Рјечник

sr нешто морати   »   gu કંઈક જોઈએ

72 [седамдесет и два]

нешто морати

нешто морати

72 [બાત્તેર]

72 [Bāttēra]

કંઈક જોઈએ

[kaṁīka jō'ī'ē]

Изаберите како желите да видите превод:   
српски гуџарати Игра Више
морати હોય હો_ હ-ય --- હોય 0
h--a h___ h-y- ---- hōya
Ја морам послати писмо. મા-ે-પ--- -ોકલ-ો છે. મા_ પ__ મો___ છે_ મ-ર- પ-્- મ-ક-વ- છ-. -------------------- મારે પત્ર મોકલવો છે. 0
mā-ē p--ra-mō----vō----. m___ p____ m_______ c___ m-r- p-t-a m-k-l-v- c-ē- ------------------------ mārē patra mōkalavō chē.
Ја морам платити хотел. મારે-હ-ટ--ા -ૈ-ા ---વવ----શે મા_ હો___ પૈ_ ચૂ___ પ__ મ-ર- હ-ટ-ન- પ-સ- ચ-ક-વ- પ-શ- ---------------------------- મારે હોટલના પૈસા ચૂકવવા પડશે 0
Mār- hōṭa-anā--a-sā -ū-avavā --ḍaśē M___ h_______ p____ c_______ p_____ M-r- h-ṭ-l-n- p-i-ā c-k-v-v- p-ḍ-ś- ----------------------------------- Mārē hōṭalanā paisā cūkavavā paḍaśē
Ти мораш рано устати. ત-ા-ે -હ--- જા------જ--- -ે. ત__ વ__ જા___ જ__ છે_ ત-ા-ે વ-ે-ા જ-ગ-ા-ી જ-ૂ- છ-. ---------------------------- તમારે વહેલા જાગવાની જરૂર છે. 0
t--ā----a---ā-j-ga-ānī--ar--a -hē. t_____ v_____ j_______ j_____ c___ t-m-r- v-h-l- j-g-v-n- j-r-r- c-ē- ---------------------------------- tamārē vahēlā jāgavānī jarūra chē.
Ти мораш пуно радити. તમ-ર----ું---મ---વ-ં પ---. ત__ ઘ_ કા_ ક__ પ___ ત-ા-ે ઘ-ુ- ક-મ ક-વ-ં પ-શ-. -------------------------- તમારે ઘણું કામ કરવું પડશે. 0
Ta-ā---ghaṇuṁ----- karavuṁ--aḍ---. T_____ g_____ k___ k______ p______ T-m-r- g-a-u- k-m- k-r-v-ṁ p-ḍ-ś-. ---------------------------------- Tamārē ghaṇuṁ kāma karavuṁ paḍaśē.
Ти мораш бити тачан / тачнa. તમ--ે સ---ર હ----ર-ેવ-ં -ડ-ે. ત__ સ____ હા__ ર__ પ___ ત-ા-ે સ-ય-ર હ-જ- ર-ે-ુ- પ-શ-. ----------------------------- તમારે સમયસર હાજર રહેવું પડશે. 0
T--ār--sam----a-a -ājar--r--ē-u- -a---ē. T_____ s_________ h_____ r______ p______ T-m-r- s-m-y-s-r- h-j-r- r-h-v-ṁ p-ḍ-ś-. ---------------------------------------- Tamārē samayasara hājara rahēvuṁ paḍaśē.
Он мора напунити резервоар. તેણ- -ર-ાન-- છે. તે_ ભ___ છે_ ત-ણ- ભ-વ-ન-ં છ-. ---------------- તેણે ભરવાનું છે. 0
T--- --a----nuṁ ---. T___ b_________ c___ T-ṇ- b-a-a-ā-u- c-ē- -------------------- Tēṇē bharavānuṁ chē.
Он мора поправити ауто. ત--ે-કારન- -ી- -રવ-----ે. તે_ કા__ ઠી_ ક__ પ___ ત-ણ- ક-ર-ે ઠ-ક ક-વ- પ-શ-. ------------------------- તેણે કારને ઠીક કરવી પડશે. 0
Tēṇ----ra-- ṭh--- kar--- ------. T___ k_____ ṭ____ k_____ p______ T-ṇ- k-r-n- ṭ-ī-a k-r-v- p-ḍ-ś-. -------------------------------- Tēṇē kāranē ṭhīka karavī paḍaśē.
Он мора oпрати ауто. તેણે ક-ર -ો--ન---ે. તે_ કા_ ધો__ છે_ ત-ણ- ક-ર ધ-વ-ન- છ-. ------------------- તેણે કાર ધોવાની છે. 0
T----k-----hōv--ī --ē. T___ k___ d______ c___ T-ṇ- k-r- d-ō-ā-ī c-ē- ---------------------- Tēṇē kāra dhōvānī chē.
Она мора куповати. ત-ણ----રીદી--ર----વુ--પડશ-. તે__ ખ__ ક__ જ_ પ___ ત-ણ-એ ખ-ી-ી ક-વ- જ-ુ- પ-શ-. --------------------------- તેણીએ ખરીદી કરવા જવું પડશે. 0
Tē---a-o-;- --arīd- kar--- --vuṁ ----śē. T__________ k______ k_____ j____ p______ T-ṇ-&-p-s-ē k-a-ī-ī k-r-v- j-v-ṁ p-ḍ-ś-. ---------------------------------------- Tēṇī'ē kharīdī karavā javuṁ paḍaśē.
Она мора чистити стан. ત--ીએ એ---્---ન્ટ-સ-- --વ-- પ-શે. તે__ એ______ સા_ ક__ પ___ ત-ણ-એ એ-ા-્-મ-ન-ટ સ-ફ ક-વ-ં પ-શ-. --------------------------------- તેણીએ એપાર્ટમેન્ટ સાફ કરવું પડશે. 0
T--ī-a-o-;ē--pār--m-n-a s-----ka--v---pa-a-ē. T__________ ē__________ s____ k______ p______ T-ṇ-&-p-s-ē ē-ā-ṭ-m-n-a s-p-a k-r-v-ṁ p-ḍ-ś-. --------------------------------------------- Tēṇī'ē ēpārṭamēnṭa sāpha karavuṁ paḍaśē.
Она мора прати веш. તેણી---ો--ડ--ી --વાનુ- છે. તે__ લો___ ક___ છે_ ત-ણ-એ લ-ન-ડ-ર- ક-વ-ન-ં છ-. -------------------------- તેણીએ લોન્ડ્રી કરવાનું છે. 0
T---&a--s-ē----ḍr- -a-a-ā-uṁ ---. T__________ l_____ k________ c___ T-ṇ-&-p-s-ē l-n-r- k-r-v-n-ṁ c-ē- --------------------------------- Tēṇī'ē lōnḍrī karavānuṁ chē.
Ми морамо одмах ићи у школу. આ--ે -રત --શા-ા---વુ- -ડશે. આ__ ત__ જ શા__ જ_ પ___ આ-ણ- ત-ત જ શ-ળ-એ જ-ુ- પ-શ-. --------------------------- આપણે તરત જ શાળાએ જવું પડશે. 0
Āp-ṇē------a--a ----&-p---- ja-uṁ pa-a-ē. Ā____ t_____ j_ ś__________ j____ p______ Ā-a-ē t-r-t- j- ś-ḷ-&-p-s-ē j-v-ṁ p-ḍ-ś-. ----------------------------------------- Āpaṇē tarata ja śāḷā'ē javuṁ paḍaśē.
Ми морамо одмах ићи на посао. અમાર--તર--જ---- પર--વ-- --શ-. અ__ ત__ જ કા_ પ_ જ_ પ___ અ-ા-ે ત-ત જ ક-મ પ- જ-ુ- પ-શ-. ----------------------------- અમારે તરત જ કામ પર જવું પડશે. 0
Amā-ē -a-a-- j-------p-ra-javuṁ p-ḍa-ē. A____ t_____ j_ k___ p___ j____ p______ A-ā-ē t-r-t- j- k-m- p-r- j-v-ṁ p-ḍ-ś-. --------------------------------------- Amārē tarata ja kāma para javuṁ paḍaśē.
Ми морамо одмах ићи лекару. આપણ- તર- ----ક્-- --સે જ-ું-પડ--. આ__ ત__ જ ડૉ___ પા_ જ_ પ___ આ-ણ- ત-ત જ ડ-ક-ટ- પ-સ- જ-ુ- પ-શ-. --------------------------------- આપણે તરત જ ડૉક્ટર પાસે જવું પડશે. 0
Āp------rat- ----ŏk--ra-p-sē --vu- --ḍ---. Ā____ t_____ j_ ḍ______ p___ j____ p______ Ā-a-ē t-r-t- j- ḍ-k-a-a p-s- j-v-ṁ p-ḍ-ś-. ------------------------------------------ Āpaṇē tarata ja ḍŏkṭara pāsē javuṁ paḍaśē.
Ви морате чекати аутобус. ત-ા-ે --ની -ાહ જોવ--પ--ે. ત__ બ__ રા_ જો_ પ___ ત-ા-ે બ-ન- ર-હ જ-વ- પ-શ-. ------------------------- તમારે બસની રાહ જોવી પડશે. 0
T--ā-ē-ba-a-ī r--a j-vī paḍ--ē. T_____ b_____ r___ j___ p______ T-m-r- b-s-n- r-h- j-v- p-ḍ-ś-. ------------------------------- Tamārē basanī rāha jōvī paḍaśē.
Ви морате чекати воз. તમારે -્ર-ન-ી--ાહ-જ-વી-પડશે. ત__ ટ્___ રા_ જો_ પ___ ત-ા-ે ટ-ર-ન-ી ર-હ જ-વ- પ-શ-. ---------------------------- તમારે ટ્રેનની રાહ જોવી પડશે. 0
Tam----ṭ---an--r--a---vī p---ś-. T_____ ṭ______ r___ j___ p______ T-m-r- ṭ-ē-a-ī r-h- j-v- p-ḍ-ś-. -------------------------------- Tamārē ṭrēnanī rāha jōvī paḍaśē.
Ви морате чекати такси. ત-ા-ે ટ-ક્સી-----હ-જો---પડ--. ત__ ટે___ રા_ જો_ પ___ ત-ા-ે ટ-ક-સ-ન- ર-હ જ-વ- પ-શ-. ----------------------------- તમારે ટેક્સીની રાહ જોવી પડશે. 0
T-mā-ē-ṭ----n- r--a----ī -aḍa--. T_____ ṭ______ r___ j___ p______ T-m-r- ṭ-k-ī-ī r-h- j-v- p-ḍ-ś-. -------------------------------- Tamārē ṭēksīnī rāha jōvī paḍaśē.

Зашто постоји толико различитих језика?

Данас на свету постоји преко 6000 различитих језика. Зато су нам преводиоци и неопходни. У давна времена сви смо говорили истим језиком. То се променило када је човек почео да се сели. Људи су напустили своју афричку домовину и раштркали се читавим светом. Ова просторна раздвојеност водила је језичкој раздвојености. Ово стога што је сваки народ почео да развија сопствени облик комуникације. Из једног заједничког протојезика развијали су се многи различити језици. Али, човек се није дуго задржавао на једном месту. На тај начин су се језици све више одвајали један од другог. У једном тренутку је дошло до тога да се заједнички корен више није могао распознати. Сем тога, ни један народ није живео у изолацији хиљадама година. Одувек су постојали контакти с другим народима. То је утицало на мењање језика. Језици су почели да се мешају и да преузимају елементе из других језика. Зато развој језика никада није могао бити приведен крају. Тако миграције и контакти с новим народима објашњавају мноштво језика. Сасвим друго питање је зашто се језици толико разликују. Свака еволуција прати извесна правила. Мора да постоји неки разлог зашто су језици такви какви су. Научници се узроцима тога баве већ дуги низ година. Жеља им је да открију зашто долази до различитог развоја језика. Да би се ово могло испитивати мора се студирати историја језика. Само тако се може установити шта се када променило. Још увек се не зна шта условљава развој језика. Изгледа да је културни фактор важнији од биолошког. То значи да је историја народа формирала њихове језике. Језици нам говоре много више него што ми мислимо ...