Рјечник

sr Лица   »   el Πρόσωπα

1 [један]

Лица

Лица

1 [ένα]

1 [éna]

Πρόσωπα

[Prósōpa]

Изаберите како желите да видите превод:   
српски грчки Игра Више
ја εγώ ε__ ε-ώ --- εγώ 0
e-ṓ e__ e-ṓ --- egṓ
ја и ти εγώ---ι -σύ ε__ κ__ ε__ ε-ώ κ-ι ε-ύ ----------- εγώ και εσύ 0
e-- kai e-ý e__ k__ e__ e-ṓ k-i e-ý ----------- egṓ kai esý
нас двоје εμ--ς -ι -ύο ε____ ο_ δ__ ε-ε-ς ο- δ-ο ------------ εμείς οι δύο 0
em--- -i---o e____ o_ d__ e-e-s o- d-o ------------ emeís oi dýo
он αυ-ός α____ α-τ-ς ----- αυτός 0
autós a____ a-t-s ----- autós
он и она α--ός---ι αυτή α____ κ__ α___ α-τ-ς κ-ι α-τ- -------------- αυτός και αυτή 0
a---- k-i----ḗ a____ k__ a___ a-t-s k-i a-t- -------------- autós kai autḗ
њих двоје αυ--ί-οι --ο α____ ο_ δ__ α-τ-ί ο- δ-ο ------------ αυτοί οι δύο 0
a---í -- d-o a____ o_ d__ a-t-í o- d-o ------------ autoí oi dýo
мушкарац ο -----ς ο ά_____ ο ά-δ-α- -------- ο άνδρας 0
o-á---as o á_____ o á-d-a- -------- o ándras
жена η γυν---α η γ______ η γ-ν-ί-α --------- η γυναίκα 0
ē-gy--í-a ē g______ ē g-n-í-a --------- ē gynaíka
дете τ- ----ί τ_ π____ τ- π-ι-ί -------- το παιδί 0
t- ---dí t_ p____ t- p-i-í -------- to paidí
једна породица μ-α ο----έν-ια μ__ ο_________ μ-α ο-κ-γ-ν-ι- -------------- μία οικογένεια 0
mí- -ik--éneia m__ o_________ m-a o-k-g-n-i- -------------- mía oikogéneia
моја породица η -ικογέ---ά -ου η ο_________ μ__ η ο-κ-γ-ν-ι- μ-υ ---------------- η οικογένειά μου 0
ē--ikog-n-iá--ou ē o_________ m__ ē o-k-g-n-i- m-u ---------------- ē oikogéneiá mou
Моја породица је овде. Η οι-ο----ι- -ου ε------δ-. Η ο_________ μ__ ε____ ε___ Η ο-κ-γ-ν-ι- μ-υ ε-ν-ι ε-ώ- --------------------------- Η οικογένειά μου είναι εδώ. 0
Ē----ogén-iá m---e---i-edṓ. Ē o_________ m__ e____ e___ Ē o-k-g-n-i- m-u e-n-i e-ṓ- --------------------------- Ē oikogéneiá mou eínai edṓ.
Ја сам овде. Ε---είμαι-εδ-. Ε__ ε____ ε___ Ε-ώ ε-μ-ι ε-ώ- -------------- Εγώ είμαι εδώ. 0
E---e-mai -dṓ. E__ e____ e___ E-ṓ e-m-i e-ṓ- -------------- Egṓ eímai edṓ.
Ти си овде. Ε-ύ-ε--αι εδώ. Ε__ ε____ ε___ Ε-ύ ε-σ-ι ε-ώ- -------------- Εσύ είσαι εδώ. 0
E-ý --s-i---ṓ. E__ e____ e___ E-ý e-s-i e-ṓ- -------------- Esý eísai edṓ.
Он је овде и она је овде. Α-τ-- -ίναι---ώ κα- -υτ--ε-ν-- --ώ. Α____ ε____ ε__ κ__ α___ ε____ ε___ Α-τ-ς ε-ν-ι ε-ώ κ-ι α-τ- ε-ν-ι ε-ώ- ----------------------------------- Αυτός είναι εδώ και αυτή είναι εδώ. 0
Au-ós-eí-ai-edṓ -ai --t--eín-i----. A____ e____ e__ k__ a___ e____ e___ A-t-s e-n-i e-ṓ k-i a-t- e-n-i e-ṓ- ----------------------------------- Autós eínai edṓ kai autḗ eínai edṓ.
Ми смо овде. Εμ--ς-είμασ-ε --ώ. Ε____ ε______ ε___ Ε-ε-ς ε-μ-σ-ε ε-ώ- ------------------ Εμείς είμαστε εδώ. 0
Emeís eí---te--dṓ. E____ e______ e___ E-e-s e-m-s-e e-ṓ- ------------------ Emeís eímaste edṓ.
Ви сте овде. Εσ-ίς--ίσ-ε εδ-. Ε____ ε____ ε___ Ε-ε-ς ε-σ-ε ε-ώ- ---------------- Εσείς είστε εδώ. 0
E--í- e-st- e--. E____ e____ e___ E-e-s e-s-e e-ṓ- ---------------- Eseís eíste edṓ.
Они су сви овде. Ε---ι ό----εδώ. Ε____ ό___ ε___ Ε-ν-ι ό-ο- ε-ώ- --------------- Είναι όλοι εδώ. 0
Eína--ólo- --ṓ. E____ ó___ e___ E-n-i ó-o- e-ṓ- --------------- Eínai óloi edṓ.

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

МП3 српски + грчки (1-100) МП3 грчки (1-100)
Није пронађен ниједан видео!

Језицима против Алцхајмерове болести

Људи који желе да до дубоке старости остану ментално агилни, треба да учестране језике. Учење страних језика може нас заштитити од деменције. Ово су доказале бројне научне студије. При томе је старост ученика потпуно небитна. Најважније је да се мозак редовно вежба. Учењем страних речи, у мозгу се активирају различити центри. Ти центри контролишу важне когнитивне процесе. Зато су људи који говоре више језика и много пажљивији. Они такође имају и бољу концентрацију. Али, вишејезичност са собом носи и многе друге предности. Људи који говоре више језика у стању су да лакше доносе одлуке. Или, боље рећи, доносе их брже. Узрок томе је да је њихов мозак научио да бира. Он у сваком тренутку зна барем два појма за једну ствар. Сваки од ових појмова нуди различиту опцију. Зато се људи који говоре више језика непрекидно налазе у процесу одлучивања. Њихов мозак је верзиран у избору једне од више опција. Центар за говор није једини кога овај тренинг унапређује. Вишејезичност позитивно утиче на развој више центара у мозгу. Захваљујући томе, вишејезичност такође омогућава и бољу когнитивну контролу. Разуме се да се дементност не може спречити чињеницом да говоримо стране језике. Ипак, код особа које владају страним језицима, болест напредује много спорије. Изгледа да њихов мозак лакше излази на крај са последицама болести. Код оних који уче језике, симптоми дементности су изражени у блажој форми. Збуњеност и заборавност су много мање изражени. Зато је учење страних језика од користи и старијим и млађим људима. И: са сваким савладаним језиком, све је лакше научити још један. Према томе: не кљукајте се пилулама - Речник у руке!
Да ли си знао?
Албански спада у индогерманске језике. Али није у сродству ни с једним другим језиком из ове језичке групе. Још се не зна како је тачно албански настао. Данас се овим језиком углавном говори у Албанији и на Косову. За око 6 милиона људи то је матерњи језик. Албански се дели на два велика дијалекта. Река Шкумбин је линија раздвајања између северног и јужној наречја. У неким тачкама се ова два дијалекта значајно међусобно разликују. Писани албански језик је створен тек у 20. вијеку. Албански језик користи латинична слова. Граматика личи делимице граматици грчког и румунског језика. Могу се наћи и паралеле у јужнословенским језицима. Све ове сличности су сигурно резултат контаката између говорника ових језика. Ко се занима за језике, требало би да обавезно учи албански! То је заиста јединствен језик!