Сваки језик има посебне одлике.
Неки језици имају карактеристике које су јединствене.
У такве језике спада трио.
Трио је језик којим се споразумевају урођеници у Јужној Америци.
Око 2.000 људи из Бразила и Суринама говоре овим језиком.
То што трио чини особитим је његова граматика.
Зато што оне који се њиме служе приморава да увек говоре истину.
Ово се може захвалити такозваном фрустративном завршетку.
То је наставак којим завршава сваки глагол.
Он нам показује до које мере је реченица истинита.
Ево једноставног примера како ово функционише.
Узмимо реченицу
Дете је отишло у школу.
У језику трио се глагол мора завршити на одређени начин.
Захваљујући том завршетку види се да ли смо дете лично видели како је отишло у школу.
Особа такође може казати да је чула да је дете отишло у школу.
Или може уз помоћ извесног завршетка тог истог глагола изразити да зна да је у питању лаж.
Значи, онај ко се овим језиком служи мора се у тренутку говора обавезати.
Односно, он мора другима саопштити у коликој мери је његов исказ истинит.
Захваљујући томе, он ништа не може прећутати или улепшати.
Уколико онај који говори трио изостави овај завршетак, сматраће га лажовом.
Званични језик Суринама је холандски.
Превођење са холандског на трио је врло проблематично.
Ово стога што је већина језика много мање прецизна.
Тиме се омогућују нејасноће око изговореног.
Зато преводиоци не воде увек рачуна о томе да се обавежу.
Ово отежава комуникацију са људима који говоре трио.
Можда овај фрустратив не би био лош и у другим језицима?!
И не само у језику политике...
Да ли си знао?
Македонски је матерњи језик око 2 милиона људи.
Спада у јужнословенске језике.
Највише је сродан с бугарским.
Говорници ова два језика могу без проблема разговарати једни с другима.
У писаном облику ова два језика се више међусобно разликују.
У Македонији је одувек живело пуно различитих народности.
То се, наравно, одразило и на језик земље.
На језик је утицало пуно других језика.
Суседна Србија је током дугих година оставила посебно снажан печат на македонски језик.
Лексички фонд садржи пуно појмова из руског, турског и енглеског.
Једна тако велика језичка разноликост не постоји у пуно земаља.
Зато је македонском требало дуго времена да га се призна као посебан језик.
И македонска књижевност је из овог разлога пуно трпела.
У међувремену се македонски етаблирао као стандардни језик.
Па је стога важан део македонског идентитета.