Рјечник

sr Везници 1   »   el Σύνδεσμοι 1

94 [деведесет и четири]

Везници 1

Везници 1

94 [ενενήντα τέσσερα]

94 [enenḗnta téssera]

Σύνδεσμοι 1

[Sýndesmoi 1]

Изаберите како желите да видите превод:   
српски грчки Игра Више
Чекај док киша не престане. Π-ρ----- (μ-χ--) ---σ--μ-τή-ε- η------. Π_______ (______ ν_ σ_________ η β_____ Π-ρ-μ-ν- (-έ-ρ-) ν- σ-α-α-ή-ε- η β-ο-ή- --------------------------------------- Περίμενε (μέχρι) να σταματήσει η βροχή. 0
Perímene-(--c---)--a s--ma---e- ---r-c-ḗ. P_______ (_______ n_ s_________ ē b______ P-r-m-n- (-é-h-i- n- s-a-a-ḗ-e- ē b-o-h-. ----------------------------------------- Perímene (méchri) na stamatḗsei ē brochḗ.
Чекај док завршим. Πε--μ-νε-(μέ-ρι- ---ετοι-α-τώ. Π_______ (______ ν_ ε_________ Π-ρ-μ-ν- (-έ-ρ-) ν- ε-ο-μ-σ-ώ- ------------------------------ Περίμενε (μέχρι) να ετοιμαστώ. 0
Perí------mé-h----na et--m---ṓ. P_______ (_______ n_ e_________ P-r-m-n- (-é-h-i- n- e-o-m-s-ṓ- ------------------------------- Perímene (méchri) na etoimastṓ.
Чекај док се он не врати. Πε-ίμενε--μέχ-ι)-ν- γυ-ί---. Π_______ (______ ν_ γ_______ Π-ρ-μ-ν- (-έ-ρ-) ν- γ-ρ-σ-ι- ---------------------------- Περίμενε (μέχρι) να γυρίσει. 0
P------e (mé--r----a g--ís--. P_______ (_______ n_ g_______ P-r-m-n- (-é-h-i- n- g-r-s-i- ----------------------------- Perímene (méchri) na gyrísei.
Ја чекам док ми се коса не осуши. Πε--μένω-(--χρ-) -α -τ---ώ-ουν--- μαλ-ι--μου Π_______ (______ ν_ σ_________ τ_ μ_____ μ__ Π-ρ-μ-ν- (-έ-ρ-) ν- σ-ε-ν-σ-υ- τ- μ-λ-ι- μ-υ -------------------------------------------- Περιμένω (μέχρι) να στεγνώσουν τα μαλλιά μου 0
Perim--ō --éc-ri---a -tegn-sou- -a-m---iá-m-u P_______ (_______ n_ s_________ t_ m_____ m__ P-r-m-n- (-é-h-i- n- s-e-n-s-u- t- m-l-i- m-u --------------------------------------------- Periménō (méchri) na stegnṓsoun ta malliá mou
Ја чекам док се филм не заврши. Π-ρι-έν- --έ---) να τ----ώσ-ι η -αι---. Π_______ (______ ν_ τ________ η τ______ Π-ρ-μ-ν- (-έ-ρ-) ν- τ-λ-ι-σ-ι η τ-ι-ί-. --------------------------------------- Περιμένω (μέχρι) να τελειώσει η ταινία. 0
Per--é-ō---éc-ri) na-tele-ṓ--i - tai-ía. P_______ (_______ n_ t________ ē t______ P-r-m-n- (-é-h-i- n- t-l-i-s-i ē t-i-í-. ---------------------------------------- Periménō (méchri) na teleiṓsei ē tainía.
Ја чекам док на семафору не буде зелено. Περι-έ-----έ-ρ-)------ά-ε- π-άσι--. Π_______ (______ ν_ α_____ π_______ Π-ρ-μ-ν- (-έ-ρ-) ν- α-ά-ε- π-ά-ι-ο- ----------------------------------- Περιμένω (μέχρι) να ανάψει πράσινο. 0
Per-mén- (-éc-r----a-aná--ei prás-no. P_______ (_______ n_ a______ p_______ P-r-m-n- (-é-h-i- n- a-á-s-i p-á-i-o- ------------------------------------- Periménō (méchri) na anápsei prásino.
Када путујеш на годишњи одмор? Πότ--φεύ-ε---για δ-α-οπές; Π___ φ______ γ__ δ________ Π-τ- φ-ύ-ε-ς γ-α δ-α-ο-έ-; -------------------------- Πότε φεύγεις για διακοπές; 0
P-t- -he--eis-gi- di-k--és? P___ p_______ g__ d________ P-t- p-e-g-i- g-a d-a-o-é-? --------------------------- Póte pheúgeis gia diakopés?
Још пре летњег распуста? Πριν-το κα--καί--; Π___ τ_ κ_________ Π-ι- τ- κ-λ-κ-ί-ι- ------------------ Πριν το καλοκαίρι; 0
Pri- t--kalokaír-? P___ t_ k_________ P-i- t- k-l-k-í-i- ------------------ Prin to kalokaíri?
Да, још пре него почне летњи распуст. Ναι- -ριν-αρχί-ο---οι -αλ--α-ρι-έ- δ---οπέ-. Ν___ π___ α_______ ο_ κ___________ δ________ Ν-ι- π-ι- α-χ-σ-υ- ο- κ-λ-κ-ι-ι-έ- δ-α-ο-έ-. -------------------------------------------- Ναι, πριν αρχίσουν οι καλοκαιρινές διακοπές. 0
Nai--prin-ar---soun--------kair-n-s-di-ko--s.. N___ p___ a________ o_ k___________ d_________ N-i- p-i- a-c-í-o-n o- k-l-k-i-i-é- d-a-o-é-.- ---------------------------------------------- Nai, prin archísoun oi kalokairinés diakopés..
Поправи кров, пре него што почне зима. Επ-σκεύ-σ--τη -κ--- -ριν--πε- ο--ει-ώ--ς. Ε_________ τ_ σ____ π___ μ___ ο χ________ Ε-ι-κ-ύ-σ- τ- σ-ε-ή π-ι- μ-ε- ο χ-ι-ώ-α-. ----------------------------------------- Επισκεύασε τη σκεπή πριν μπει ο χειμώνας. 0
E-i----ase--ē --epḗ-p--n-m----o--h-i-ṓ-a-. E_________ t_ s____ p___ m___ o c_________ E-i-k-ú-s- t- s-e-ḗ p-i- m-e- o c-e-m-n-s- ------------------------------------------ Episkeúase tē skepḗ prin mpei o cheimṓnas.
Опери руке, пре него што седнеш за сто. Πλύ-ε -- ---ια---- π-ιν ---------το ---πέζι. Π____ τ_ χ____ σ__ π___ κ______ σ__ τ_______ Π-ύ-ε τ- χ-ρ-α σ-υ π-ι- κ-τ-ε-ς σ-ο τ-α-έ-ι- -------------------------------------------- Πλύνε τα χέρια σου πριν κάτσεις στο τραπέζι. 0
P-ý----a chér-a-sou--r-- --tseis s-o--rapé-i. P____ t_ c_____ s__ p___ k______ s__ t_______ P-ý-e t- c-é-i- s-u p-i- k-t-e-s s-o t-a-é-i- --------------------------------------------- Plýne ta chéria sou prin kátseis sto trapézi.
Затвори прозор, пре него што изађеш. Κ-είσ- -ο -αρ-θ----π-ι--β-ε-----ω. Κ_____ τ_ π_______ π___ β____ έ___ Κ-ε-σ- τ- π-ρ-θ-ρ- π-ι- β-ε-ς έ-ω- ---------------------------------- Κλείσε το παράθυρο πριν βγεις έξω. 0
Kle--- -- -a-á--y---p-in --e-s--x-. K_____ t_ p________ p___ b____ é___ K-e-s- t- p-r-t-y-o p-i- b-e-s é-ō- ----------------------------------- Kleíse to paráthyro prin bgeis éxō.
Када ћеш доћи кући? Πό----- -ρθ-ι- σπί-ι; Π___ θ_ έ_____ σ_____ Π-τ- θ- έ-θ-ι- σ-ί-ι- --------------------- Πότε θα έρθεις σπίτι; 0
Pó-e t-- ér--e-s s-í--? P___ t__ é______ s_____ P-t- t-a é-t-e-s s-í-i- ----------------------- Póte tha értheis spíti?
Након наставе? Μ-τ---ο -ά--μ-; Μ___ τ_ μ______ Μ-τ- τ- μ-θ-μ-; --------------- Μετά το μάθημα; 0
Me-á -- -áthē--? M___ t_ m_______ M-t- t- m-t-ē-a- ---------------- Metá to máthēma?
Да, након што се настава заврши. Ναι, ότ-ν--ε--ι--ε--τ- -----α. Ν___ ό___ τ________ τ_ μ______ Ν-ι- ό-α- τ-λ-ι-σ-ι τ- μ-θ-μ-. ------------------------------ Ναι, όταν τελειώσει το μάθημα. 0
N----óta--tel--ṓ--i--- m-t--m-. N___ ó___ t________ t_ m_______ N-i- ó-a- t-l-i-s-i t- m-t-ē-a- ------------------------------- Nai, ótan teleiṓsei to máthēma.
Након што је имао незгоду, он више није могао радити. Μ--- -ο-α--χημα --υ-ε-χ- δε--μπορού-ε-να-δ-υλέψει ---. Μ___ τ_ α______ π__ ε___ δ__ μ_______ ν_ δ_______ π___ Μ-τ- τ- α-ύ-η-α π-υ ε-χ- δ-ν μ-ο-ο-σ- ν- δ-υ-έ-ε- π-α- ------------------------------------------------------ Μετά το ατύχημα που είχε δεν μπορούσε να δουλέψει πια. 0
Met- ---a-ýc---- p---e--h- -e- -po-o--e na--o----se- --a. M___ t_ a_______ p__ e____ d__ m_______ n_ d________ p___ M-t- t- a-ý-h-m- p-u e-c-e d-n m-o-o-s- n- d-u-é-s-i p-a- --------------------------------------------------------- Metá to atýchēma pou eíche den mporoúse na doulépsei pia.
Након што је изгубио посао, отишао je у Америку. Αφο- --ασε--- δου---- τ-υ-π--ε--τ-ν-Αμ--ι-ή. Α___ έ____ τ_ δ______ τ__ π___ σ___ Α_______ Α-ο- έ-α-ε τ- δ-υ-ε-ά τ-υ π-γ- σ-η- Α-ε-ι-ή- -------------------------------------------- Αφού έχασε τη δουλειά του πήγε στην Αμερική. 0
A---ú-é----- -ē-------- to--p-ge-stēn -mer---. A____ é_____ t_ d______ t__ p___ s___ A_______ A-h-ú é-h-s- t- d-u-e-á t-u p-g- s-ē- A-e-i-ḗ- ---------------------------------------------- Aphoú échase tē douleiá tou pḗge stēn Amerikḗ.
Након што је отишао у Америку, он се обогатио. Α-----------η -μ-ρ-κή---ιν- --ού----. Α___ π___ σ__ Α______ έ____ π________ Α-ο- π-γ- σ-η Α-ε-ι-ή έ-ι-ε π-ο-σ-ο-. ------------------------------------- Αφού πήγε στη Αμερική έγινε πλούσιος. 0
Ap-oú-pḗg- -t- -me--k- égin----oúsi--. A____ p___ s__ A______ é____ p________ A-h-ú p-g- s-ē A-e-i-ḗ é-i-e p-o-s-o-. -------------------------------------- Aphoú pḗge stē Amerikḗ égine ploúsios.

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

МП3 српски + грчки (1-100) МП3 грчки (1-100)
Није пронађен ниједан видео!

Како учити два језика одједном

У данашње време страни језици све више добијају на значају. Многи људи уче стране језике. На свету постоје бројни занимљиви језици. Зато многи људи уче неколико језика одједном. Ово углавном не преdставља проблем за оне који су двојезично одрасли. Мозак оба језика учи аутоматски. Кад порасту, деца тачно знају шта ком језику припада. Двојезичним особама познате су карактеристике оба језика. Код одраслих ово фунционише на другачији начин. Њима није тако лако да једновремено уче више језика. Онај ко жели да истовремено учи два језика, мора на уму имати једно правило. Прво: веома је важно упоредити оба језика. Језици који припадају истој језичким породици врло су слични. Ово може довести до њиховог мешања. Зато је корисно да се оба језика пажљиво анализирају. На пример, може се направити листа. У њој се могу бележити сличности и разлике. На овај начин је мозак принуђен да на оба језика реагује једнаким интензитетом. Он боље запажа посебности датих језика. Такође је добро за различите језике користити фасцикле и цедуље различите боје. Ово нам помаже да јасно раздвојимо језике. Уколико се уче језици који немају сличности, ово функционише мало другачије. Код различитих језика не постоји опасност од мешања. У овом случају опасност лежи у поређењу језика. Најбоље би било поредити језике са матерњим. Када мозак препозна контраст, учиће ефикасније. Такође је важно оба језика учити једнаким интензитетом. Теоретски гледано, мозгу је сасвим свеједно колико језика учи...