Zbirka izraza

hr Posvojne zamjenice 2   »   mk Присвојни заменки 2

67 [šezdeset i sedam]

Posvojne zamjenice 2

Posvojne zamjenice 2

67 [шеесет и седум]

67 [shyeyesyet i syedoom]

Присвојни заменки 2

[Prisvoјni zamyenki 2]

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
hrvatski makedonski igra Više
naočale очила о____ о-и-а ----- очила 0
ochi-a o_____ o-h-l- ------ ochila
On je zaboravio svoje naočale. Т-ј--и-забо-а-и--воите --и-а. Т__ г_ з_______ с_____ о_____ Т-ј г- з-б-р-в- с-о-т- о-и-а- ----------------------------- Тој ги заборави своите очила. 0
Toј -ui z--or--- --o-t-e o-h-la. T__ g__ z_______ s______ o______ T-ј g-i z-b-r-v- s-o-t-e o-h-l-. -------------------------------- Toј gui zaboravi svoitye ochila.
Ma gdje su mu naočale? К-де-се ---ов-те-----а? К___ с_ н_______ о_____ К-д- с- н-г-в-т- о-и-а- ----------------------- Каде се неговите очила? 0
K-d-e sy---ye-----t-e o--ila? K____ s__ n__________ o______ K-d-e s-e n-e-u-v-t-e o-h-l-? ----------------------------- Kadye sye nyeguovitye ochila?
sat ч-с--ник ч_______ ч-с-в-и- -------- часовник 0
c-asov--k c________ c-a-o-n-k --------- chasovnik
Njegov sat je pokvaren. Н-го--о- ---ов--- е р-с-п-н. Н_______ ч_______ е р_______ Н-г-в-о- ч-с-в-и- е р-с-п-н- ---------------------------- Неговиот часовник е расипан. 0
N--guov-o- ---s-vnik-y- ----p-n. N_________ c________ y_ r_______ N-e-u-v-o- c-a-o-n-k y- r-s-p-n- -------------------------------- Nyeguoviot chasovnik ye rasipan.
Sat visi na zidu. Часо---ко- - ----ч-- -- ѕ-д-т. Ч_________ е з______ н_ ѕ_____ Ч-с-в-и-о- е з-к-ч-н н- ѕ-д-т- ------------------------------ Часовникот е закачен на ѕидот. 0
Ch----n---- -- --ka-h-en-n--d--dot. C__________ y_ z________ n_ d______ C-a-o-n-k-t y- z-k-c-y-n n- d-i-o-. ----------------------------------- Chasovnikot ye zakachyen na dzidot.
putovnica п-с-ш п____ п-с-ш ----- пасош 0
p--osh p_____ p-s-s- ------ pasosh
Izgubio je svoju putovnicu. Т-ј го--а--б--својот п-с--. Т__ г_ з_____ с_____ п_____ Т-ј г- з-г-б- с-о-о- п-с-ш- --------------------------- Тој го загуби својот пасош. 0
Toј---o z---o-b--s-oјot-pa-o--. T__ g__ z_______ s_____ p______ T-ј g-o z-g-o-b- s-o-o- p-s-s-. ------------------------------- Toј guo zaguoobi svoјot pasosh.
Gdje je onda njegova putovnica? Ка-----негов-от п----? К___ е н_______ п_____ К-д- е н-г-в-о- п-с-ш- ---------------------- Каде е неговиот пасош? 0
Ka--e--e--y-------- p---s-? K____ y_ n_________ p______ K-d-e y- n-e-u-v-o- p-s-s-? --------------------------- Kadye ye nyeguoviot pasosh?
oni – njihov / njihova / njihovo т-е - нив-н т__ – н____ т-е – н-в-н ----------- тие – нивен 0
t--- – -iv--n t___ – n_____ t-y- – n-v-e- ------------- tiye – nivyen
Djeca ne mogu naći njihove roditelje. Де--т--н---о--т д- ги-н----т св-ит- р---т--и. Д_____ н_ м____ д_ г_ н_____ с_____ р________ Д-ц-т- н- м-ж-т д- г- н-ј-а- с-о-т- р-д-т-л-. --------------------------------------------- Децата не можат да ги најдат своите родители. 0
D---zata---- -o-at-----u- n-јd-t -vo-t---ro-i-y-l-. D_______ n__ m____ d_ g__ n_____ s______ r_________ D-e-z-t- n-e m-ʐ-t d- g-i n-ј-a- s-o-t-e r-d-t-e-i- --------------------------------------------------- Dyetzata nye moʐat da gui naјdat svoitye rodityeli.
Ali evo njihovi roditelji dolaze! А-- -в---- -о--аат ни---т- --д--е--! А__ е__ г_ д______ н______ р________ А-а е-е г- д-а-а-т н-в-и-е р-д-т-л-! ------------------------------------ Ама еве ги доаѓаат нивните родители! 0
A-- y-vye g----o-ѓaat--i----y- -o-it--li! A__ y____ g__ d______ n_______ r_________ A-a y-v-e g-i d-a-a-t n-v-i-y- r-d-t-e-i- ----------------------------------------- Ama yevye gui doaѓaat nivnitye rodityeli!
Vi – Vaš / Vaša / Vaše В-е –-Ваш В__ – В__ В-е – В-ш --------- Вие – Ваш 0
V--e – Va-h V___ – V___ V-y- – V-s- ----------- Viye – Vash
Kako je bilo Vaše putovanje, gospodine Miler? К--в- -е-- Ваш------т--а-----о-по--не---л-р? К____ б___ В_____ п________ г________ М_____ К-к-о б-ш- В-ш-т- п-т-в-њ-, г-с-о-и-е М-л-р- -------------------------------------------- Какво беше Вашето патување, господине Милер? 0
Kakvo b---hy---as-y--o -a-oo--њy-- -uo---d-ny--M--ye-? K____ b______ V_______ p__________ g__________ M______ K-k-o b-e-h-e V-s-y-t- p-t-o-a-y-, g-o-p-d-n-e M-l-e-? ------------------------------------------------------ Kakvo byeshye Vashyeto patoovaњye, guospodinye Milyer?
Gdje je Vaša žena, gospodine Miler? К-де - В--ат----п---а, -о--од-н- М---р? К___ е В_____ с_______ г________ М_____ К-д- е В-ш-т- с-п-у-а- г-с-о-и-е М-л-р- --------------------------------------- Каде е Вашата сопруга, господине Милер? 0
Kady- -e---sh----sop------, -u-spod-nye --ly-r? K____ y_ V______ s_________ g__________ M______ K-d-e y- V-s-a-a s-p-o-g-a- g-o-p-d-n-e M-l-e-? ----------------------------------------------- Kadye ye Vashata soproogua, guospodinye Milyer?
Vi – Vaš / Vaša / Vaše В-- --Ваш В__ – В__ В-е – В-ш --------- Вие – Ваш 0
V--- – Va-h V___ – V___ V-y- – V-s- ----------- Viye – Vash
Kako je bilo Vaše putovanje, gospođo Schmidt? К-к-- ---е-Ва-ето---тув-њ--------ѓо -мит? К____ б___ В_____ п________ г______ Ш____ К-к-о б-ш- В-ш-т- п-т-в-њ-, г-с-о-о Ш-и-? ----------------------------------------- Какво беше Вашето патување, госпоѓо Шмит? 0
K---o byes--e--a-h---o pa-oov--y-, gu-sp-ѓo Shmit? K____ b______ V_______ p__________ g_______ S_____ K-k-o b-e-h-e V-s-y-t- p-t-o-a-y-, g-o-p-ѓ- S-m-t- -------------------------------------------------- Kakvo byeshye Vashyeto patoovaњye, guospoѓo Shmit?
Gdje je Vaš muž, gospođo Schmidt? Ка-е-е--ашиот-со-р--, -оспоѓо-Ш-и-? К___ е В_____ с______ г______ Ш____ К-д- е В-ш-о- с-п-у-, г-с-о-о Ш-и-? ----------------------------------- Каде е Вашиот сопруг, госпоѓо Шмит? 0
Kady--y- -ashio- s-pr--------os-oѓ- --mi-? K____ y_ V______ s________ g_______ S_____ K-d-e y- V-s-i-t s-p-o-g-, g-o-p-ѓ- S-m-t- ------------------------------------------ Kadye ye Vashiot soproogu, guospoѓo Shmit?

Genetska mutacija omogućava govor

Od svih živih bića na svijetu jedino čovjek može govoriti. Po tome se razlikuje od životinja i biljaka. Naravno da i životinje i biljke međusobno komuniciraju. Međutim, oni ne govore složeni jezik u slogovima. Zašto onda čovjek može govoriti? Za govor su potrebna određena organska obilježja. Ta tjelesna obilježja ima samo čovjek. Međutim, to ne znači nužno da ih je on razvio. U povijesti evolucije se ništa ne dešava bez razloga. Čovjek je jednom samo počeo govoriti. Ne zna se kad se to točno desilo. Međutim, nešto se moralo dogoditi što je čovjeku dalo sposobnost govora. Istraživači smatraju da je za to zaslužna genetska mutacija. Antropolozi su usporedili nasljedne osobine različitih živih bića. Poznato je da jedan određeni gen utječe na jezik. Ljudi kod kojih je on oštećen imaju probleme s jezikom. Ne mogu se dobro izraziti te slabije razumiju riječi. Taj gen se ispitivao kod ljudi, majmuna i miševa. Kod ljudi i čimpanza je jako sličan. Mogu se primijetiti samo dvije male razlike. Te razlike su uočljive u mozgu. Zajedno s ostalim genima one utječu na određene moždane aktivnosti. Na taj način čovjek može govoriti, dok majmun ne može. Međutim, zagonetka ljudskog jezika time još nije riješena. Budući da genetska mutacija nije dovoljna da bi se moglo govoriti. Istraživači su miševima usadili genetsku varijantu. To im nije dalo sposobnost govora... No njihovo cičenje je imalo drugačiji zvuk!