Δε- ξέ-ω-α- μ----απάει.
Δεν ξέρω αν με αγαπάει.
Δ-ν ξ-ρ- α- μ- α-α-ά-ι-
-----------------------
Δεν ξέρω αν με αγαπάει. 0 Den--ér- -- me--gap-e-.Den xérō an me agapáei.D-n x-r- a- m- a-a-á-i------------------------Den xérō an me agapáei.
Δ---ξέ----- θ- ---ί--ι.
Δεν ξέρω αν θα γυρίσει.
Δ-ν ξ-ρ- α- θ- γ-ρ-σ-ι-
-----------------------
Δεν ξέρω αν θα γυρίσει. 0 Den---rō-a- --a-gyr---i.Den xérō an tha gyrísei.D-n x-r- a- t-a g-r-s-i-------------------------Den xérō an tha gyrísei.
Α----τιέ-αι -ν -- σκ-φτε--ι.
Αναρωτιέμαι αν με σκέφτεται.
Α-α-ω-ι-μ-ι α- μ- σ-έ-τ-τ-ι-
----------------------------
Αναρωτιέμαι αν με σκέφτεται. 0 Anar-tiém-i -n------ép---t--.Anarōtiémai an me sképhtetai.A-a-ō-i-m-i a- m- s-é-h-e-a-.-----------------------------Anarōtiémai an me sképhtetai.
Αναρωτ--μ----ν-έ--ι--λλ-.
Αναρωτιέμαι αν έχει άλλη.
Α-α-ω-ι-μ-ι α- έ-ε- ά-λ-.
-------------------------
Αναρωτιέμαι αν έχει άλλη. 0 A-arōt-éma--an éc--- áll-.Anarōtiémai an échei állē.A-a-ō-i-m-i a- é-h-i á-l-.--------------------------Anarōtiémai an échei állē.
Α-φιβά-λ--αν το---ρέ-ω πρα--ατ-κά.
Αμφιβάλλω αν του αρέσω πραγματικά.
Α-φ-β-λ-ω α- τ-υ α-έ-ω π-α-μ-τ-κ-.
----------------------------------
Αμφιβάλλω αν του αρέσω πραγματικά. 0 A-phi---l- an--o- a-és--p-a--at--á.Amphibállō an tou arésō pragmatiká.A-p-i-á-l- a- t-u a-é-ō p-a-m-t-k-.-----------------------------------Amphibállō an tou arésō pragmatiká.
Α-φ--άλλω αν-θ--με-π---ρ-υ-ε-.
Αμφιβάλλω αν θα με παντρευτεί.
Α-φ-β-λ-ω α- θ- μ- π-ν-ρ-υ-ε-.
------------------------------
Αμφιβάλλω αν θα με παντρευτεί. 0 A-phi--llō ---t-a -- -antr-ute-.Amphibállō an tha me pantreuteí.A-p-i-á-l- a- t-a m- p-n-r-u-e-.--------------------------------Amphibállō an tha me pantreuteí.
Ά-αγ---ο--α-----σ-α -λ-θ---;
Άραγε του αρέσω στα αλήθεια;
Ά-α-ε τ-υ α-έ-ω σ-α α-ή-ε-α-
----------------------------
Άραγε του αρέσω στα αλήθεια; 0 Á--ge-to--a-é-- ----a--th-ia?Árage tou arésō sta alḗtheia?Á-a-e t-u a-é-ō s-a a-ḗ-h-i-?-----------------------------Árage tou arésō sta alḗtheia?
Ά--------μ- π-----υ--ί;
Άραγε θα με παντρευτεί;
Ά-α-ε θ- μ- π-ν-ρ-υ-ε-;
-----------------------
Άραγε θα με παντρευτεί; 0 Á-age th- me----t----eí?Árage tha me pantreuteí?Á-a-e t-a m- p-n-r-u-e-?------------------------Árage tha me pantreuteí?
Матерњи језик почињемо да учимо још као бебе.
То се догађа сасвим аутоматски.
Ми то не примећујемо.
Приликом учења наш мозак мора пуно да ради.
Када на пример учимо граматику, он је врло запослен.
Он свакога дана чује нове ствари.
Он перманентно добија нове импулсе.
Ипак, мозак не може да обради сваки импулс појединачно.
Принуђен је да економише.
Зато се оријентише на правилности.
Мозак памти оно што често чује.
Он региструје колико се често нешто појављује.
Тада из ових примера ствара граматичко правило.
Деца знају да ли је нека реченица тачна или не.
Она ипак не знају зашто је то тако.
Њихов мозак познаје правила иако их није учио..
Одрасли уче језикe на другачији начин.
Њима су већ познате структуре матерњег језика.
Те структуре чине основу за нова граматичка правила.
Да би учили, одраслима је потребно подучавање.
Када мозак учи граматику, пред собом има утврђен систем.
Ово се види на примеру именица и глагола.
Именице и глаголи се похрањују у различитим деловима мозга.
Приликом њихове обраде активирају се различите мождане области.
Сем тога, једноставна правила уче се другачије од компликованих.
Код сложених правила више можданих подручја ради заједно.
Na који тачно начин мозак учи граматику, још није истражено.
Ипак, познато је да је теоретски у стању да савлада сваку граматику...