Рјечник

sr Присвојне заменице 2   »   el Κτητικές αντωνυμίες 2

67 [шездесет и седам]

Присвојне заменице 2

Присвојне заменице 2

67 [εξήντα επτά]

67 [exḗnta eptá]

Κτητικές αντωνυμίες 2

Ktētikés antōnymíes 2

Изаберите како желите да видите превод:   
српски грчки Игра Више
наочале τα γυ--ιά τ_ γ_____ τ- γ-α-ι- --------- τα γυαλιά 0
ta g-a-iá t_ g_____ t- g-a-i- --------- ta gyaliá
Он је заборавио своје наочале. Ξ--α----- γυα--ά---υ. Ξ_____ τ_ γ_____ τ___ Ξ-χ-σ- τ- γ-α-ι- τ-υ- --------------------- Ξέχασε τα γυαλιά του. 0
X-ch--- -- gyali- --u. X______ t_ g_____ t___ X-c-a-e t- g-a-i- t-u- ---------------------- Xéchase ta gyaliá tou.
Ма где су му наочале? Μ- --- έ-ε--τ--γυ---- ---; Μ_ π__ έ___ τ_ γ_____ τ___ Μ- π-ύ έ-ε- τ- γ-α-ι- τ-υ- -------------------------- Μα πού έχει τα γυαλιά του; 0
Ma-p-ú é-hei ta---ali---ou? M_ p__ é____ t_ g_____ t___ M- p-ú é-h-i t- g-a-i- t-u- --------------------------- Ma poú échei ta gyaliá tou?
сат το ρ-λόι τ_ ρ____ τ- ρ-λ-ι -------- το ρολόι 0
t--rol-i t_ r____ t- r-l-i -------- to rolói
Његов сат је покварен. Το ρ-λ-- -ο---άλασε. Τ_ ρ____ τ__ χ______ Τ- ρ-λ-ι τ-υ χ-λ-σ-. -------------------- Το ρολόι του χάλασε. 0
To rol-i t-u-c-ál-s-. T_ r____ t__ c_______ T- r-l-i t-u c-á-a-e- --------------------- To rolói tou chálase.
Сат виси на зиду. Το---λό- -----τα---το- τ-ίχο. Τ_ ρ____ κ_______ σ___ τ_____ Τ- ρ-λ-ι κ-έ-ε-α- σ-ο- τ-ί-ο- ----------------------------- Το ρολόι κρέμεται στον τοίχο. 0
To-rolói kr--etai---on-t-ích-. T_ r____ k_______ s___ t______ T- r-l-i k-é-e-a- s-o- t-í-h-. ------------------------------ To rolói krémetai ston toícho.
пасош τ- δ--β-τήρ-ο τ_ δ_________ τ- δ-α-α-ή-ι- ------------- το διαβατήριο 0
t- --ab-t--io t_ d_________ t- d-a-a-ḗ-i- ------------- to diabatḗrio
Он је изгубио свој пасош. Έ---- -ο---αβ-----ό -ου. Έ____ τ_ δ_________ τ___ Έ-α-ε τ- δ-α-α-ή-ι- τ-υ- ------------------------ Έχασε το διαβατήριό του. 0
É-h--e-t--di-batḗ-i---o-. É_____ t_ d_________ t___ É-h-s- t- d-a-a-ḗ-i- t-u- ------------------------- Échase to diabatḗrió tou.
Где је онда његов пасош? Μ- π-ύ--χ-- ------β-τή-ιό---υ; Μ_ π__ έ___ τ_ δ_________ τ___ Μ- π-ύ έ-ε- τ- δ-α-α-ή-ι- τ-υ- ------------------------------ Μα πού έχει το διαβατήριό του; 0
Ma-p-ú é-he- t- --a-a--ri--t-u? M_ p__ é____ t_ d_________ t___ M- p-ú é-h-i t- d-a-a-ḗ-i- t-u- ------------------------------- Ma poú échei to diabatḗrió tou?
они – њихов / њихова / њихово α--- --δι-ά τους α___ – δ___ τ___ α-τ- – δ-κ- τ-υ- ---------------- αυτά – δικά τους 0
a-t- --d-k- tous a___ – d___ t___ a-t- – d-k- t-u- ---------------- autá – diká tous
Деца не могу наћи њихове родитеље. Τ- -α-δι--δεν ---ρ-ύ- -α -ρ-υν --υ----νεί---ου-. Τ_ π_____ δ__ μ______ ν_ β____ τ___ γ_____ τ____ Τ- π-ι-ι- δ-ν μ-ο-ο-ν ν- β-ο-ν τ-υ- γ-ν-ί- τ-υ-. ------------------------------------------------ Τα παιδιά δεν μπορούν να βρουν τους γονείς τους. 0
T- ---d-- --n -----ún-na br----tou- --neí--t---. T_ p_____ d__ m______ n_ b____ t___ g_____ t____ T- p-i-i- d-n m-o-o-n n- b-o-n t-u- g-n-í- t-u-. ------------------------------------------------ Ta paidiá den mporoún na broun tous goneís tous.
Али ето долазе њихови родитељи! Α-λά --,--ρ-οντ-ι ο----νεί- -ο-ς! Α___ ν__ έ_______ ο_ γ_____ τ____ Α-λ- ν-, έ-χ-ν-α- ο- γ-ν-ί- τ-υ-! --------------------------------- Αλλά να, έρχονται οι γονείς τους! 0
Al-á n-- érc-o-ta---i-gone-- -o-s! A___ n__ é________ o_ g_____ t____ A-l- n-, é-c-o-t-i o- g-n-í- t-u-! ---------------------------------- Allá na, érchontai oi goneís tous!
Ви – Ваш / Ваша / Ваше ε-είς---δι-- -ας ε____ – δ___ σ__ ε-ε-ς – δ-κ- σ-ς ---------------- εσείς – δικό σας 0
e--ís ---ik--sas e____ – d___ s__ e-e-s – d-k- s-s ---------------- eseís – dikó sas
Какво је било Ваше путовање, господине Милер? Πώ-------το-τα-ίδι σ-ς,--ύ--ε---l--r; Π__ ή___ τ_ τ_____ σ___ κ____ M______ Π-ς ή-α- τ- τ-ξ-δ- σ-ς- κ-ρ-ε M-l-e-; ------------------------------------- Πώς ήταν το ταξίδι σας, κύριε Müller; 0
Pṓs ḗta- to -ax-d----s,-ký-i- M---er? P__ ḗ___ t_ t_____ s___ k____ M______ P-s ḗ-a- t- t-x-d- s-s- k-r-e M-l-e-? ------------------------------------- Pṓs ḗtan to taxídi sas, kýrie Müller?
Где је Ваша жена, господине Милер? Π---ε-ν-ι-- γυναί---σας,-κύριε -ü--er; Π__ ε____ η γ______ σ___ κ____ M______ Π-ύ ε-ν-ι η γ-ν-ί-α σ-ς- κ-ρ-ε M-l-e-; -------------------------------------- Πού είναι η γυναίκα σας, κύριε Müller; 0
Poú eín-i-ē --na--a----,-k-rie M----r? P__ e____ ē g______ s___ k____ M______ P-ú e-n-i ē g-n-í-a s-s- k-r-e M-l-e-? -------------------------------------- Poú eínai ē gynaíka sas, kýrie Müller?
Ви – Ваш / Ваша / Ваше ε---ς ---ι-----ς ε____ – δ___ σ__ ε-ε-ς – δ-κ- σ-ς ---------------- εσείς – δικό σας 0
e-e-- -----ó--as e____ – d___ s__ e-e-s – d-k- s-s ---------------- eseís – dikó sas
Какво је било Ваше путовање, госпођо Шмидт? Πώς--ταν τ- ---ί-- σας,-κυρία-S-h--d-; Π__ ή___ τ_ τ_____ σ___ κ____ S_______ Π-ς ή-α- τ- τ-ξ-δ- σ-ς- κ-ρ-α S-h-i-t- -------------------------------------- Πώς ήταν το ταξίδι σας, κυρία Schmidt; 0
Pṓs -----t- ta-íd- -a-,--yrí- S-hmi--? P__ ḗ___ t_ t_____ s___ k____ S_______ P-s ḗ-a- t- t-x-d- s-s- k-r-a S-h-i-t- -------------------------------------- Pṓs ḗtan to taxídi sas, kyría Schmidt?
Где је Ваш муж, госпођо Шмидт? Π-ύ----α- - -ντρας σ--,---ρί- --h-idt; Π__ ε____ ο ά_____ σ___ κ____ S_______ Π-ύ ε-ν-ι ο ά-τ-α- σ-ς- κ-ρ-α S-h-i-t- -------------------------------------- Πού είναι ο άντρας σας, κυρία Schmidt; 0
P---eí-a- o------- s-s, --ría--chmidt? P__ e____ o á_____ s___ k____ S_______ P-ú e-n-i o á-t-a- s-s- k-r-a S-h-i-t- -------------------------------------- Poú eínai o ántras sas, kyría Schmidt?

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

МП3 српски + грчки (1-100) МП3 грчки (1-100)
Није пронађен ниједан видео!

Генетска мутација омогућава говор

Човек је једино живо биће које поседује моћ говора. Овим се разликује од животиња и биљака. Разуме се да и биљке и животиње комуницирају једне с другима. Ипак, у питању није језик компликованих слогова. Али зашто човек може говорити? Да би могли да говоримо, неопходно је да имамо одређене органске карактеристике. На ове карактеристике наилазимо само код човека. Али не разуме се само по себи да их је он развио. . У еволуцији се ништа не догађа без разлога. У једном тренутку човек је почео да говори. У ком тренутку тачно се не зна. Мора бити да се догодило нешто што је човеку подарило моћ говора. Научници верују да је за ово била одговорна извесна генетска мутација. Антрополози су упоређивали генетски код различитих живих бића. Познато је да један одређени ген условљава говор. Људи код којих је овај ген оштећен имају проблема са говором. Такви људи нису у стању да се добро изразе, а теже им је и да разумеју речи. Овај ген испитиван је код човека, мајмуна и миша. Код човека и шимпанзе је врло сличан. Изузетак су две мале разлике. Ове разлике најбоље се примећују у мозгу. Заједно са другим генима утичу на одређене мождане функције. Зато човек може говорити, а мајмун не. Али, тиме загонетка људског говора још није решена. Јер генетска мутација није довољна да се говори. Научници су варијанту људског гена имплантирали мишевима. Мишеви захваљујући томе ипак нису проговорили. Ипак, њихово цијукање звучало је другачије!