Zbirka izraza

hr Posvojne zamjenice 2   »   bg Притежателни местоимения 2

67 [šezdeset i sedam]

Posvojne zamjenice 2

Posvojne zamjenice 2

67 [шейсет и седем]

67 [sheyset i sedem]

Притежателни местоимения 2

[Pritezhatelni mestoimeniya 2]

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
hrvatski bugarski igra Više
naočale О---а О____ О-и-а ----- Очила 0
Oc-i-a O_____ O-h-l- ------ Ochila
On je zaboravio svoje naočale. Той --б---- с----е-о-ил- / очил-та-си. Т__ з______ с_____ о____ / о______ с__ Т-й з-б-а-и с-о-т- о-и-а / о-и-а-а с-. -------------------------------------- Той забрави своите очила / очилата си. 0
T-y --b--vi-s-oi------il- / -c-il-ta--i. T__ z______ s_____ o_____ / o_______ s__ T-y z-b-a-i s-o-t- o-h-l- / o-h-l-t- s-. ---------------------------------------- Toy zabravi svoite ochila / ochilata si.
Ma gdje su mu naočale? К-д--л- ------ови----чи-- /-очи-ат- --? К___ л_ с_ н_______ о____ / о______ м__ К-д- л- с- н-г-в-т- о-и-а / о-и-а-а м-? --------------------------------------- Къде ли са неговите очила / очилата му? 0
Ky-e--i--a--eg-vit----h-l- --o-h--a-- m-? K___ l_ s_ n_______ o_____ / o_______ m__ K-d- l- s- n-g-v-t- o-h-l- / o-h-l-t- m-? ----------------------------------------- Kyde li sa negovite ochila / ochilata mu?
sat Часовн-к Ч_______ Ч-с-в-и- -------- Часовник 0
C-as--n-k C________ C-a-o-n-k --------- Chasovnik
Njegov sat je pokvaren. Н-г-в-я- ч--ов-и-----ас--ник-т м--е-повр-д--. Н_______ ч_______ / ч_________ м_ е п________ Н-г-в-я- ч-с-в-и- / ч-с-в-и-ъ- м- е п-в-е-е-. --------------------------------------------- Неговият часовник / часовникът му е повреден. 0
N-g-viy-t----s--nik-/---as-----yt m---- pov-eden. N________ c________ / c__________ m_ y_ p________ N-g-v-y-t c-a-o-n-k / c-a-o-n-k-t m- y- p-v-e-e-. ------------------------------------------------- Negoviyat chasovnik / chasovnikyt mu ye povreden.
Sat visi na zidu. Ч--овн-кът в-си-н---те--т-. Ч_________ в___ н_ с_______ Ч-с-в-и-ъ- в-с- н- с-е-а-а- --------------------------- Часовникът виси на стената. 0
C-asovnik-- ---i ---ste--t-. C__________ v___ n_ s_______ C-a-o-n-k-t v-s- n- s-e-a-a- ---------------------------- Chasovnikyt visi na stenata.
putovnica П-с-о-т П______ П-с-о-т ------- Паспорт 0
Pa-p-rt P______ P-s-o-t ------- Pasport
Izgubio je svoju putovnicu. Той-заг-б--сво- пасп--т ----с-орта--и. Т__ з_____ с___ п______ / п_______ с__ Т-й з-г-б- с-о- п-с-о-т / п-с-о-т- с-. -------------------------------------- Той загуби своя паспорт / паспорта си. 0
T-y --gub--s-------sp-r----pa-porta-si. T__ z_____ s____ p______ / p_______ s__ T-y z-g-b- s-o-a p-s-o-t / p-s-o-t- s-. --------------------------------------- Toy zagubi svoya pasport / pasporta si.
Gdje je onda njegova putovnica? К-де------н-г----- -ас---т ---а---р-ът---? К___ л_ е н_______ п______ / п________ м__ К-д- л- е н-г-в-я- п-с-о-т / п-с-о-т-т м-? ------------------------------------------ Къде ли е неговият паспорт / паспортът му? 0
K--- -i-ye ----vi-at-pa-po-- /-p---or--t m-? K___ l_ y_ n________ p______ / p________ m__ K-d- l- y- n-g-v-y-t p-s-o-t / p-s-o-t-t m-? -------------------------------------------- Kyde li ye negoviyat pasport / pasportyt mu?
oni – njihov / njihova / njihovo т--–--е-ен-/-с-ои - си т_ – т____ / с___ / с_ т- – т-х-н / с-о- / с- ---------------------- те – техен / свои / си 0
te –-t--he--/ -voi - si t_ – t_____ / s___ / s_ t- – t-k-e- / s-o- / s- ----------------------- te – tekhen / svoi / si
Djeca ne mogu naći njihove roditelje. Д-цата--- -ог-- д- --меря--св--те род-тел- / р-дит--ит- -и. Д_____ н_ м____ д_ н______ с_____ р_______ / р_________ с__ Д-ц-т- н- м-г-т д- н-м-р-т с-о-т- р-д-т-л- / р-д-т-л-т- с-. ----------------------------------------------------------- Децата не могат да намерят своите родители / родителите си. 0
D--s--a -e -og------n---r--- -v---e r-d-t-l- / -o------t--s-. D______ n_ m____ d_ n_______ s_____ r_______ / r_________ s__ D-t-a-a n- m-g-t d- n-m-r-a- s-o-t- r-d-t-l- / r-d-t-l-t- s-. ------------------------------------------------------------- Detsata ne mogat da nameryat svoite roditeli / roditelite si.
Ali evo njihovi roditelji dolaze! Н---- т-м т--ни-е ---и-ели /--од-т---те--- ид---! Н_ е_ т__ т______ р_______ / р_________ и_ и_____ Н- е- т-м т-х-и-е р-д-т-л- / р-д-т-л-т- и- и-в-т- ------------------------------------------------- Но ей там техните родители / родителите им идват! 0
N---ey ta--t--hnite-r--iteli /---d-t--it- im --v--! N_ y__ t__ t_______ r_______ / r_________ i_ i_____ N- y-y t-m t-k-n-t- r-d-t-l- / r-d-t-l-t- i- i-v-t- --------------------------------------------------- No yey tam tekhnite roditeli / roditelite im idvat!
Vi – Vaš / Vaša / Vaše В-- --В---/--и В__ – В__ / В_ В-е – В-ш / В- -------------- Вие – Ваш / Ви 0
Vie –-Vas--/ -i V__ – V___ / V_ V-e – V-s- / V- --------------- Vie – Vash / Vi
Kako je bilo Vaše putovanje, gospodine Miler? Ка--беше--ашет--път-ва-е----ътув---то--и,-г--по--- ---е-? К__ б___ В_____ п_______ / п_________ В__ г_______ М_____ К-к б-ш- В-ш-т- п-т-в-н- / п-т-в-н-т- В-, г-с-о-и- М-л-р- --------------------------------------------------------- Как беше Вашето пътуване / пътуването Ви, господин Мюлер? 0
Kak b---- --sh--o--yt-va-e---p-----n--o--i--gospodi----ul-r? K__ b____ V______ p_______ / p_________ V__ g_______ M______ K-k b-s-e V-s-e-o p-t-v-n- / p-t-v-n-t- V-, g-s-o-i- M-u-e-? ------------------------------------------------------------ Kak beshe Vasheto pytuvane / pytuvaneto Vi, gospodin Myuler?
Gdje je Vaša žena, gospodine Miler? Къ-е-е-Ва--та-жена / -ена-В-, -------н-Мю-е-? К___ е В_____ ж___ / ж___ В__ г_______ М_____ К-д- е В-ш-т- ж-н- / ж-н- В-, г-с-о-и- М-л-р- --------------------------------------------- Къде е Вашата жена / жена Ви, господин Мюлер? 0
K--e ye-Vash--a z-en--/ -hena-Vi, -ospo--n M-u-e-? K___ y_ V______ z____ / z____ V__ g_______ M______ K-d- y- V-s-a-a z-e-a / z-e-a V-, g-s-o-i- M-u-e-? -------------------------------------------------- Kyde ye Vashata zhena / zhena Vi, gospodin Myuler?
Vi – Vaš / Vaša / Vaše В------а- - Ви В__ – В__ / В_ В-е – В-ш / В- -------------- Вие – Ваш / Ви 0
Vie-- Va-h - Vi V__ – V___ / V_ V-e – V-s- / V- --------------- Vie – Vash / Vi
Kako je bilo Vaše putovanje, gospođo Schmidt? Как -еше ----т--п-ту---е----ътув-н----Ви-----п------и-? К__ б___ В_____ п_______ / п_________ В__ г______ Ш____ К-к б-ш- В-ш-т- п-т-в-н- / п-т-в-н-т- В-, г-с-о-о Ш-и-? ------------------------------------------------------- Как беше Вашето пътуване / пътуването Ви, госпожо Шмит? 0
Kak -e--e-Vashet- p--u--n- /-pytuv--e---Vi- gosp-z----hm-t? K__ b____ V______ p_______ / p_________ V__ g_______ S_____ K-k b-s-e V-s-e-o p-t-v-n- / p-t-v-n-t- V-, g-s-o-h- S-m-t- ----------------------------------------------------------- Kak beshe Vasheto pytuvane / pytuvaneto Vi, gospozho Shmit?
Gdje je Vaš muž, gospođo Schmidt? Къ-- е---шия- мъж - м-ж-т-Ви--г--пожо-Ш---? К___ е В_____ м__ / м____ В__ г______ Ш____ К-д- е В-ш-я- м-ж / м-ж-т В-, г-с-о-о Ш-и-? ------------------------------------------- Къде е Вашият мъж / мъжът Ви, госпожо Шмит? 0
Ky-e-ye--a-h---- -y-- ----zhyt--i,-gos-o----Shmi-? K___ y_ V_______ m___ / m_____ V__ g_______ S_____ K-d- y- V-s-i-a- m-z- / m-z-y- V-, g-s-o-h- S-m-t- -------------------------------------------------- Kyde ye Vashiyat myzh / myzhyt Vi, gospozho Shmit?

Preuzimanje Datoteka MP3 (.zip datoteke)

MP3 hrvatski + bugarski (1-100) MP3 bugarski (1-100)
Video nije pronađen!

Genetska mutacija omogućava govor

Od svih živih bića na svijetu jedino čovjek može govoriti. Po tome se razlikuje od životinja i biljaka. Naravno da i životinje i biljke međusobno komuniciraju. Međutim, oni ne govore složeni jezik u slogovima. Zašto onda čovjek može govoriti? Za govor su potrebna određena organska obilježja. Ta tjelesna obilježja ima samo čovjek. Međutim, to ne znači nužno da ih je on razvio. U povijesti evolucije se ništa ne dešava bez razloga. Čovjek je jednom samo počeo govoriti. Ne zna se kad se to točno desilo. Međutim, nešto se moralo dogoditi što je čovjeku dalo sposobnost govora. Istraživači smatraju da je za to zaslužna genetska mutacija. Antropolozi su usporedili nasljedne osobine različitih živih bića. Poznato je da jedan određeni gen utječe na jezik. Ljudi kod kojih je on oštećen imaju probleme s jezikom. Ne mogu se dobro izraziti te slabije razumiju riječi. Taj gen se ispitivao kod ljudi, majmuna i miševa. Kod ljudi i čimpanza je jako sličan. Mogu se primijetiti samo dvije male razlike. Te razlike su uočljive u mozgu. Zajedno s ostalim genima one utječu na određene moždane aktivnosti. Na taj način čovjek može govoriti, dok majmun ne može. Međutim, zagonetka ljudskog jezika time još nije riješena. Budući da genetska mutacija nije dovoljna da bi se moglo govoriti. Istraživači su miševima usadili genetsku varijantu. To im nije dalo sposobnost govora... No njihovo cičenje je imalo drugačiji zvuk!