Рјечник

sr Сати   »   el Η ώρα

8 [осам]

Сати

Сати

8 [οκτώ]

8 [oktṓ]

Η ώρα

[Ē ṓra]

Изаберите како желите да видите превод:   
српски грчки Игра Више
Извините! Μ--συ---ρε-τε! Μ_ σ__________ Μ- σ-γ-ω-ε-τ-! -------------- Με συγχωρείτε! 0
Me s--c-ō-eí-e! M_ s___________ M- s-n-h-r-í-e- --------------- Me synchōreíte!
Молим Вас, колико је сати? Τ- ώ-- -ί-α--πα--καλ-; Τ_ ώ__ ε____ π________ Τ- ώ-α ε-ν-ι π-ρ-κ-λ-; ---------------------- Τι ώρα είναι παρακαλώ; 0
T- ṓ-a e-n-- -ar--a--? T_ ṓ__ e____ p________ T- ṓ-a e-n-i p-r-k-l-? ---------------------- Ti ṓra eínai parakalṓ?
Много хвала! Ευ-α-ι-τ- --λ-. Ε________ π____ Ε-χ-ρ-σ-ώ π-λ-. --------------- Ευχαριστώ πολύ. 0
Eu--ar------olý. E_________ p____ E-c-a-i-t- p-l-. ---------------- Eucharistṓ polý.
Један је сат. Η--ρ- εί--ι ---. Η ώ__ ε____ μ___ Η ώ-α ε-ν-ι μ-α- ---------------- Η ώρα είναι μία. 0
Ē---a-e-n---m--. Ē ṓ__ e____ m___ Ē ṓ-a e-n-i m-a- ---------------- Ē ṓra eínai mía.
Два су сата. Η-ώ---είναι---ο. Η ώ__ ε____ δ___ Η ώ-α ε-ν-ι δ-ο- ---------------- Η ώρα είναι δύο. 0
Ē---a ----- dý-. Ē ṓ__ e____ d___ Ē ṓ-a e-n-i d-o- ---------------- Ē ṓra eínai dýo.
Три су сата. Η---α-εί-α- τ-ε--. Η ώ__ ε____ τ_____ Η ώ-α ε-ν-ι τ-ε-ς- ------------------ Η ώρα είναι τρεις. 0
Ē ṓr- eínai-t--is. Ē ṓ__ e____ t_____ Ē ṓ-a e-n-i t-e-s- ------------------ Ē ṓra eínai treis.
Четири су сата. Η -ρ- ε--α---έσ-----. Η ώ__ ε____ τ________ Η ώ-α ε-ν-ι τ-σ-ε-ι-. --------------------- Η ώρα είναι τέσσερις. 0
Ē --a--í-a----s-e--s. Ē ṓ__ e____ t________ Ē ṓ-a e-n-i t-s-e-i-. --------------------- Ē ṓra eínai tésseris.
Пет је сати. Η ώ-α -ίν-ι -έν-ε. Η ώ__ ε____ π_____ Η ώ-α ε-ν-ι π-ν-ε- ------------------ Η ώρα είναι πέντε. 0
Ē ṓ-- eí-ai-p---e. Ē ṓ__ e____ p_____ Ē ṓ-a e-n-i p-n-e- ------------------ Ē ṓra eínai pénte.
Шест је сати. Η--ρ- είν-- --ι. Η ώ__ ε____ έ___ Η ώ-α ε-ν-ι έ-ι- ---------------- Η ώρα είναι έξι. 0
Ē ṓ-- eín-i é-i. Ē ṓ__ e____ é___ Ē ṓ-a e-n-i é-i- ---------------- Ē ṓra eínai éxi.
Седам је сати. Η--ρα ε-να------. Η ώ__ ε____ ε____ Η ώ-α ε-ν-ι ε-τ-. ----------------- Η ώρα είναι επτά. 0
Ē -ra ----i-ep--. Ē ṓ__ e____ e____ Ē ṓ-a e-n-i e-t-. ----------------- Ē ṓra eínai eptá.
Осам је сати. Η-ώ-α--ίν-- ο---. Η ώ__ ε____ ο____ Η ώ-α ε-ν-ι ο-τ-. ----------------- Η ώρα είναι οκτώ. 0
Ē --a---n---oktṓ. Ē ṓ__ e____ o____ Ē ṓ-a e-n-i o-t-. ----------------- Ē ṓra eínai oktṓ.
Девет је сати . Η ώρ- -ίν-ι ε-νέα. Η ώ__ ε____ ε_____ Η ώ-α ε-ν-ι ε-ν-α- ------------------ Η ώρα είναι εννέα. 0
Ē -----ín-- -nn-a. Ē ṓ__ e____ e_____ Ē ṓ-a e-n-i e-n-a- ------------------ Ē ṓra eínai ennéa.
Десет је сати. Η--ρ- ----- ---α. Η ώ__ ε____ δ____ Η ώ-α ε-ν-ι δ-κ-. ----------------- Η ώρα είναι δέκα. 0
Ē-ṓr- -í-----é-a. Ē ṓ__ e____ d____ Ē ṓ-a e-n-i d-k-. ----------------- Ē ṓra eínai déka.
Једанаест је сати. Η --α ε---ι-έν----. Η ώ__ ε____ έ______ Η ώ-α ε-ν-ι έ-τ-κ-. ------------------- Η ώρα είναι έντεκα. 0
Ē --a---n-i---t--a. Ē ṓ__ e____ é______ Ē ṓ-a e-n-i é-t-k-. ------------------- Ē ṓra eínai énteka.
Дванаест је сати. Η -ρ-----α- δ-δ--α. Η ώ__ ε____ δ______ Η ώ-α ε-ν-ι δ-δ-κ-. ------------------- Η ώρα είναι δώδεκα. 0
Ē---a -ín-i ---ek-. Ē ṓ__ e____ d______ Ē ṓ-a e-n-i d-d-k-. ------------------- Ē ṓra eínai dṓdeka.
Једна минута има шездесет секунди. Έν------- -χ-ι-ε-ήντα--ευτερόλε-τ-. Έ__ λ____ έ___ ε_____ δ____________ Έ-α λ-π-ό έ-ε- ε-ή-τ- δ-υ-ε-ό-ε-τ-. ----------------------------------- Ένα λεπτό έχει εξήντα δευτερόλεπτα. 0
É----ept--éch---ex--ta-de--e--l-p-a. É__ l____ é____ e_____ d____________ É-a l-p-ó é-h-i e-ḗ-t- d-u-e-ó-e-t-. ------------------------------------ Éna leptó échei exḗnta deuterólepta.
Један сат има шездесет минута. Μία--ρ- έ--- εξ--τα---π--. Μ__ ώ__ έ___ ε_____ λ_____ Μ-α ώ-α έ-ε- ε-ή-τ- λ-π-ά- -------------------------- Μία ώρα έχει εξήντα λεπτά. 0
Mí- -r- -c-----xḗnt---e-t-. M__ ṓ__ é____ e_____ l_____ M-a ṓ-a é-h-i e-ḗ-t- l-p-á- --------------------------- Mía ṓra échei exḗnta leptá.
Један дан има двадесет и четири сата. Μία---ρ- --ε- --------έ----ι--ώ--ς. Μ__ μ___ έ___ ε_____ τ_______ ώ____ Μ-α μ-ρ- έ-ε- ε-κ-σ- τ-σ-ε-ι- ώ-ε-. ----------------------------------- Μία μέρα έχει είκοσι τέσσερις ώρες. 0
M-a méra é-he--eík-----és--ri--ṓ-e-. M__ m___ é____ e_____ t_______ ṓ____ M-a m-r- é-h-i e-k-s- t-s-e-i- ṓ-e-. ------------------------------------ Mía méra échei eíkosi tésseris ṓres.

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

МП3 српски + грчки (1-100) МП3 грчки (1-100)
Није пронађен ниједан видео!

Језичке породице

На земаљској кугли живи око седам милијарди становника. И тих седам милијарди говори седам хиљада језика! Баш као и људи, и језици имају рођаке. То значи да они воде порекло из заједничког прајезика. Такође има језика који су у потпуности изоловани. Генетски гледано нису у роду ни са једним другим језиком. У Европи на пример, баскијски језик, потпуно је изолован. Већина језика има “родитеље”, “децу”, “браћу и сестре”. Они дакле припадају одређеној језичкој породици. Путем поређења можемо схватити до које мере су језици слични. Лингвисти сматрају да у данашње време постоји око три стотине оваквих генетских ентитета. Ту спада 180 породица које се састоје од више од једног језика. Осталих 120 спадају у изоловане језике. Индоевропска језичка породица је највећа. Она обухвата отприлике 280 језика. Ту спадају романски, германски и словенски језици. То значи да се преко три милијарде становника свих континената њима служи. У Азији преовлађују сино-тибетански језици. Њима говори преко 1,300 милиона људи. Најважнији сино-тибетански језик је кинески. У Африци наилазимо на језичку породицу која је трећа по величини. Назив је добила по области у којој је распрострањена - у питању је нигер-конгоанска језична група. Представља говорно подручје “само” 350 милиона људи. Главни језик ове групе је свахили. У већини случајева влада правило да што је језичка сродност већа и разумевање је боље. Људи који се служе сродним језицима врло добро разумеју једни друге. Они могу релативно брзо да науче други језик. Према томе: учите језике, породична окупљања су увек лепа!
Да ли си знао?
Немачки је матерњи језик за више од 90 милиона људи. Они живе углавном у Немачкој, Аустрији и Швајцарској. И у Белгији, Лихтенштајну, северној Италији и Луксембургу се говори немачки. Поред матерњих говорника има још 80 милиона људи који разумеју њемачки. Немачки је, наиме, страни језик који учи највише људи. Као и енглески и холандски спада у западногерманске језике. Кроз многе векове је био под утицајем других језика. Разлог томе је што се подручје језика налази у средишту Европе. Данас се пре свега енглеске речи интегришу у немачки лексички фонд. Следећа карактеристика немачког језика су разни дијалекти. Међутим, они јако губе на значају. Пре свега путем медија се све више шири стандарни језик. Зато многе школе желе да се у њима опет изучавају дијелекти. Граматика немачког није баш једноставна, али труд се исплати! Јер немачки спада у десет најважнијих језика на свету...