Zbirka izraza

hr Postavljanje pitanja 1   »   mk Поставување прашања 1

62 [šezdeset i dva]

Postavljanje pitanja 1

Postavljanje pitanja 1

62 [шеесет и два]

62 [shyeyesyet i dva]

Поставување прашања 1

Postavoovaњye prashaњa 1

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
hrvatski makedonski igra Više
učiti учи у__ у-и --- учи 0
oo-hi o____ o-c-i ----- oochi
Uče li učenici puno? Уч-- ли-уч--и---е -н-гу? У___ л_ у________ м_____ У-а- л- у-е-и-и-е м-о-у- ------------------------ Учат ли учениците многу? 0
O-c--t-l---och-e-i--it-- -n-guo-? O_____ l_ o_____________ m_______ O-c-a- l- o-c-y-n-t-i-y- m-o-u-o- --------------------------------- Oochat li oochyenitzitye mnoguoo?
Ne, oni uče malo. Н---ти- ---- -а-к-. Н__ т__ у___ м_____ Н-, т-е у-а- м-л-у- ------------------- Не, тие учат малку. 0
Ny---t-y- -o---t -alkoo. N___ t___ o_____ m______ N-e- t-y- o-c-a- m-l-o-. ------------------------ Nye, tiye oochat malkoo.
pitati п--шува п______ п-а-у-а ------- прашува 0
pra-h--va p________ p-a-h-o-a --------- prashoova
Pitate li često učitelja? Г- праш--а------чес------тавн-ко-? Г_ п________ л_ ч____ н___________ Г- п-а-у-а-е л- ч-с-о н-с-а-н-к-т- ---------------------------------- Го прашувате ли често наставникот? 0
Gu---ras------y- -- chye-t--n-s-a-----t? G__ p___________ l_ c______ n___________ G-o p-a-h-o-a-y- l- c-y-s-o n-s-a-n-k-t- ---------------------------------------- Guo prashoovatye li chyesto nastavnikot?
Ne, ne pitam ga često. Н---ј-с-не--- -----в-м-чес--. Н__ ј__ н_ г_ п_______ ч_____ Н-, ј-с н- г- п-а-у-а- ч-с-о- ----------------------------- Не, јас не го прашувам често. 0
N--,-ј-s -ye -u- p--sho--am--hy-s--. N___ ј__ n__ g__ p_________ c_______ N-e- ј-s n-e g-o p-a-h-o-a- c-y-s-o- ------------------------------------ Nye, јas nye guo prashoovam chyesto.
odgovoriti о-гов-ра о_______ о-г-в-р- -------- одговара 0
o-------a o________ o-g-o-a-a --------- odguovara
Odgovorite, molim Vas. О---в-р--е ----м. О_________ м_____ О-г-в-р-т- м-л-м- ----------------- Одговорете молам. 0
Odg-o---ye-y- mo-a-. O____________ m_____ O-g-o-o-y-t-e m-l-m- -------------------- Odguovoryetye molam.
Odgovaram. Ја- -д-о-а-а-. Ј__ о_________ Ј-с о-г-в-р-м- -------------- Јас одговарам. 0
Јas-od-uov-ra-. Ј__ o__________ Ј-s o-g-o-a-a-. --------------- Јas odguovaram.
raditi ра--ти р_____ р-б-т- ------ работи 0
ra-oti r_____ r-b-t- ------ raboti
Radi li on upravo? Ра--т--л- то- -е-а? Р_____ л_ т__ с____ Р-б-т- л- т-ј с-г-? ------------------- Работи ли тој сега? 0
Raboti--- toј sye-ua? R_____ l_ t__ s______ R-b-t- l- t-ј s-e-u-? --------------------- Raboti li toј syegua?
Da, on upravo radi. Да- тој ---о-и --г-. Д__ т__ р_____ с____ Д-, т-ј р-б-т- с-г-. -------------------- Да, тој работи сега. 0
Da- -oј rab-t---y-g--. D__ t__ r_____ s______ D-, t-ј r-b-t- s-e-u-. ---------------------- Da, toј raboti syegua.
dolaziti доаѓа д____ д-а-а ----- доаѓа 0
doa-a d____ d-a-a ----- doaѓa
Dolazite li? Ќ- ---д-т-? Ќ_ д_______ Ќ- д-ј-е-е- ----------- Ќе дојдете? 0
K-ye -o-d-e---? K___ d_________ K-y- d-ј-y-t-e- --------------- Kjye doјdyetye?
Da, dolazimo odmah. Да- ќе -о-деме в--н-ш. Д__ ќ_ д______ в______ Д-, ќ- д-ј-е-е в-д-а-. ---------------------- Да, ќе дојдеме веднаш. 0
D---k--e---ј-y--ye----d--s-. D__ k___ d________ v________ D-, k-y- d-ј-y-m-e v-e-n-s-. ---------------------------- Da, kjye doјdyemye vyednash.
stanovati жи-ее ж____ ж-в-е ----- живее 0
ʐ---e-e ʐ______ ʐ-v-e-e ------- ʐivyeye
Stanujete li u Berlinu? Ж-веете--и-во--ерл-н? Ж______ л_ в_ Б______ Ж-в-е-е л- в- Б-р-и-? --------------------- Живеете ли во Берлин? 0
ʐivye-e-ye ---vo--yer--n? ʐ_________ l_ v_ B_______ ʐ-v-e-e-y- l- v- B-e-l-n- ------------------------- ʐivyeyetye li vo Byerlin?
Da, stanujem u Berlinu. Д---ја- ----а- -о-Б--л--. Д__ ј__ ж_____ в_ Б______ Д-, ј-с ж-в-а- в- Б-р-и-. ------------------------- Да, јас живеам во Берлин. 0
D-,-јa---iv-----v- -------. D__ ј__ ʐ______ v_ B_______ D-, ј-s ʐ-v-e-m v- B-e-l-n- --------------------------- Da, јas ʐivyeam vo Byerlin.

Tko želi govoriti, mora pisati!

Učenje stranih jezika nije uvijek jednostavno. Učenicima je u početku posebno teško govoriti. Mnogi se ne usude oblikovati rečenice na novom jeziku. Previše se boje pravljenja grešaka. Za takve učenike pisanje može biti dobro rješenje. Jer tko želi naučiti dobro govoriti, morao bi što više pisati! Pisanje nam pomaže u prilagođavanju na novi jezik. To ima mnogo razloga. Pisanje funkcionira drugačije od govorenja. To je puno složeniji proces. Kod pisanja duže razmišljamo o izboru riječi. Na taj način naš mozak radi intenzivnije s novim jezikom. Također smo kod pisanja puno opušteniji. Na naš odgovor nitko ne čeka. Tako se naš strah od stranog jezika lagano smanjuje. Osim toga, pisanje potiče našu kreativnost. Osjećamo se slobodnijima te se više igramo s novim jezikom. Pisanje nam daje više vremena od govorenja. A također podupire naše pamćenje! Međutim, najveća prednost pisanja je njegov distancirani oblik. To znači da možemo pomno pratiti ishod svog jezika. Sve vidimo jasno ispred sebe. Na taj način možemo sami ispravljati svoje greške i pritom učiti. Sadržaj pisanja na novom jeziku u principu nije važan. Važno je samo redovito oblikovati rečenice u pisanom obliku. Onaj tko želi vježbati, neka potraži prijatelja za dopisivanje iz inozemstva. Nakon nekog vremena će se s njim i osobno upoznati. Vidjet ćete: Tada će govorenje biti mnogo jednostavnije!