Рјечник

sr Прилози   »   el Επιρρήματα

100 [стотина]

Прилози

Прилози

100 [εκατό]

100 [ekató]

Επιρρήματα

Epirrḗmata

Изаберите како желите да видите превод:   
српски грчки Игра Више
већ једном – још никада ή-η – πο-έ-μ--ρ--τ-ρα ή__ – π___ μ____ τ___ ή-η – π-τ- μ-χ-ι τ-ρ- --------------------- ήδη – ποτέ μέχρι τώρα 0
ḗ-- –-po-é -échri t-ra ḗ__ – p___ m_____ t___ ḗ-ē – p-t- m-c-r- t-r- ---------------------- ḗdē – poté méchri tṓra
Јесте ли већ једном били у Берлину? Έ--τε επ-σκ-φτ---π-τέ το Β-ρ-λ-ν-; Έ____ ε_________ π___ τ_ Β________ Έ-ε-ε ε-ι-κ-φ-ε- π-τ- τ- Β-ρ-λ-ν-; ---------------------------------- Έχετε επισκεφτεί ποτέ το Βερολίνο; 0
É----- ep-sk--h--- p-t--t--B-r-l-no? É_____ e__________ p___ t_ B________ É-h-t- e-i-k-p-t-í p-t- t- B-r-l-n-? ------------------------------------ Échete episkephteí poté to Berolíno?
Не, још никада. Όχ---π--έ μέχρ- --ρα. Ό___ π___ μ____ τ____ Ό-ι- π-τ- μ-χ-ι τ-ρ-. --------------------- Όχι, ποτέ μέχρι τώρα. 0
Óc-i--p--é m-ch-i t---. Ó____ p___ m_____ t____ Ó-h-, p-t- m-c-r- t-r-. ----------------------- Óchi, poté méchri tṓra.
неко – нико κάπ-ι---– κ---ί--/ κ-νένας κ______ – κ_____ / κ______ κ-π-ι-ς – κ-ν-ί- / κ-ν-ν-ς -------------------------- κάποιος – κανείς / κανένας 0
ká-o-------ane-s-/ ---é--s k______ – k_____ / k______ k-p-i-s – k-n-í- / k-n-n-s -------------------------- kápoios – kaneís / kanénas
Познајете ли овде некога? Ξ--ετ- κάπ--ον-εδώ; Ξ_____ κ______ ε___ Ξ-ρ-τ- κ-π-ι-ν ε-ώ- ------------------- Ξέρετε κάποιον εδώ; 0
X--e-e---po-o- ---? X_____ k______ e___ X-r-t- k-p-i-n e-ṓ- ------------------- Xérete kápoion edṓ?
Не, ја не познајем овде никога. Ό-ι--δεν---ρ- κ-ν---- ε-ώ. Ό___ δ__ ξ___ κ______ ε___ Ό-ι- δ-ν ξ-ρ- κ-ν-ν-ν ε-ώ- -------------------------- Όχι, δεν ξέρω κανέναν εδώ. 0
Ó-hi---en---rō--a-é-a- ---. Ó____ d__ x___ k______ e___ Ó-h-, d-n x-r- k-n-n-n e-ṓ- --------------------------- Óchi, den xérō kanénan edṓ.
још – не више ακ-μ------- π-α / π-έον α____ – ό__ π__ / π____ α-ό-α – ό-ι π-α / π-έ-ν ----------------------- ακόμα – όχι πια / πλέον 0
ak-ma---óc----ia-/ -l--n a____ – ó___ p__ / p____ a-ó-a – ó-h- p-a / p-é-n ------------------------ akóma – óchi pia / pléon
Остајете ли још дуго овде? Θα-μ-ί--τ-----ύ --όμ- εδ-; Θ_ μ______ π___ α____ ε___ Θ- μ-ί-ε-ε π-λ- α-ό-α ε-ώ- -------------------------- Θα μείνετε πολύ ακόμα εδώ; 0
T-a-meíne-e-p-l- ak--- edṓ? T__ m______ p___ a____ e___ T-a m-í-e-e p-l- a-ó-a e-ṓ- --------------------------- Tha meínete polý akóma edṓ?
Не, ја не остајем више дуго овде. Ό--- δ-- θ- μ--νω-π--- ακ-μη-ε--. Ό___ δ__ θ_ μ____ π___ α____ ε___ Ό-ι- δ-ν θ- μ-ί-ω π-λ- α-ό-η ε-ώ- --------------------------------- Όχι, δεν θα μείνω πολύ ακόμη εδώ. 0
Ó---- -----h--m-ínō p-lý ---mē --ṓ. Ó____ d__ t__ m____ p___ a____ e___ Ó-h-, d-n t-a m-í-ō p-l- a-ó-ē e-ṓ- ----------------------------------- Óchi, den tha meínō polý akómē edṓ.
још нешто – ништа више κάτ- -κό-α - -ί--τα -λλο κ___ α____ – τ_____ ά___ κ-τ- α-ό-α – τ-π-τ- ά-λ- ------------------------ κάτι ακόμα – τίποτα άλλο 0
k--i--k-ma---típ--a állo k___ a____ – t_____ á___ k-t- a-ó-a – t-p-t- á-l- ------------------------ káti akóma – típota állo
Желите ли још нешто попити? Θα--έ-ατ--ν--πι---ε----ι --όμα; Θ_ θ_____ ν_ π_____ κ___ α_____ Θ- θ-λ-τ- ν- π-ε-τ- κ-τ- α-ό-α- ------------------------------- Θα θέλατε να πιείτε κάτι ακόμα; 0
T---th-la---n------te---ti -kóma? T__ t______ n_ p_____ k___ a_____ T-a t-é-a-e n- p-e-t- k-t- a-ó-a- --------------------------------- Tha thélate na pieíte káti akóma?
Не, ја не желим ништа више. Όχι--δ- -α-ήθελ- ---ο-- άλλο. Ό___ δ_ θ_ ή____ τ_____ ά____ Ό-ι- δ- θ- ή-ε-α τ-π-τ- ά-λ-. ----------------------------- Όχι, δε θα ήθελα τίποτα άλλο. 0
Ó-----de--ha----ela --p-t- á-lo. Ó____ d_ t__ ḗ_____ t_____ á____ Ó-h-, d- t-a ḗ-h-l- t-p-t- á-l-. -------------------------------- Óchi, de tha ḗthela típota állo.
већ нешто – још ништа ή-η---τ- ---ί------κό-α ή__ κ___ – τ_____ α____ ή-η κ-τ- – τ-π-τ- α-ό-α ----------------------- ήδη κάτι – τίποτα ακόμα 0
ḗdē --t----t--o-a a---a ḗ__ k___ – t_____ a____ ḗ-ē k-t- – t-p-t- a-ó-a ----------------------- ḗdē káti – típota akóma
Јесте ли већ нешто јели? Έχε-ε φάει ή-η-----; Έ____ φ___ ή__ κ____ Έ-ε-ε φ-ε- ή-η κ-τ-; -------------------- Έχετε φάει ήδη κάτι; 0
É-h------áe---dē -á--? É_____ p____ ḗ__ k____ É-h-t- p-á-i ḗ-ē k-t-? ---------------------- Échete pháei ḗdē káti?
Не, ја још нисам ништа јео / јела. Όχ-- -εν έ-ω--άε-----ο-----ό--. Ό___ δ__ έ__ φ___ τ_____ α_____ Ό-ι- δ-ν έ-ω φ-ε- τ-π-τ- α-ό-α- ------------------------------- Όχι, δεν έχω φάει τίποτα ακόμα. 0
Ó-h-- den --hō--h-e--t-p-t- -k--a. Ó____ d__ é___ p____ t_____ a_____ Ó-h-, d-n é-h- p-á-i t-p-t- a-ó-a- ---------------------------------- Óchi, den échō pháei típota akóma.
још неко – нико више κ-ποι-- --ό-α –-κ--ε-ς--λ--ς κ______ α____ – κ_____ ά____ κ-π-ι-ς α-ό-α – κ-ν-ί- ά-λ-ς ---------------------------- κάποιος ακόμα – κανείς άλλος 0
k-po--s-akó-a – kane-s á-los k______ a____ – k_____ á____ k-p-i-s a-ó-a – k-n-í- á-l-s ---------------------------- kápoios akóma – kaneís állos
Жели ли још неко кафу? Θα---ε---κάπ--ος-----α κα--; Θ_ ή____ κ______ α____ κ____ Θ- ή-ε-ε κ-π-ι-ς α-ό-α κ-φ-; ---------------------------- Θα ήθελε κάποιος ακόμα καφέ; 0
T-a-ḗt-ele-ká-oios-a--m- ka--é? T__ ḗ_____ k______ a____ k_____ T-a ḗ-h-l- k-p-i-s a-ó-a k-p-é- ------------------------------- Tha ḗthele kápoios akóma kaphé?
Не, нико више. Όχ-, -ανείς--λ-ο-. Ό___ κ_____ ά_____ Ό-ι- κ-ν-ί- ά-λ-ς- ------------------ Όχι, κανείς άλλος. 0
Óc-i, k-ne-s --lo-. Ó____ k_____ á_____ Ó-h-, k-n-í- á-l-s- ------------------- Óchi, kaneís állos.

Арапски језик

Арапски спада у ред најважнијих светских језика. Њиме говори преко 300 милиона људи. Ови људи живе у преко 20 различитих земаља. Арапски спада у афроазијске језике. Настао је пре више хиљада година. Најпре се њиме говорило на Aрапском полуострву. Одатле се језик даље ширио. Говорни арапски разликује се од књижевног. Такође постоје и многобројни арапски дијалекти. Могли би се рећи да се у свакој областидрукчије говори. Они који говоре различитим дијалектом често се уопште и не разумеју. Зато се филмови на арапском језику чести синхронизују. Само на тај начин их се може разумети у свим арапским земљама. У данашње време се стандардни класични арапски скоро и не говори. Налазимо га само у писаном облику. Књиге и новине писане су класичним арапским језиком. До данас није установљен стручни арапски језик. Зато се користе стручни појмови из других језика. У овом региону доминантну улогу играју енглески и француски. Последњних година је интерес за арапски језик јако порастао. Све више људи жели да га учи. На сваком универзитету и у многим школама постоје курсеви овог језика. Писање арапског многе људе фасцинира. Арапски се пише здеснa налево. Изговор и граматика арапског нису баш једноставни. Има много гласова и правила које други језици не познају. При учењу арапског језика би се требало придржавати одређеног редоследа. Прво изговор, па граматика, a затим писање.