Рјечник

sr Упознати   »   el Γνωρίζω

3 [три]

Упознати

Упознати

3 [τρία]

3 [tría]

Γνωρίζω

[Gnōrízō]

Изаберите како желите да видите превод:   
српски грчки Игра Више
Здраво! Γεια! Γ____ Γ-ι-! ----- Γεια! 0
G-i-! G____ G-i-! ----- Geia!
Добар дан! Κα----ρ-! Κ________ Κ-λ-μ-ρ-! --------- Καλημέρα! 0
Kal-méra! K________ K-l-m-r-! --------- Kalēméra!
Како сте? / Како си? Τι-κά---ς; --Τ--κάνε-ε; Τ_ κ______ / Τ_ κ______ Τ- κ-ν-ι-; / Τ- κ-ν-τ-; ----------------------- Τι κάνεις; / Τι κάνετε; 0
T- ká-e------T- káne--? T_ k______ / T_ k______ T- k-n-i-? / T- k-n-t-? ----------------------- Ti káneis? / Ti kánete?
Јесте ли Ви из Европе? Είσ-- ----την --ρώπη; Ε____ α__ τ__ Ε______ Ε-σ-ε α-ό τ-ν Ε-ρ-π-; --------------------- Είστε από την Ευρώπη; 0
E-s-e --ó--ē- Eu--pē? E____ a__ t__ E______ E-s-e a-ó t-n E-r-p-? --------------------- Eíste apó tēn Eurṓpē?
Јесте ли Ви из Америке? Ε--τε --ό -ην Α-ε-ι-ή; Ε____ α__ τ__ Α_______ Ε-σ-ε α-ό τ-ν Α-ε-ι-ή- ---------------------- Είστε από την Αμερική; 0
E-ste ap--tē- Am--i-ḗ? E____ a__ t__ A_______ E-s-e a-ó t-n A-e-i-ḗ- ---------------------- Eíste apó tēn Amerikḗ?
Јесте ли Ви из Азије? Εί--- ----τ-ν Ασί-; Ε____ α__ τ__ Α____ Ε-σ-ε α-ό τ-ν Α-ί-; ------------------- Είστε από την Ασία; 0
Eí--e ap- -ēn A-ía? E____ a__ t__ A____ E-s-e a-ó t-n A-í-? ------------------- Eíste apó tēn Asía?
У којем хотелу сте смештени? Σε-π-ιο--εν-δο---ο-μέν---; Σ_ π___ ξ_________ μ______ Σ- π-ι- ξ-ν-δ-χ-ί- μ-ν-τ-; -------------------------- Σε ποιο ξενοδοχείο μένετε; 0
Se ---o-x-n-do-heí- ménete? S_ p___ x__________ m______ S- p-i- x-n-d-c-e-o m-n-t-? --------------------------- Se poio xenodocheío ménete?
Колико дуго сте већ овде? Πό--ν -αιρό -ί--ε---η--δ-; Π____ κ____ ε____ ή__ ε___ Π-σ-ν κ-ι-ό ε-σ-ε ή-η ε-ώ- -------------------------- Πόσον καιρό είστε ήδη εδώ; 0
Pó-on -air--e---- -d---d-? P____ k____ e____ ḗ__ e___ P-s-n k-i-ó e-s-e ḗ-ē e-ṓ- -------------------------- Póson kairó eíste ḗdē edṓ?
Колико дуго остајете? Π--ο -α----νετ-; Π___ θ_ μ_______ Π-σ- θ- μ-ί-ε-ε- ---------------- Πόσο θα μείνετε; 0
Pó-- t-- -eíne-e? P___ t__ m_______ P-s- t-a m-í-e-e- ----------------- Póso tha meínete?
Допада ли Вам се овде? Σ-ς --έσει--δώ; Σ__ α_____ ε___ Σ-ς α-έ-ε- ε-ώ- --------------- Σας αρέσει εδώ; 0
Sas---ései e--? S__ a_____ e___ S-s a-é-e- e-ṓ- --------------- Sas arései edṓ?
Јесте ли овде на годишњем одмору? Κ-ν--ε ---κο-ές ---; Κ_____ δ_______ ε___ Κ-ν-τ- δ-α-ο-έ- ε-ώ- -------------------- Κάνετε διακοπές εδώ; 0
Kán-te -ia-op-- -dṓ? K_____ d_______ e___ K-n-t- d-a-o-é- e-ṓ- -------------------- Kánete diakopés edṓ?
Посетите ме једном! Π--ι---- --ί-κ-ψή---ς! Π_______ ε_______ σ___ Π-ρ-μ-ν- ε-ί-κ-ψ- σ-ς- ---------------------- Περιμένω επίσκεψή σας! 0
P-rimé-ō--pís--p-ḗ -a-! P_______ e________ s___ P-r-m-n- e-í-k-p-ḗ s-s- ----------------------- Periménō epískepsḗ sas!
Ово је моја адреса. Ο--σ-ε η-δι---υν------. Ο_____ η δ________ μ___ Ο-ί-τ- η δ-ε-θ-ν-ή μ-υ- ----------------------- Ορίστε η διεύθυνσή μου. 0
O-íst- ē--i------sḗ-m--. O_____ ē d_________ m___ O-í-t- ē d-e-t-y-s- m-u- ------------------------ Oríste ē dieúthynsḗ mou.
Хоћемо ли се сутра видети? Θ- -- π--μ--αύρ--; Θ_ τ_ π____ α_____ Θ- τ- π-ύ-ε α-ρ-ο- ------------------ Θα τα πούμε αύριο; 0
T-- t------- aú--o? T__ t_ p____ a_____ T-a t- p-ú-e a-r-o- ------------------- Tha ta poúme aúrio?
Жао ми је, имам већ сутра нешто договорено. Λ---μ-ι,-έχω------α--ν-σε- κ-τ-. Λ_______ έ__ ή__ κ________ κ____ Λ-π-μ-ι- έ-ω ή-η κ-ν-ν-σ-ι κ-τ-. -------------------------------- Λυπάμαι, έχω ήδη κανονίσει κάτι. 0
L-pá-ai, -c---ḗdē-kan--í-ei k-ti. L_______ é___ ḗ__ k________ k____ L-p-m-i- é-h- ḗ-ē k-n-n-s-i k-t-. --------------------------------- Lypámai, échō ḗdē kanonísei káti.
Ћао! / Збогом! Αν--ο! Α_____ Α-τ-ο- ------ Αντίο! 0
An-ío! A_____ A-t-o- ------ Antío!
Довиђења! Ε-- το -π-νιδεί-! Ε__ τ_ ε_________ Ε-ς τ- ε-α-ι-ε-ν- ----------------- Εις το επανιδείν! 0
Eis-t- --a-id---! E__ t_ e_________ E-s t- e-a-i-e-n- ----------------- Eis to epanideín!
До ускоро! Τα -α-----ε! Τ_ ξ________ Τ- ξ-ν-λ-μ-! ------------ Τα ξαναλέμε! 0
Ta -an---me! T_ x________ T- x-n-l-m-! ------------ Ta xanaléme!

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

МП3 српски + грчки (1-100) МП3 грчки (1-100)
Није пронађен ниједан видео!

Алфабет

Уз помоћ језика се споразумевамо. Њиме другима саопштавамо како се осећамо и о чему размишљамо. Ову функцију врши и писање. Већина језика има сопствено писмо. Писмо се састоји од знакова. Разне су врсте таквих знакова. Већина писама састоји се од слова. Оваква писма називамо Алфабетом. Алфабет се састоји од графичких симбола организованих на известан начин. Када се такви графички симболи организују у складу са одређеним правилима, добијамо речи. Сваки знак има свој утврђени изговор. Појам Алфабет потиче из грчког језика. У њему се прва два слова називају “алфа” и “бета”. Историја познаје различите алфабете. Писмено је у употреби већ преко 3000 година. Пре тога су писмена били магични симболи. И само је малом броју било познато њихово значење. С времоном су писмена изгубила своју симболичну природу. У данашње време она немају значење. Значење добијају тек у комбинацији са другим словима. Писмена попут кинеског функционишу на другом принципу. Потсећају на слике и врло често приказују своје значење. Пишући кодирамо своје мисли. Знаке употребљавамо да би забележили своје знање. Наш мозак је научио како да дешифрује алфабет. Знаци постају речи, речи постају идеје. Захваљујући томе, један текст може преживети хиљадама година. А ипак се разумети ...
Да ли си знао?
Бенгалски спада у индоиранске језике. За око 220 милиона људи то је матерњи језик. Више од 140 милиона од тог броја живи у Бангладешу. Осим тога има око 75 милиона говорника у Индији. Остале групе говорника овог језика се налазе у Малезији, Непалу и Саудијског Арабији. Тиме бенгалски спада у језике с највећим бројем говорника на свету. Језик има властито писмо. И за бројеве има властите знакове. Међутим, данас се већином користе арапске цифре. Чланови реченице у бенгалском језику следе тачно одређена правила. Прво долази субјекат, затим објекат па на крају глагол. Не постоји граматички род. И именице и придеви се незнатно мијењају. То је добро за све који желе да науче овај важан језик. А то би требало да ради што више људи!