا ا-خ-م-ة-‬ --------------- ‫إنها الخامسة.‬ 0
'-i-aha--l----i-a--. '______ a___________ '-i-a-a a-k-a-i-a-a- -------------------- 'iinaha alkhamisata.
Šest je sati. ‫إ-ها-ا--ادس--‬ ‫____ ا________ ‫-ن-ا ا-س-د-ة-‬ --------------- ‫إنها السادسة.‬ 0
'i-n-ha --s--d---t-. '______ a___________ '-i-i-a a-s-a-i-a-a- -------------------- 'iiniha alsaadisata.
Sedam je sati. ‫إن-ا -لس----.‬ ‫____ ا________ ‫-ن-ا ا-س-ب-ة-‬ --------------- ‫إنها السابعة.‬ 0
'---ih--a--aa--e--. '______ a__________ '-i-i-a a-s-a-i-a-. ------------------- 'iiniha alsaabieat.
Osam je sati. ‫--ها -لث-م-ة-‬ ‫____ ا________ ‫-ن-ا ا-ث-م-ة-‬ --------------- ‫إنها الثامنة.‬ 0
'-i-iha--l-ha-min-ta. '______ a____________ '-i-i-a a-t-a-m-n-t-. --------------------- 'iiniha althaaminata.
Devet je sati. ‫-ن-ا---تا-ع-.‬ ‫____ ا________ ‫-ن-ا ا-ت-س-ة-‬ --------------- ‫إنها التاسعة.‬ 0
'-i-a-a ----asiea--. '______ a___________ '-i-a-a a-t-a-i-a-a- -------------------- 'iinaha altaasieata.
Deset je sati. ‫إ--ا -ل---ر--‬ ‫____ ا________ ‫-ن-ا ا-ع-ش-ة-‬ --------------- ‫إنها العاشرة.‬ 0
'-ini-- aleash---t-. '______ a___________ '-i-i-a a-e-s-i-a-a- -------------------- 'iiniha aleashirata.
Jedanaest je sati. ‫--ها ال-ادية --ر--‬ ‫____ ا______ ع_____ ‫-ن-ا ا-ح-د-ة ع-ر-.- -------------------- ‫إنها الحادية عشرة.‬ 0
'i-n-ha al-a-ia--e-s--a--. '______ a_______ e________ '-i-a-a a-h-d-a- e-s-r-t-. -------------------------- 'iinaha alhadiat eushrata.
Dvanaest je sati. ‫--ه------ن---عشرة.‬ ‫____ ا______ ع_____ ‫-ن-ا ا-ث-ن-ة ع-ر-.- -------------------- ‫إنها الثانية عشرة.‬ 0
'------------hani-- eu-hrat-. '______ a__________ e________ '-i-a-a a-t-t-a-i-t e-s-r-t-. ----------------------------- 'iinaha alththaniat eushrata.
Jedna minuta ima šezdeset sekundi. ‫-لدقيقة-ف-ها-ست-ن -ان-ة.‬ ‫_______ ف___ س___ ث______ ‫-ل-ق-ق- ف-ه- س-و- ث-ن-ة-‬ -------------------------- ‫الدقيقة فيها ستون ثانية.‬ 0
a-d-iqa--f-h--situn -h-n-. a_______ f___ s____ t_____ a-d-i-a- f-h- s-t-n t-a-y- -------------------------- aldqiqat fiha situn thany.
Jedan sat ima šezdeset minuta. ‫ا-ساعة فيه--ست-ن--قي--.‬ ‫______ ف___ س___ د______ ‫-ل-ا-ة ف-ه- س-و- د-ي-ة-‬ ------------------------- ‫الساعة فيها ستون دقيقة.‬ 0
als-ae-t---ha s--u- daqi---a. a_______ f___ s____ d________ a-s-a-a- f-h- s-t-n d-q-q-t-. ----------------------------- alsaaeat fiha satun daqiqata.
Jedan dan ima dvadeset i četiri sata. ‫-ل--م في---ر-----ش--ن -اع--‬ ‫_____ ف__ أ___ و_____ س_____ ‫-ل-و- ف-ه أ-ب- و-ش-ي- س-ع-.- ----------------------------- ‫اليوم فيه أربع وعشرين ساعة.‬ 0
a-i-a----ih----- w-s--y--sa--t-. a______ f__ a___ w______ s______ a-i-a-m f-h a-b- w-s-r-n s-e-t-. -------------------------------- aliyawm fih arbe weshryn saeata.

Preuzimanje Datoteka MP3 (.zip datoteke)

MP3 hrvatski + arapski (1-100) MP3 arapski (1-100)
Video nije pronađen!

Jezične porodice

Na zemlji živi gotovo 7 milijarda ljudi. I oni govore gotovo 7.000 različitih jezika! Poput ljudi, jezici također mogu biti u srodstvu. To znači da potječu iz jednog zajedničkog prajezika. Također postoje jezici koji su potpuno izolirani. Oni ni s jednim drugim jezikom nisu genetski povezani. U Europi, na primjer, u izolirani jezik spada baskijski. Većina jezika ima svoje “roditelje”, “djecu” ili “braću i sestre”. Dakle, spadaju u određenu jezičnu porodicu. Usporedbom se prepoznaje sličnost jezika. Jezikoslovci danas navode oko 300 genetskih cjelina. Tu spada 180 jezičnih porodica koje se sastoje od više od jednog jezika. Ostatak čini 120 izoliranih jezika. Najveća jezična porodica je indoeuropska jezična porodica. Ona obuhvaća око 280 jezika. Tu spadaju romanski, germanski i slavenski jezici. To čini više od 3 milijarde govornika na svim kontinentima! Sino-tibetanska jezična porodica prevladava u Aziji. Ima više od 1300 milijuna govornika. Najvažniji sino-tibetanski jezik je kineski. Treća najveća jezična porodica nalazi se u Africi. Imenovana je prema svom području širenja: Niger-Kongo. U nju spada “samo” 350 milijuna govornika. Swahili je glavni jezik te porodice. Uglavnom vrijedi: veća srodnost - bolje razumijevanje. Ljudi koji se sporazumijevaju srodnim jezicima, razumiju se dobro. Oni mogu relativno lako naučiti drugi jezik. Stoga, učite jezike – obiteljska druženja su uvijek lijepa!
Dali si znao?
Njemački je maternji jezik za više od 90 milijuna ljudi. Oni žive uglavnom u Njemačkoj, Austriji i Švicarskoj. I u Belgiji, Lihtenštajnu, sjevernoj Italiji i Luksemburgu se govori njemački. Pored materinskih govornika ima još 80 milijuna ljudi koji razumiju njemački. Njemački je, naime, strani jezik koji uči najviše ljudi. Kao i engleski i nizozemski spada u zapadnogermanske jezike. Kroz mnoga stoljeća je doživio utjecaj drugih jezika. Razlog tome je što se područje jezika nalazi u središtu Europe. Danas se prije svega engleske riječi integriraju u njemački leksički fond. Sljedeća karakteristika njemačkog jezika su razni dijalekti. Međutim, oni jako gube na značaju. Prije svega putem medija se sve više širi standarni jezik. Zato mnoge škole žele da se u njima opet izučavaju dijelekti. Gramatika njemačkog nije baš jednostavna, ali trud se isplati! Jer njemački spada u deset najvažnijih jezika na svijetu...