Рјечник

sr Дани у седмици   »   el Ημέρες της εβδομάδας

9 [девет]

Дани у седмици

Дани у седмици

9 [εννέα]

9 [ennéa]

Ημέρες της εβδομάδας

[Ēméres tēs ebdomádas]

Изаберите како желите да видите превод:   
српски грчки Игра Више
Понедељак η-Δ-υτέρα η Δευτέρα η Δ-υ-έ-α --------- η Δευτέρα 0
ē--eu--ra ē Deutéra ē D-u-é-a --------- ē Deutéra
Уторак η Τρ--η η Τρίτη η Τ-ί-η ------- η Τρίτη 0
ē ---tē ē Trítē ē T-í-ē ------- ē Trítē
Среда η---τ---η η Τετάρτη η Τ-τ-ρ-η --------- η Τετάρτη 0
ē Te-ártē ē Tetártē ē T-t-r-ē --------- ē Tetártē
Четвртак η --μ-τη η Πέμπτη η Π-μ-τ- -------- η Πέμπτη 0
ē Pé-ptē ē Pémptē ē P-m-t- -------- ē Pémptē
Петак η-Π-ρ--κ-υή η Παρασκευή η Π-ρ-σ-ε-ή ----------- η Παρασκευή 0
ē -ara--e-ḗ ē Paraskeuḗ ē P-r-s-e-ḗ ----------- ē Paraskeuḗ
Субота το Σά--α-ο το Σάββατο τ- Σ-β-α-ο ---------- το Σάββατο 0
t- Sá-b--o to Sábbato t- S-b-a-o ---------- to Sábbato
Недеља η-Κ-ρ-α-ή η Κυριακή η Κ-ρ-α-ή --------- η Κυριακή 0
ē -yr---ḗ ē Kyriakḗ ē K-r-a-ḗ --------- ē Kyriakḗ
Недеља η εβδ---δα η εβδομάδα η ε-δ-μ-δ- ---------- η εβδομάδα 0
ē -bd-m--a ē ebdomáda ē e-d-m-d- ---------- ē ebdomáda
од понедељка до недеље από Δ--τ--α έ----υ----ή από Δευτέρα έως Κυριακή α-ό Δ-υ-έ-α έ-ς Κ-ρ-α-ή ----------------------- από Δευτέρα έως Κυριακή 0
ap--D---é-a-éō---y-ia-ḗ apó Deutéra éōs Kyriakḗ a-ó D-u-é-a é-s K-r-a-ḗ ----------------------- apó Deutéra éōs Kyriakḗ
Први дан је понедељак. Η-π---η-μέρα ---αι-η--ευ-έ--. Η πρώτη μέρα είναι η Δευτέρα. Η π-ώ-η μ-ρ- ε-ν-ι η Δ-υ-έ-α- ----------------------------- Η πρώτη μέρα είναι η Δευτέρα. 0
Ē pr-tē-m--a e-n-- - D---ér-. Ē prṓtē méra eínai ē Deutéra. Ē p-ṓ-ē m-r- e-n-i ē D-u-é-a- ----------------------------- Ē prṓtē méra eínai ē Deutéra.
Други дан је уторак. Η δεύτερη--έ-α -ίν-- η --ίτη. Η δεύτερη μέρα είναι η Τρίτη. Η δ-ύ-ε-η μ-ρ- ε-ν-ι η Τ-ί-η- ----------------------------- Η δεύτερη μέρα είναι η Τρίτη. 0
Ē---ú-e-- m-----í--------í--. Ē deúterē méra eínai ē Trítē. Ē d-ú-e-ē m-r- e-n-i ē T-í-ē- ----------------------------- Ē deúterē méra eínai ē Trítē.
Трећи дан је среда. Η -ρί-----ρα---να- ------ρτ-. Η τρίτη μέρα είναι η Τετάρτη. Η τ-ί-η μ-ρ- ε-ν-ι η Τ-τ-ρ-η- ----------------------------- Η τρίτη μέρα είναι η Τετάρτη. 0
Ē-t---- --ra ---ai - -e-ártē. Ē trítē méra eínai ē Tetártē. Ē t-í-ē m-r- e-n-i ē T-t-r-ē- ----------------------------- Ē trítē méra eínai ē Tetártē.
Четврти дан је четвртак. Η ---α-τ--μ-ρ- --ναι-- -έμ---. Η τέταρτη μέρα είναι η Πέμπτη. Η τ-τ-ρ-η μ-ρ- ε-ν-ι η Π-μ-τ-. ------------------------------ Η τέταρτη μέρα είναι η Πέμπτη. 0
Ē -ét-r-ē mé-- eína--ē-------. Ē tétartē méra eínai ē Pémptē. Ē t-t-r-ē m-r- e-n-i ē P-m-t-. ------------------------------ Ē tétartē méra eínai ē Pémptē.
Пети дан је петак. Η ---πτ--μέ-- -ί-αι----α--σκ--ή. Η πέμπτη μέρα είναι η Παρασκευή. Η π-μ-τ- μ-ρ- ε-ν-ι η Π-ρ-σ-ε-ή- -------------------------------- Η πέμπτη μέρα είναι η Παρασκευή. 0
Ē--é---ē mé-- ---a- - -a--sk---. Ē pémptē méra eínai ē Paraskeuḗ. Ē p-m-t- m-r- e-n-i ē P-r-s-e-ḗ- -------------------------------- Ē pémptē méra eínai ē Paraskeuḗ.
Шести дан је субота. Η--κτη -----εί--ι -ο-Σ----το. Η έκτη μέρα είναι το Σάββατο. Η έ-τ- μ-ρ- ε-ν-ι τ- Σ-β-α-ο- ----------------------------- Η έκτη μέρα είναι το Σάββατο. 0
Ē ---- mér--eí--i--o-S-----o. Ē éktē méra eínai to Sábbato. Ē é-t- m-r- e-n-i t- S-b-a-o- ----------------------------- Ē éktē méra eínai to Sábbato.
Седми дан је недеља. Η--βδομ----ρα --ν-ι-η-Κυ-ι-κή. Η έβδομη μέρα είναι η Κυριακή. Η έ-δ-μ- μ-ρ- ε-ν-ι η Κ-ρ-α-ή- ------------------------------ Η έβδομη μέρα είναι η Κυριακή. 0
Ē ébd--ē m-ra eí-a--ē K-----ḗ. Ē ébdomē méra eínai ē Kyriakḗ. Ē é-d-m- m-r- e-n-i ē K-r-a-ḗ- ------------------------------ Ē ébdomē méra eínai ē Kyriakḗ.
Седмица има седам дана. Η---δο--δα -χ-- ε-τά-ημέρες. Η εβδομάδα έχει επτά ημέρες. Η ε-δ-μ-δ- έ-ε- ε-τ- η-έ-ε-. ---------------------------- Η εβδομάδα έχει επτά ημέρες. 0
Ē ebdo---- ---e--e-tá----re-. Ē ebdomáda échei eptá ēméres. Ē e-d-m-d- é-h-i e-t- ē-é-e-. ----------------------------- Ē ebdomáda échei eptá ēméres.
Ми радимо само пет дана. Δ--λε-ο-με-μόνο -έ-τ--ημέρ--. Δουλεύουμε μόνο πέντε ημέρες. Δ-υ-ε-ο-μ- μ-ν- π-ν-ε η-έ-ε-. ----------------------------- Δουλεύουμε μόνο πέντε ημέρες. 0
Do----ou-- -ó-o---n-- ----e-. Douleúoume móno pénte ēméres. D-u-e-o-m- m-n- p-n-e ē-é-e-. ----------------------------- Douleúoume móno pénte ēméres.

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

Није пронађен ниједан видео!

Вештачки језик Есперанто

У данашње време, енглески је најважнији универзални језик. Сматра се да су сви у стању да се њиме споразумевају. Али и други језици настоје да постигну овај циљ. На пример, језици који су вештачка творевина. Овакви језици ставарју се и развијају с намером. То значи да постоји план на основу кога се стварају. Код вештачких језика долази до мешања елемената различитих језика. На тај начин се настоји да се великом броју људи омогући да их савладају. Циљ сваког вештачког језика је олакшана комуникација међу народима. Најпознатији вештачки језик је есперанто. Свету је по први пут представљен у Варшави, 1887. године. Његов оснивач је био лекар Лудвик Лазар Заменоф. Његова теза је била да су проблеми у комуникацији један од главних узрока социјалних немира. Ово га је навело да ради на стварању једног заједничког језика којиби зближио људе. Очекивао је да ће уз помоћ овог језика људи моћи да се споразумевају на равноправној основи. Заменофљев псеудоним био је Др. Есперанто - онај који се нада. Ово само описује колике је наде полагао у свој сан. Но, идеја универзалног споразумевања, много је старија. Познато је да је до данас створено много оваквих језика. Уз њих се повезују и циљеви као што су толеранција и људска права. У данашње време есперанто се говори у више од 120 земаља. Но, есперанто има и своје критичаре. На пример: 70% речника потиче из романских језика. И уопште, есперанто је очигледно формиран по узору на индоевропске језике. Они који говоре есперанто, размењују искуства на конвенцијама и по клубовима. Они такође редовно организују састанке и предавања. Па, јесте ли расположени за мало есперанта? Ĉu vi parolas Esperanton? – Jes, mi parolas Esperanton tre bone!
Да ли си знао?
Амерички енглески спада у западногерманске језике. Као и канадски енглески, то је северноамерички дијалекат енглеског. То је матерњи језик око 300 милиона људи. Тиме је то варијанта енглеског с највише говорника. Међутим, веома је сличан британском енглеском. Говорници обе варијанте се у правилу без проблема споразумевају. Једино када обе стране говоре јако израженим дијалектима, конверзација постаје тежа. Упркос сличностима, постоји неколико значајних разлика између две варијанте. То се пре свега односи на изговор, лексички фонд и правопис. У неким случајевима појављују се и одступања у граматичким правилима и правилима употребе правописних знакова. У поређењу с британским енглеским повећава се важност америчког енглеског. Разлог томе је пре свега велики утицај северноамеричке филмске и музичке индустрије. Оне деценијама извозе свој језик у цели свет. Чак Индија и Пакистан, некадашње британске колоније, преузимају американизме… Научите амерички енглески, јер је то најутицајнији језик на свету!