Zbirka izraza

hr Prilozi   »   ar ‫الظروف‬

100 [sto]

Prilozi

Prilozi

‫100 [مائة]‬

100 [mayt]

‫الظروف‬

[alzurufa]

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
hrvatski arapski igra Više
već jednom – još nikada ‫ف--و---مضى ــ- أ-دا--/ لي-----‬ ‫__ و__ م__ ـ__ أ___ / ل__ ب___ ‫-ي و-ت م-ى ـ-ـ أ-د-ً / ل-س ب-د- -------------------------------- ‫في وقت مضى ـــ أبداً / ليس بعد‬ 0
fy -aqt -a-a-- ab---- - lays b-d f_ w___ m____ a_____ / l___ b__ f- w-q- m-d-a a-d-a- / l-y- b-d -------------------------------- fy waqt madaa abdaan / lays bed
Jeste li već jednom bili u Berlinu? ‫هل سب- ---ك---في--رل-ن-‬ ‫__ س__ أ_ ك__ ف_ ب______ ‫-ل س-ق أ- ك-ت ف- ب-ل-ن-‬ ------------------------- ‫هل سبق أن كنت في برلين؟‬ 0
hl-s-q -an ---t-fi-ba----a? h_ s__ '__ k___ f_ b_______ h- s-q '-n k-n- f- b-r-i-a- --------------------------- hl sbq 'an kunt fi barlina?
Ne, još nikada. ‫--،أ---ً-‬ ‫_________ ‫-ا-أ-د-ً-‬ ----------- ‫لا،أبداً.‬ 0
l--abd-an. l_________ l-,-b-a-n- ---------- la,abdaan.
netko – nitko ‫أحد م- ـــ ل- ---‬ ‫___ م_ ـ__ ل_ أ___ ‫-ح- م- ـ-ـ ل- أ-د- ------------------- ‫أحد ما ـــ لا أحد‬ 0
a---ma---a -a-ad a__ m_ l_ '____ a-d m- l- '-h-d ---------------- ahd ma la 'ahad
Poznajete li nekoga ovdje? ‫-تع-- --داً-ه-ا؟‬ ‫_____ أ___ ه____ ‫-ت-ر- أ-د-ً ه-ا-‬ ------------------ ‫أتعرف أحداً هنا؟‬ 0
a-era- a--aa--hna? a_____ a_____ h___ a-e-a- a-d-a- h-a- ------------------ ateraf ahdaan hna?
Ne, ne poznajem nikoga ovdje. ‫-ا،--ا--ع-ف أحد-ً.‬ ‫___ ل_ أ___ أ_____ ‫-ا- ل- أ-ر- أ-د-ً-‬ -------------------- ‫لا، لا أعرف أحداً.‬ 0
laa, -a 'a--i----da-n. l___ l_ '_____ a______ l-a- l- '-e-i- a-d-a-. ---------------------- laa, la 'aerif ahdaan.
još – ne više ‫لا-يزال-ـ-ـ ل--ي-د‬ ‫__ ي___ ـ__ ل_ ي___ ‫-ا ي-ا- ـ-ـ ل- ي-د- -------------------- ‫لا يزال ـــ لم يعد‬ 0
l--yaz-- --- y-d l_ y____ l_ y__ l- y-z-l l- y-d ---------------- la yazal lm yed
Ostajete li još dugo ovdje? ‫-- س--ق-----لا--ه--؟‬ ‫__ س____ ط____ ه____ ‫-ل س-ب-ى ط-ي-ا- ه-ا-‬ ---------------------- ‫هل ستبقى طويلاً هنا؟‬ 0
hl---tabqaa t-y-a-----a? h_ s_______ t______ h___ h- s-t-b-a- t-y-a-n h-a- ------------------------ hl satabqaa twylaan hna?
Ne, ne ostajem više dugo ovdje. ‫--، -ن أ--ل --ب--- -نا.‬ ‫___ ل_ أ___ ا_____ ه____ ‫-ا- ل- أ-ي- ا-ب-ا- ه-ا-‬ ------------------------- ‫لا، لن أطيل البقاء هنا.‬ 0
la, ln-'-t-----b--a' hu-a. l__ l_ '____ a______ h____ l-, l- '-t-l a-b-q-' h-n-. -------------------------- la, ln 'util albaqa' huna.
još nešto – ništa više ‫ش-ء-آ-ر --ـ--اأك---من-‬ ‫___ آ__ ـ__ ل_____ م___ ‫-ي- آ-ر ـ-ـ ل-أ-ث- م-.- ------------------------ ‫شيء آخر ـــ لاأكثر من.‬ 0
s--- -k---- l--kt-ar-mi-. s___ a____ l_______ m___ s-i- a-h-r l-a-t-a- m-n- ------------------------- shi' akhar laakthar min.
Želite li još nešto popiti? ‫------ف- ت-او- -شروب-إض----‬ ‫_____ ف_ ت____ م____ إ______ ‫-ت-غ- ف- ت-ا-ل م-ر-ب إ-ا-ي-‬ ----------------------------- ‫أترغب في تناول مشروب إضافي؟‬ 0
a---g-ab-f- ta------m-s-r-b--ii---i? a_______ f_ t______ m______ '_______ a-a-g-a- f- t-n-w-l m-s-r-b '-i-a-i- ------------------------------------ atarghab fi tanawul mashrub 'iidafi?
Ne, ne želim više ništa. ‫ل-، -ا -ر-- أ-ثر----ذ--.‬ ‫___ ل_ أ___ أ___ م_ ذ____ ‫-ا- ل- أ-ي- أ-ث- م- ذ-ك-‬ -------------------------- ‫لا، لا أريد أكثر من ذلك.‬ 0
l-,-la-'--id--a--h-- m---d-al-k-. l__ l_ '____ '______ m__ d_______ l-, l- '-r-d '-k-h-r m-n d-a-a-a- --------------------------------- la, la 'urid 'akthar min dhalaka.
već nešto – još ništa ‫-- .-.-ـ-ـ لي---عد‬ ‫__ .__ ـ__ ل__ ب___ ‫-د .-. ـ-ـ ل-س ب-د- -------------------- ‫قد ... ـــ ليس بعد‬ 0
qd-.-. -------ed q_ .__ l___ b__ q- .-. l-y- b-d ---------------- qd ... lays bed
Jeste li već nešto jeli? ‫------ت-شي-ا- -‬ ‫__ أ___ ش___ ؟_ ‫-ل أ-ل- ش-ئ-ً ؟- ----------------- ‫هل أكلت شيئاً ؟‬ 0
hl--a--lat-sh--a---? h_ '______ s______ ? h- '-k-l-t s-y-a-n ? -------------------- hl 'akalat shyyaan ?
Ne, još ništa nisam jeo / jela. ‫لا،-لم-آ----ي-ا---عد-‬ ‫___ ل_ آ__ ش___ ب____ ‫-ا- ل- آ-ل ش-ئ-ً ب-د-‬ ----------------------- ‫لا، لم آكل شيئاً بعد.‬ 0
l-a, -m-aki- -hy---n -ae-a. l___ l_ a___ s______ b_____ l-a- l- a-i- s-y-a-n b-e-a- --------------------------- laa, lm akil shyyaan baeda.
još netko – više nitko ‫-ح- -ا ـ-ـ-لا---د‬ ‫___ م_ ـ__ ل_ أ___ ‫-ح- م- ـ-ـ ل- أ-د- ------------------- ‫أحد ما ـــ لا أحد‬ 0
ahd--a -la-'-h-d a__ m_ l_ '____ a-d m- l- '-h-d ---------------- ahd ma la 'ahad
Želi li još netko kavu? ‫هل----ك أحد --ي---ه-ة-‬ ‫__ ه___ أ__ ي___ ق_____ ‫-ل ه-ا- أ-د ي-ي- ق-و-؟- ------------------------ ‫هل هناك أحد يريد قهوة؟‬ 0
h---un-k-a-d---r-d -a---a? h_ h____ a__ y____ q______ h- h-n-k a-d y-r-d q-h-t-? -------------------------- hl hunak ahd yurid qahuta?
Ne, nitko više. ‫ل----- -ح-.‬ ‫___ ل_ أ____ ‫-ا- ل- أ-د-‬ ------------- ‫لا، لا أحد.‬ 0
l----- 'ah--. l__ l_ '_____ l-, l- '-h-a- ------------- la, la 'ahda.

Arapski jezik

Arapski jezik je jedan od najvažnijih svjetskih jezika. Arapski jezik govori više od 300 milijuna ljudi. Oni žive u više od 20 različitih zemalja. Arapski spada u afroazijske jezike. Arapski jezik nastao je prije više tisuća godina. Ovaj jezik se prvobitno govorio na Arapskom poluotoku. Odatle se počeo širiti dalje. Govorni arapski jezik se razlikuje od standardnog jezika. Također postoji mnogo različitih arapskih dijalekata. Moglo bi se reći da se u svakoj regiji govori drugačije. Govornici različitih dijalekata se uopće ne razumiju. Stoga su filmovi iz arapskih zemalja većinom titlovani. Samo tako ih se može razumjeti u svim arapskim zemljama. Klasični standardni arapski jezik se danas jedva uopće govori. Postoji samo u pisanom obliku. U knjigama i novinama se koristi klasičan arapski standardni jezik. Danas ne postoji stručni arapski jezik. Stručno nazivlje je preuzeto i8z drugih jezika. Ovdje prije svega prevladavaju francuski i engleski jezik. Interes za arapski jezik posljednjih je godina jako porastao. Sve više ljudi želi učiti arapski. Tečajevi se nude na svakom sveučilištu i mnogim školama. Puno ljudi smatra arapsko pismo posebno fascinantnim. U arapskom jeziku se piše zdesna nalijevo. Izgovor i gramatika arapskog jezika nisu baš jednostavni. Ima puno glasova i pravila koje drugi jezici ne poznaju. Pri učenju arapskog jezika bi se stoga trebalo pridržavati određenog redoslijeda. Prvo izgovor, pa gramatika, a onda pisanje…