Рјечник

sr Годишња доба и време   »   gu ઋતુઓ અને હવામાન

16 [шеснаест]

Годишња доба и време

Годишња доба и време

16 [સોળ]

16 [સોળ] |

ઋતુઓ અને હવામાન

[ઋતુઓ અને હવામાન |]

Изаберите како желите да видите превод:   
српски гуџарати Игра Више
Ово су годишња доба: આ--તુ- --: આ ઋ__ છે_ આ ઋ-ુ- છ-: ---------- આ ઋતુઓ છે: 0
આ ઋ-ુઓ-----| આ ઋ__ છે_ | આ ઋ-ુ- છ-: | ------------ આ ઋતુઓ છે: |
Пролеће, лето, વ--ત- -નાળો, વ___ ઉ___ વ-ં-, ઉ-ા-ો- ------------ વસંત, ઉનાળો, 0
વ-ંત,-ઉ-ાળ-, | વ___ ઉ___ | વ-ં-, ઉ-ા-ો- | -------------- વસંત, ઉનાળો, |
jесен и зима. પ---- અને--િયા--. પા___ અ_ શિ___ પ-ન-ર અ-ે શ-ય-ળ-. ----------------- પાનખર અને શિયાળો. 0
પ-નખર --ે શિયા--.-| પા___ અ_ શિ___ | પ-ન-ર અ-ે શ-ય-ળ-. | ------------------- પાનખર અને શિયાળો. |
Лето је вруће. ઉ-ાળો ગ-- છ-. ઉ__ ગ__ છે_ ઉ-ા-ો ગ-મ છ-. ------------- ઉનાળો ગરમ છે. 0
ઉન--- ગ-મ--ે.-| ઉ__ ગ__ છે_ | ઉ-ા-ો ગ-મ છ-. | --------------- ઉનાળો ગરમ છે. |
Лети сија сунце. ઉ--ળા-ાં ----- ચમ-ે---. ઉ___ સૂ__ ચ__ છે_ ઉ-ા-ા-ા- સ-ર-ય ચ-ક- છ-. ----------------------- ઉનાળામાં સૂર્ય ચમકે છે. 0
ઉ--ળ--ા--સૂ-્ય--મક- છે- | ઉ___ સૂ__ ચ__ છે_ | ઉ-ા-ા-ા- સ-ર-ય ચ-ક- છ-. | ------------------------- ઉનાળામાં સૂર્ય ચમકે છે. |
Лети радо идемо шетати. ઉ-ાળા--ં-આ--ે ફ------ા--- પસંદ -રી- છી-. ઉ___ આ__ ફ__ જ__ પ__ ક__ છી__ ઉ-ા-ા-ા- આ-ણ- ફ-વ- જ-ા-ુ- પ-ં- ક-ી- છ-એ- ---------------------------------------- ઉનાળામાં આપણે ફરવા જવાનું પસંદ કરીએ છીએ. 0
ઉના-ા--ં આપ---ફર-ા-જ-ા-ું -સં- --ી-----.-| ઉ___ આ__ ફ__ જ__ પ__ ક__ છી__ | ઉ-ા-ા-ા- આ-ણ- ફ-વ- જ-ા-ુ- પ-ં- ક-ી- છ-એ- | ------------------------------------------ ઉનાળામાં આપણે ફરવા જવાનું પસંદ કરીએ છીએ. |
Зима је хладна. શ-યાળ- -ં-ો---. શિ__ ઠં_ છે_ શ-ય-ળ- ઠ-ડ- છ-. --------------- શિયાળો ઠંડો છે. 0
શિયા----ંડો -ે- | શિ__ ઠં_ છે_ | શ-ય-ળ- ઠ-ડ- છ-. | ----------------- શિયાળો ઠંડો છે. |
Зими пада снег или киша. શિય-ળામ-ં--રફ-----છ- ---- -ર-ા--પ---છ-. શિ___ બ__ પ_ છે અ__ વ___ પ_ છે_ શ-ય-ળ-મ-ં બ-ફ પ-ે છ- અ-વ- વ-સ-દ પ-ે છ-. --------------------------------------- શિયાળામાં બરફ પડે છે અથવા વરસાદ પડે છે. 0
શિય-ળ-મા- -ર- પડ- છે-અ-વા -ર-ાદ --ે--ે.-| શિ___ બ__ પ_ છે અ__ વ___ પ_ છે_ | શ-ય-ળ-મ-ં બ-ફ પ-ે છ- અ-વ- વ-સ-દ પ-ે છ-. | ----------------------------------------- શિયાળામાં બરફ પડે છે અથવા વરસાદ પડે છે. |
Зими радо остајемо код куће. શિ-ાળ-મ-ં આપ-ન--ઘરમા- -હેવું -મે છ-. શિ___ આ___ ઘ__ ર__ ગ_ છે_ શ-ય-ળ-મ-ં આ-ણ-ે ઘ-મ-ં ર-ે-ુ- ગ-ે છ-. ------------------------------------ શિયાળામાં આપણને ઘરમાં રહેવું ગમે છે. 0
શ---ળ-મ-ં-આપણ---ઘર------ેવું-ગમે છ-. | શિ___ આ___ ઘ__ ર__ ગ_ છે_ | શ-ય-ળ-મ-ં આ-ણ-ે ઘ-મ-ં ર-ે-ુ- ગ-ે છ-. | -------------------------------------- શિયાળામાં આપણને ઘરમાં રહેવું ગમે છે. |
Хладно је. આ ઠ-ડ---ે. આ ઠં_ છે_ આ ઠ-ડ- છ-. ---------- આ ઠંડુ છે. 0
આ --ડ- --. | આ ઠં_ છે_ | આ ઠ-ડ- છ-. | ------------ આ ઠંડુ છે. |
Пада киша. વરસાદ-પ-- ર-્યો--ે. વ___ પ_ ર__ છે_ વ-સ-દ પ-ી ર-્-ો છ-. ------------------- વરસાદ પડી રહ્યો છે. 0
વર-ાદ-પડી----ય---ે.-| વ___ પ_ ર__ છે_ | વ-સ-દ પ-ી ર-્-ો છ-. | --------------------- વરસાદ પડી રહ્યો છે. |
Ветровито је. પવન---. પ__ છે_ પ-ન છ-. ------- પવન છે. 0
પ-ન ----| પ__ છે_ | પ-ન છ-. | --------- પવન છે. |
Топло је. તે-ગ-----. તે ગ__ છે_ ત- ગ-મ છ-. ---------- તે ગરમ છે. 0
તે -----ે- | તે ગ__ છે_ | ત- ગ-મ છ-. | ------------ તે ગરમ છે. |
Сунчано је. તે --કો છે. તે ત__ છે_ ત- ત-ક- છ-. ----------- તે તડકો છે. 0
તે-ત-ક---ે- | તે ત__ છે_ | ત- ત-ક- છ-. | ------------- તે તડકો છે. |
Ведро је. તે સ---્ટ --. તે સ્___ છે_ ત- સ-પ-્- છ-. ------------- તે સ્પષ્ટ છે. 0
તે-સ---્ટ--ે- | તે સ્___ છે_ | ત- સ-પ-્- છ-. | --------------- તે સ્પષ્ટ છે. |
Какво је време данас? આજે--વા-ાન--ેવ-ં છે? આ_ હ___ કે_ છે_ આ-ે હ-ા-ા- ક-વ-ં છ-? -------------------- આજે હવામાન કેવું છે? 0
આ-ે-હવ---ન -ે-ું છે--| આ_ હ___ કે_ છે_ | આ-ે હ-ા-ા- ક-વ-ં છ-? | ---------------------- આજે હવામાન કેવું છે? |
Данас је хладно. આજ- ઠંડી-છે. આ_ ઠં_ છે_ આ-ે ઠ-ડ- છ-. ------------ આજે ઠંડી છે. 0
આજ- -ંડી છ-. | આ_ ઠં_ છે_ | આ-ે ઠ-ડ- છ-. | -------------- આજે ઠંડી છે. |
Данас је топло. આજ- -------. આ_ ગ__ છે_ આ-ે ગ-મ- છ-. ------------ આજે ગરમી છે. 0
આ-- ગર-ી છે--| આ_ ગ__ છે_ | આ-ે ગ-મ- છ-. | -------------- આજે ગરમી છે. |

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

МП3 гуџарати (1-100)
Није пронађен ниједан видео!

Учење и емоције

Весели нас када смо у могућности да комуницирамо на неком страном језику. Поносни смо на себе и свој напредак у учењу. С друге стране, уколико нисмо врло успешни, то нас разочарава и фрустрира. Због тога се различите емоције повезују са процесом учења. Најновија истраживања су дошла до занимљивих резултата. Показала су да емоције играју значајну улогу у процесу учења. Зато што утичу на успешност учења. Учење за наш мозак увек представља “проблем”. И о н се увек труди да тај проблем реши. Да ли у томе успевамо или не, зависи од наших емоција. Уколико смо уверени да проблем можемо решити, много смо самопоузданији. Ова емоционална стабилност потпомаже процес учења. Позитивно мишљење унапређује наше интелектуалне способности. С друге стране, учење под стресом не функционише баш најбоље. Сумња или брига поткопава добре резултате. Уколико се плашимо, скоро да и нисмо у стању да било шта научимо. У том случају мозак није у могућности да прима нове садржаје. Стога је веома важно да смо мотивисани у процесу учења. Дакле, емоције утичу на процес учења. Али, и учење утиче на наше емоције. Исте структуре мозга обрађују и чињенице и емоције. Зато нас учење може усрећити, а они који су срећни, уче много боље. Разуме се да учење није увек забава и да може бити и врло напорно. Зато је неопходно да пред себе увек поставимо мањи циљ. На тај начин нећемо преоптеретити свој мозак. И гарантујемо да ћемо испунити своја очекивања. Успех нам је у том случају награда која нас изнова мотивише. Што ће рећи: Учите смешкајући се при том!
Да ли си знао?
Грчки спада у индоевропске језике. Међутим, ни с једним другим језиком на свету није заиста у блиском сродству. Не сме се мешати модерни грчки са старогрчким. Тај антички грчки језик се и данас подучава у многим школама и на многим универзитетима. Пре је то био језик филозофије и науке. И онај ко је путовао античким светом, користио је грчки као лингуа франка. Новогрчки је, с друге стране, данас матерњи језик око 13 милиона људи. Развио се из старогрчког. Кад је тачно настао савремени грчки, тешко је рећи. Али је сигурно да је једноставније структуре него старогрчки. Ипак су се у новогрчком задржали бројни архаични облици. То је такође веома уједначен језик у којем нема јако изражених дијалеката. Пише се грчком абецедом која је стара скоро 2500 година. Интересантно је да грчки спада у језике који има највећи лексички фонд. Ко радо учи речи, треба да почне од грчког...