Рјечник

sr Постављати питања 1   »   el Θέτω ερωτήσεις 1

62 [шездесет и два]

Постављати питања 1

Постављати питања 1

62 [εξήντα δύο]

62 [exḗnta dýo]

Θέτω ερωτήσεις 1

Thétō erōtḗseis 1

Изаберите како желите да видите превод:   
српски грчки Игра Више
учити διαβ--ω δ______ δ-α-ά-ω ------- διαβάζω 0
di-bá-ō d______ d-a-á-ō ------- diabázō
Уче ли ученици много? Ο- μ--ητές-----ά--υ---ολ-; Ο_ μ______ δ________ π____ Ο- μ-θ-τ-ς δ-α-ά-ο-ν π-λ-; -------------------------- Οι μαθητές διαβάζουν πολύ; 0
O--m--hē-és-di-bázo-n polý? O_ m_______ d________ p____ O- m-t-ē-é- d-a-á-o-n p-l-? --------------------------- Oi mathētés diabázoun polý?
Не, они уче мало. Ό-ι,-δ--β--ου----γ-. Ό___ δ________ λ____ Ό-ι- δ-α-ά-ο-ν λ-γ-. -------------------- Όχι, διαβάζουν λίγο. 0
Óch-- d---------lí--. Ó____ d________ l____ Ó-h-, d-a-á-o-n l-g-. --------------------- Óchi, diabázoun lígo.
питати ρω-άω ρ____ ρ-τ-ω ----- ρωτάω 0
rō--ō r____ r-t-ō ----- rōtáō
Питате ли често учитеља? Ρωτάτ- σ---- το----σκ--ο; Ρ_____ σ____ τ__ δ_______ Ρ-τ-τ- σ-χ-ά τ-ν δ-σ-α-ο- ------------------------- Ρωτάτε συχνά τον δάσκαλο; 0
Rō--------hná---n-dá-kalo? R_____ s_____ t__ d_______ R-t-t- s-c-n- t-n d-s-a-o- -------------------------- Rōtáte sychná ton dáskalo?
Не, не питам га често. Ό-ι,-δ-- τ----ωτά--συ-νά. Ό___ δ__ τ__ ρ____ σ_____ Ό-ι- δ-ν τ-ν ρ-τ-ω σ-χ-ά- ------------------------- Όχι, δεν τον ρωτάω συχνά. 0
Ó---, de--ton rō-áō-sychná. Ó____ d__ t__ r____ s______ Ó-h-, d-n t-n r-t-ō s-c-n-. --------------------------- Óchi, den ton rōtáō sychná.
одговорити απ---άω α______ α-α-τ-ω ------- απαντάω 0
a--nt-ō a______ a-a-t-ō ------- apantáō
Одговорите, молим Вас. Α--ντ--τε---ρ-κ-λώ. Α________ π________ Α-α-τ-σ-ε π-ρ-κ-λ-. ------------------- Απαντήστε παρακαλώ. 0
A---tḗ-t--p-rak-l-. A________ p________ A-a-t-s-e p-r-k-l-. ------------------- Apantḗste parakalṓ.
Ја одговарам. Α-αν-ά-. Α_______ Α-α-τ-ω- -------- Απαντάω. 0
A-a---ō. A_______ A-a-t-ō- -------- Apantáō.
радити δουλ-ύω δ______ δ-υ-ε-ω ------- δουλεύω 0
d---eúō d______ d-u-e-ō ------- douleúō
Ради ли он управо? (Αυτό-)-Δ--λ--ει -ώρα; (______ Δ_______ τ____ (-υ-ό-) Δ-υ-ε-ε- τ-ρ-; ---------------------- (Αυτός) Δουλεύει τώρα; 0
(Au-ós--Dou-eúei ----? (______ D_______ t____ (-u-ó-) D-u-e-e- t-r-? ---------------------- (Autós) Douleúei tṓra?
Да, управо ради. Να-, δ--λε--- τώ-α. Ν___ δ_______ τ____ Ν-ι- δ-υ-ε-ε- τ-ρ-. ------------------- Ναι, δουλεύει τώρα. 0
N--- --u--úe-----a. N___ d_______ t____ N-i- d-u-e-e- t-r-. ------------------- Nai, douleúei tṓra.
долазити έ-χομαι έ______ έ-χ-μ-ι ------- έρχομαι 0
é-cho-ai é_______ é-c-o-a- -------- érchomai
Долазите ли Ви? Έρχεστ-; Έ_______ Έ-χ-σ-ε- -------- Έρχεστε; 0
É-ch-st-? É________ É-c-e-t-? --------- Ércheste?
Да, долазимо одмах. Ναι- ε-χόμα-τε ---σ-ς. Ν___ ε________ α______ Ν-ι- ε-χ-μ-σ-ε α-έ-ω-. ---------------------- Ναι, ερχόμαστε αμέσως. 0
N----e-chóm-ste a----s. N___ e_________ a______ N-i- e-c-ó-a-t- a-é-ō-. ----------------------- Nai, erchómaste amésōs.
становати μέ-ω μ___ μ-ν- ---- μένω 0
mé-ō m___ m-n- ---- ménō
Станујете ли у Берлину? Μ-νετ---το --ρ--ί-ο; Μ_____ σ__ Β________ Μ-ν-τ- σ-ο Β-ρ-λ-ν-; -------------------- Μένετε στο Βερολίνο; 0
M-n--e---o-Be-ol--o? M_____ s__ B________ M-n-t- s-o B-r-l-n-? -------------------- Ménete sto Berolíno?
Да, ја станујем у Берлину. Να-, μ--ω---ο Βε-ο-ί--. Ν___ μ___ σ__ Β________ Ν-ι- μ-ν- σ-ο Β-ρ-λ-ν-. ----------------------- Ναι, μένω στο Βερολίνο. 0
N--- mé-- --o--er-l-n-. N___ m___ s__ B________ N-i- m-n- s-o B-r-l-n-. ----------------------- Nai, ménō sto Berolíno.

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

МП3 српски + грчки (1-100) МП3 грчки (1-100)
Није пронађен ниједан видео!

Ко хоће да говори, мора и писати!

Учење страних језика није увек једноставно. Ученицима страног језика говор на почетку иде врло тешко. Многи немају храбрости да говоре на страном језику. Боје се да не праве грешке. За овакве ученике решење лежи у писању. Онај ко жели да савлада један језик мора да пише што је могуће више. Писање нам помаже да се прилагодимо новом језику. За ово има многo разлога. Писање функционише другачије од говора. У питању је много комплекснији процес. Када пишемо, имамо више времена да бирамо речи. То чинећи, наш мозак се много интензивније бави страним језиком. При писању смо такође и много опуштенији. Поред нас нема никога ко чека на одговор. На тај начин полако губимо страх од језика. Сем тога, писање унапређује креативност. Осећамо се слободнијим и боље се играмо новим језиком. При писању такође имамо и више времена. Оно такође подржава памћење! Ипак, највећа предност је та што је у питању дистанцирани облик. То значи да на миру можемо размотрити резултат. Имамо све јасно пред собом. У могућности смо да исправимо грешке, па тиме и учимо. О чему на новом језику пишемо је, теоретски гледано, небитно. Важно је само да се редовно формулишу реченице у писаном облику. Ако желите да усавршите језик, дописујте се с неким из иностранства. А онда треба да ту особу и упознате. И видећете: говор ће вам много лакше пасти!