Рјечник

sr Воће и животне намирнице   »   el Φρούτα και τρόφιμα

15 [петнаест]

Воће и животне намирнице

Воће и животне намирнице

15 [δεκαπέντε]

15 [dekapénte]

Φρούτα και τρόφιμα

[Phroúta kai tróphima]

Изаберите како желите да видите превод:   
српски грчки Игра Више
Ја имам јагоду. Έ-ω μία --άο-λ-. Έχω μία φράουλα. Έ-ω μ-α φ-ά-υ-α- ---------------- Έχω μία φράουλα. 0
É--- -í---hr-o-l-. Échō mía phráoula. É-h- m-a p-r-o-l-. ------------------ Échō mía phráoula.
Ја имам киви и лубеницу. Έχ----α-ακτινίδι- ----ν- -επ--ι. Έχω ένα ακτινίδιο κι ένα πεπόνι. Έ-ω έ-α α-τ-ν-δ-ο κ- έ-α π-π-ν-. -------------------------------- Έχω ένα ακτινίδιο κι ένα πεπόνι. 0
Échō éna ak-iní----k- --a-pep--i. Échō éna aktinídio ki éna pepóni. É-h- é-a a-t-n-d-o k- é-a p-p-n-. --------------------------------- Échō éna aktinídio ki éna pepóni.
Ја имам поморанџу и грејпфрут. Έχω ένα π-ρ----λι ----έ-- γκρ-----ουτ. Έχω ένα πορτοκάλι και ένα γκρέιπφρουτ. Έ-ω έ-α π-ρ-ο-ά-ι κ-ι έ-α γ-ρ-ι-φ-ο-τ- -------------------------------------- Έχω ένα πορτοκάλι και ένα γκρέιπφρουτ. 0
Éc----n- p-r-okáli-ka- --a-nk---pp---ut. Échō éna portokáli kai éna nkréipphrout. É-h- é-a p-r-o-á-i k-i é-a n-r-i-p-r-u-. ---------------------------------------- Échō éna portokáli kai éna nkréipphrout.
Ја имам јабуку и један манго. Έχω έ---μή-----ι -ν----νγκο. Έχω ένα μήλο και ένα μάνγκο. Έ-ω έ-α μ-λ- κ-ι έ-α μ-ν-κ-. ---------------------------- Έχω ένα μήλο και ένα μάνγκο. 0
Éch--é-a--ḗlo --- én--m-n-n--. Échō éna mḗlo kai éna mán'nko. É-h- é-a m-l- k-i é-a m-n-n-o- ------------------------------ Échō éna mḗlo kai éna mán'nko.
Ја имам банану и ананас. Έχ- -ί--μ-------και έ--ν -ν--ά. Έχω μία μπανάνα και έναν ανανά. Έ-ω μ-α μ-α-ά-α κ-ι έ-α- α-α-ά- ------------------------------- Έχω μία μπανάνα και έναν ανανά. 0
Éc-ō m-- mpa--n--ka---na- a-a--. Échō mía mpanána kai énan ananá. É-h- m-a m-a-á-a k-i é-a- a-a-á- -------------------------------- Échō mía mpanána kai énan ananá.
Ја правим воћну салату. Φτι-----μ-- --ουτοσα-ά-α. Φτιάχνω μία φρουτοσαλάτα. Φ-ι-χ-ω μ-α φ-ο-τ-σ-λ-τ-. ------------------------- Φτιάχνω μία φρουτοσαλάτα. 0
Phti--h-ō mía -hr-ut-----t-. Phtiáchnō mía phroutosaláta. P-t-á-h-ō m-a p-r-u-o-a-á-a- ---------------------------- Phtiáchnō mía phroutosaláta.
Ја једем тост. Τρ------ τοστ. Τρώω ένα τοστ. Τ-ώ- έ-α τ-σ-. -------------- Τρώω ένα τοστ. 0
Tr-- éna---st. Trṓō éna tost. T-ṓ- é-a t-s-. -------------- Trṓō éna tost.
Ја једем тост с путером. Τρώω έ---τοστ ------τ---. Τρώω ένα τοστ με βούτυρο. Τ-ώ- έ-α τ-σ- μ- β-ύ-υ-ο- ------------------------- Τρώω ένα τοστ με βούτυρο. 0
Tr-ō--n---ost--- b-úty-o. Trṓō éna tost me boútyro. T-ṓ- é-a t-s- m- b-ú-y-o- ------------------------- Trṓō éna tost me boútyro.
Ја једем тост с путером и мармеладом. Τρώ- --α τ-σ--μ- βού---- -αι -αρμ-----. Τρώω ένα τοστ με βούτυρο και μαρμελάδα. Τ-ώ- έ-α τ-σ- μ- β-ύ-υ-ο κ-ι μ-ρ-ε-ά-α- --------------------------------------- Τρώω ένα τοστ με βούτυρο και μαρμελάδα. 0
T--ō--n- -ost----b-ú-yr- -ai-m-rme-ád-. Trṓō éna tost me boútyro kai marmeláda. T-ṓ- é-a t-s- m- b-ú-y-o k-i m-r-e-á-a- --------------------------------------- Trṓō éna tost me boútyro kai marmeláda.
Ја једем сендвич. Τρώ- έ-α -άντο-ι-ς. Τρώω ένα σάντουιτς. Τ-ώ- έ-α σ-ν-ο-ι-ς- ------------------- Τρώω ένα σάντουιτς. 0
T-ṓō éna -ántou-ts. Trṓō éna sántouits. T-ṓ- é-a s-n-o-i-s- ------------------- Trṓō éna sántouits.
Ја једем сендвич с маргарином. Τ-ώ- έ-α----του--ς ---μα--α-ίνη. Τρώω ένα σάντουιτς με μαργαρίνη. Τ-ώ- έ-α σ-ν-ο-ι-ς μ- μ-ρ-α-ί-η- -------------------------------- Τρώω ένα σάντουιτς με μαργαρίνη. 0
T--ō-én- s--t--it--m- --r--r-nē. Trṓō éna sántouits me margarínē. T-ṓ- é-a s-n-o-i-s m- m-r-a-í-ē- -------------------------------- Trṓō éna sántouits me margarínē.
Ја једем сендвич с маргарином и парадајзом. Τρώ--ένα--άντ-υ--- -ε-μ-----ίνη------το--τ-. Τρώω ένα σάντουιτς με μαργαρίνη και ντομάτα. Τ-ώ- έ-α σ-ν-ο-ι-ς μ- μ-ρ-α-ί-η κ-ι ν-ο-ά-α- -------------------------------------------- Τρώω ένα σάντουιτς με μαργαρίνη και ντομάτα. 0
T-ṓ----- -----u--s--e-m-rgar--ē -a- --omá--. Trṓō éna sántouits me margarínē kai ntomáta. T-ṓ- é-a s-n-o-i-s m- m-r-a-í-ē k-i n-o-á-a- -------------------------------------------- Trṓō éna sántouits me margarínē kai ntomáta.
Ми требамо хлебa и пиринча. Χ----ζ-μ-στε -ωμί-κ-ι-----. Χρειαζόμαστε ψωμί και ρύζι. Χ-ε-α-ό-α-τ- ψ-μ- κ-ι ρ-ζ-. --------------------------- Χρειαζόμαστε ψωμί και ρύζι. 0
C-reiaz----te ps--- -a---ýz-. Chreiazómaste psōmí kai rýzi. C-r-i-z-m-s-e p-ō-í k-i r-z-. ----------------------------- Chreiazómaste psōmí kai rýzi.
Ми требамо рибу и стекове. Χρεια-----τε ---- --- μ--ι--λε-. Χρειαζόμαστε ψάρι και μπριζόλες. Χ-ε-α-ό-α-τ- ψ-ρ- κ-ι μ-ρ-ζ-λ-ς- -------------------------------- Χρειαζόμαστε ψάρι και μπριζόλες. 0
Chre--zóm-st----ár---ai-m-ri-ó--s. Chreiazómaste psári kai mprizóles. C-r-i-z-m-s-e p-á-i k-i m-r-z-l-s- ---------------------------------- Chreiazómaste psári kai mprizóles.
Ми требамо пицу и шпагете. Χ-εια--μα-τ---ί--- και μα-αρό-ι-. Χρειαζόμαστε πίτσα και μακαρόνια. Χ-ε-α-ό-α-τ- π-τ-α κ-ι μ-κ-ρ-ν-α- --------------------------------- Χρειαζόμαστε πίτσα και μακαρόνια. 0
C-r-iaz-ma-----í--a --- m-k-----a. Chreiazómaste pítsa kai makarónia. C-r-i-z-m-s-e p-t-a k-i m-k-r-n-a- ---------------------------------- Chreiazómaste pítsa kai makarónia.
Шта још требамо? Τι -λ-ο-χρ--α--μ---ε; Τι άλλο χρειαζόμαστε; Τ- ά-λ- χ-ε-α-ό-α-τ-; --------------------- Τι άλλο χρειαζόμαστε; 0
T- -l-- c---i-z-mast-? Ti állo chreiazómaste? T- á-l- c-r-i-z-m-s-e- ---------------------- Ti állo chreiazómaste?
Ми требамо шаргарепу и парадајз за супу. Χρ----ό--στ- --ρό-- -α- ν---άτες -ι--τη---ύ-α. Χρειαζόμαστε καρότα και ντομάτες για τη σούπα. Χ-ε-α-ό-α-τ- κ-ρ-τ- κ-ι ν-ο-ά-ε- γ-α τ- σ-ύ-α- ---------------------------------------------- Χρειαζόμαστε καρότα και ντομάτες για τη σούπα. 0
Chreia--ma-te-k-r-t------n----t-s--ia tē --úpa. Chreiazómaste karóta kai ntomátes gia tē soúpa. C-r-i-z-m-s-e k-r-t- k-i n-o-á-e- g-a t- s-ú-a- ----------------------------------------------- Chreiazómaste karóta kai ntomátes gia tē soúpa.
Где је супермаркет? Πο--υπ------σο---- -ά-κ-τ; Πού υπάρχει σούπερ μάρκετ; Π-ύ υ-ά-χ-ι σ-ύ-ε- μ-ρ-ε-; -------------------------- Πού υπάρχει σούπερ μάρκετ; 0
Poú --á--he---o--e----r-et? Poú ypárchei soúper márket? P-ú y-á-c-e- s-ú-e- m-r-e-? --------------------------- Poú ypárchei soúper márket?

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

Није пронађен ниједан видео!

Медији и језик

Медији такође врше утицај на то како говоримо. У овоме посбно велику улогу играју нови медији. Из имејлова, текстовања и четовања створио се један сасвим нови језик. Разумљиво да се овај медијски језик разликује од једне земље до друге. Ипак се може рећи да су извесне карактеристике свима њима заједничке. Брзина је понајпре важна за све кориснике. Иако се писмено изражавамо, настојимо да створимо живу комуникацију. То значи да желимо да што брже разменимо информације. Зато симулирамо једну реалну конверзцију. На тај начин наш језик развија вербални карактер. Врло често се речи и реченице скраћују. Граматика и интерпункција се углавном занемарују. Правопис се употребљава комотније, а предлози се најчешће игноришу. Медијским језиком се врло ретко изражавају емоције. За њих се радије употребљавају такозвани емотикони. То су симболи који треба да прикажу наше тренутно емотивно стање. Такође постоје утврђени кодови за слање СМС-ова, као и један сленг за комуникацију у чету. Зато слободно можемо рећи да је медијски језик врло ограничен. Али, сви корисници га употребљавају на сличан начин. Истраживања су показала да су образовање или интелектуалне способности при том сасвим ирелевантне. Посебно млади људи воле да користе медијски језик. Из тог разлога критичари и сматрају да нам је језик у опасности. Наука овај феномен види много мање песимистично. Зато што су деца у стању да направе разлику где ће и шта писати. Стручњаци су мишљења да нови медијски језик са собом чак носи и предности. Зато што унапређује језичне способности деце и подстиче њихову креативност. И још једна ствар: у данашње време се више пише - додуше не писма, али зато имејлови! Ово нас изузетно радује!
Да ли си знао?
Грузијски говори око 4 милиона људи. Грузијски језик спада у јужнокавкаске језике. Пише се властитим системом знакова, грузијском абецедом. То писмо има 33 слова. Имају исти редослед као у грчкој абецеди. Грузијско писмо је настало вероватно из арамејског. За грузијски су типични многи консонанти који могу следити један за другим. Зато странци имају проблема код изговора неких грузијских речи. Ни граматика није баш једноставна. Она садржи много елемената којих нема ни у једном другом језику. Грузијски језички фонд говори пуно о хисторији Кавказа. Садржи пуно речи које су преузете из других језика. Као што су на пример грчки, перзијски, арапски, руски и турски. Посебност грузијског језика је ипак његова дуга традиција… Грузијски спада у најстарије живе језике једне културе на земљи!