Рјечник

sr Прилози   »   el Επιρρήματα

100 [стотина]

Прилози

Прилози

100 [εκατό]

100 [ekató]

Επιρρήματα

Epirrḗmata

Изаберите како желите да видите превод:   
српски грчки Игра Више
већ једном – још никада ή-- – πο-έ--έχ---τ-ρα ή__ – π___ μ____ τ___ ή-η – π-τ- μ-χ-ι τ-ρ- --------------------- ήδη – ποτέ μέχρι τώρα 0
ḗ-----pot----c--i t-ra ḗ__ – p___ m_____ t___ ḗ-ē – p-t- m-c-r- t-r- ---------------------- ḗdē – poté méchri tṓra
Јесте ли већ једном били у Берлину? Έχετε -πισ--φ-ε- π-τ- το Β--ολίνο; Έ____ ε_________ π___ τ_ Β________ Έ-ε-ε ε-ι-κ-φ-ε- π-τ- τ- Β-ρ-λ-ν-; ---------------------------------- Έχετε επισκεφτεί ποτέ το Βερολίνο; 0
Éc--te ------p-t-- -o-é to -e-o-í--? É_____ e__________ p___ t_ B________ É-h-t- e-i-k-p-t-í p-t- t- B-r-l-n-? ------------------------------------ Échete episkephteí poté to Berolíno?
Не, још никада. Όχι- ---έ-μ-χ-----ρ-. Ό___ π___ μ____ τ____ Ό-ι- π-τ- μ-χ-ι τ-ρ-. --------------------- Όχι, ποτέ μέχρι τώρα. 0
Óchi, ---é --ch-i-t-ra. Ó____ p___ m_____ t____ Ó-h-, p-t- m-c-r- t-r-. ----------------------- Óchi, poté méchri tṓra.
неко – нико κά----ς-–--α-εί- /-κα--ν-ς κ______ – κ_____ / κ______ κ-π-ι-ς – κ-ν-ί- / κ-ν-ν-ς -------------------------- κάποιος – κανείς / κανένας 0
ká-o--s - ka-e-s-/ ---é-as k______ – k_____ / k______ k-p-i-s – k-n-í- / k-n-n-s -------------------------- kápoios – kaneís / kanénas
Познајете ли овде некога? Ξέρετ- κ--οι-ν ---; Ξ_____ κ______ ε___ Ξ-ρ-τ- κ-π-ι-ν ε-ώ- ------------------- Ξέρετε κάποιον εδώ; 0
Xé-et- ká-oi-n----? X_____ k______ e___ X-r-t- k-p-i-n e-ṓ- ------------------- Xérete kápoion edṓ?
Не, ја не познајем овде никога. Όχι--δ----έ-ω-κανένα- ε--. Ό___ δ__ ξ___ κ______ ε___ Ό-ι- δ-ν ξ-ρ- κ-ν-ν-ν ε-ώ- -------------------------- Όχι, δεν ξέρω κανέναν εδώ. 0
Ó-hi- de-------ka-é----ed-. Ó____ d__ x___ k______ e___ Ó-h-, d-n x-r- k-n-n-n e-ṓ- --------------------------- Óchi, den xérō kanénan edṓ.
још – не више ακ-μα-–-ό-ι--ια -----ον α____ – ό__ π__ / π____ α-ό-α – ό-ι π-α / π-έ-ν ----------------------- ακόμα – όχι πια / πλέον 0
akó-a –-óc-- p-a-- pl-on a____ – ó___ p__ / p____ a-ó-a – ó-h- p-a / p-é-n ------------------------ akóma – óchi pia / pléon
Остајете ли још дуго овде? Θ- μεί--τε--ο---ακό-- ε--; Θ_ μ______ π___ α____ ε___ Θ- μ-ί-ε-ε π-λ- α-ό-α ε-ώ- -------------------------- Θα μείνετε πολύ ακόμα εδώ; 0
T-a-meíne-- pol- a--ma edṓ? T__ m______ p___ a____ e___ T-a m-í-e-e p-l- a-ó-a e-ṓ- --------------------------- Tha meínete polý akóma edṓ?
Не, ја не остајем више дуго овде. Όχ-----ν-θ-----ν--πολ---κό-η----. Ό___ δ__ θ_ μ____ π___ α____ ε___ Ό-ι- δ-ν θ- μ-ί-ω π-λ- α-ό-η ε-ώ- --------------------------------- Όχι, δεν θα μείνω πολύ ακόμη εδώ. 0
Óc-i- de----- --í-- polý---óm- e--. Ó____ d__ t__ m____ p___ a____ e___ Ó-h-, d-n t-a m-í-ō p-l- a-ó-ē e-ṓ- ----------------------------------- Óchi, den tha meínō polý akómē edṓ.
још нешто – ништа више κάτι---ό-------π-τα ά-λο κ___ α____ – τ_____ ά___ κ-τ- α-ό-α – τ-π-τ- ά-λ- ------------------------ κάτι ακόμα – τίποτα άλλο 0
k-t---k-ma – --p-t--ál-o k___ a____ – t_____ á___ k-t- a-ó-a – t-p-t- á-l- ------------------------ káti akóma – típota állo
Желите ли још нешто попити? Θα-θέ---- ν- π-εί------ι -κ--α; Θ_ θ_____ ν_ π_____ κ___ α_____ Θ- θ-λ-τ- ν- π-ε-τ- κ-τ- α-ό-α- ------------------------------- Θα θέλατε να πιείτε κάτι ακόμα; 0
Tha--héla-e-n-----íte -á-- ak--a? T__ t______ n_ p_____ k___ a_____ T-a t-é-a-e n- p-e-t- k-t- a-ó-a- --------------------------------- Tha thélate na pieíte káti akóma?
Не, ја не желим ништа више. Ό-ι,--ε--α---ελα--ί--τα--λλ-. Ό___ δ_ θ_ ή____ τ_____ ά____ Ό-ι- δ- θ- ή-ε-α τ-π-τ- ά-λ-. ----------------------------- Όχι, δε θα ήθελα τίποτα άλλο. 0
Ó--i- -- -ha ḗ---la ------ á---. Ó____ d_ t__ ḗ_____ t_____ á____ Ó-h-, d- t-a ḗ-h-l- t-p-t- á-l-. -------------------------------- Óchi, de tha ḗthela típota állo.
већ нешто – још ништа ήδ---ά-ι-- τί-οτα α-ό-α ή__ κ___ – τ_____ α____ ή-η κ-τ- – τ-π-τ- α-ό-α ----------------------- ήδη κάτι – τίποτα ακόμα 0
ḗ-ē káti --t--ot--akó-a ḗ__ k___ – t_____ a____ ḗ-ē k-t- – t-p-t- a-ó-a ----------------------- ḗdē káti – típota akóma
Јесте ли већ нешто јели? Έ--τε--άει -δ--κ---; Έ____ φ___ ή__ κ____ Έ-ε-ε φ-ε- ή-η κ-τ-; -------------------- Έχετε φάει ήδη κάτι; 0
É-h--e p-á-- --ē-k--i? É_____ p____ ḗ__ k____ É-h-t- p-á-i ḗ-ē k-t-? ---------------------- Échete pháei ḗdē káti?
Не, ја још нисам ништа јео / јела. Ό----δ-ν έ-ω -ά---τί---α-ακό--. Ό___ δ__ έ__ φ___ τ_____ α_____ Ό-ι- δ-ν έ-ω φ-ε- τ-π-τ- α-ό-α- ------------------------------- Όχι, δεν έχω φάει τίποτα ακόμα. 0
Ó-hi, --n -ch- pháe--t-p-t- a---a. Ó____ d__ é___ p____ t_____ a_____ Ó-h-, d-n é-h- p-á-i t-p-t- a-ó-a- ---------------------------------- Óchi, den échō pháei típota akóma.
још неко – нико више κά-ο--ς -κ----– ----ί--ά-λ-ς κ______ α____ – κ_____ ά____ κ-π-ι-ς α-ό-α – κ-ν-ί- ά-λ-ς ---------------------------- κάποιος ακόμα – κανείς άλλος 0
k--oios a------ k-ne-s áll-s k______ a____ – k_____ á____ k-p-i-s a-ó-a – k-n-í- á-l-s ---------------------------- kápoios akóma – kaneís állos
Жели ли још неко кафу? Θ- -θελ- κάπο-ος--κ--α--αφέ; Θ_ ή____ κ______ α____ κ____ Θ- ή-ε-ε κ-π-ι-ς α-ό-α κ-φ-; ---------------------------- Θα ήθελε κάποιος ακόμα καφέ; 0
Tha-ḗt-----k-po-o- a-ó-a k----? T__ ḗ_____ k______ a____ k_____ T-a ḗ-h-l- k-p-i-s a-ó-a k-p-é- ------------------------------- Tha ḗthele kápoios akóma kaphé?
Не, нико више. Όχι- κ--είς--λλ--. Ό___ κ_____ ά_____ Ό-ι- κ-ν-ί- ά-λ-ς- ------------------ Όχι, κανείς άλλος. 0
Ó-hi----n-ís -ll-s. Ó____ k_____ á_____ Ó-h-, k-n-í- á-l-s- ------------------- Óchi, kaneís állos.

Арапски језик

Арапски спада у ред најважнијих светских језика. Њиме говори преко 300 милиона људи. Ови људи живе у преко 20 различитих земаља. Арапски спада у афроазијске језике. Настао је пре више хиљада година. Најпре се њиме говорило на Aрапском полуострву. Одатле се језик даље ширио. Говорни арапски разликује се од књижевног. Такође постоје и многобројни арапски дијалекти. Могли би се рећи да се у свакој областидрукчије говори. Они који говоре различитим дијалектом често се уопште и не разумеју. Зато се филмови на арапском језику чести синхронизују. Само на тај начин их се може разумети у свим арапским земљама. У данашње време се стандардни класични арапски скоро и не говори. Налазимо га само у писаном облику. Књиге и новине писане су класичним арапским језиком. До данас није установљен стручни арапски језик. Зато се користе стручни појмови из других језика. У овом региону доминантну улогу играју енглески и француски. Последњних година је интерес за арапски језик јако порастао. Све више људи жели да га учи. На сваком универзитету и у многим школама постоје курсеви овог језика. Писање арапског многе људе фасцинира. Арапски се пише здеснa налево. Изговор и граматика арапског нису баш једноставни. Има много гласова и правила које други језици не познају. При учењу арапског језика би се требало придржавати одређеног редоследа. Прво изговор, па граматика, a затим писање.