Рјечник

sr Бројеви   »   gu ગણતરી

7 [седам]

Бројеви

Бројеви

7 [સાત]

7 [Sāta]

ગણતરી

[gaṇatarī]

Изаберите како желите да видите превод:   
српски гуџарати Игра Више
Ја бројим: હ-- --ું --ં: હું ગ_ છું_ હ-ં ગ-ુ- છ-ં- ------------- હું ગણું છું: 0
h-ṁ g-ṇ-ṁ -h--: h__ g____ c____ h-ṁ g-ṇ-ṁ c-u-: --------------- huṁ gaṇuṁ chuṁ:
један, два, три એ- બે ત--ણ એ_ બે ત્__ એ- બ- ત-ર- ---------- એક બે ત્રણ 0
Ēk- b--t-aṇa Ē__ b_ t____ Ē-a b- t-a-a ------------ Ēka bē traṇa
Ја бројим до три. હ---ત--ણ ગ--- --ં. હું ત્__ ગ_ છું_ હ-ં ત-ર- ગ-ુ- છ-ં- ------------------ હું ત્રણ ગણું છું. 0
hu--t-a-a ----- ch--. h__ t____ g____ c____ h-ṁ t-a-a g-ṇ-ṁ c-u-. --------------------- huṁ traṇa gaṇuṁ chuṁ.
Ја бројим даље: હ-ં ------રા------ં: હું ગ___ રા_ છું_ હ-ં ગ-ત-ી ર-ખ-ં છ-ં- -------------------- હું ગણતરી રાખું છું: 0
Hu- g---t--ī--ā--u---hu-: H__ g_______ r_____ c____ H-ṁ g-ṇ-t-r- r-k-u- c-u-: ------------------------- Huṁ gaṇatarī rākhuṁ chuṁ:
четири, пет, шест, ચાર--પ-ંચ--છ, ચા__ પાં__ છ_ ચ-ર- પ-ં-, છ- ------------- ચાર, પાંચ, છ, 0
Cā--, pā--ca, ch-, C____ p_____ c___ C-r-, p-n-c-, c-a- ------------------ Cāra, pān̄ca, cha,
седам, осам, девет સ----ઠ -વ સા_ આ_ ન_ સ-ત આ- ન- --------- સાત આઠ નવ 0
sāta----a -ava s___ ā___ n___ s-t- ā-h- n-v- -------------- sāta āṭha nava
Ја бројим. હુ- ગણું -ું હું ગ_ છું હ-ં ગ-ુ- છ-ં ------------ હું ગણું છું 0
h-ṁ --ṇu----uṁ h__ g____ c___ h-ṁ g-ṇ-ṁ c-u- -------------- huṁ gaṇuṁ chuṁ
Ти бројиш. તમ- -ણતર--કરો ત_ ગ___ ક_ ત-ે ગ-ત-ી ક-ો ------------- તમે ગણતરી કરો 0
t--ē-gaṇa--r---arō t___ g_______ k___ t-m- g-ṇ-t-r- k-r- ------------------ tamē gaṇatarī karō
Он броји. કહ્ય-ં. ક___ ક-્-ુ-. ------- કહ્યું. 0
ka--uṁ. k______ k-h-u-. ------- kahyuṁ.
Један. Први. એક. પહેલુ-. એ__ પ___ એ-. પ-ે-ુ-. ----------- એક. પહેલું. 0
Ēk-.---h---ṁ. Ē___ P_______ Ē-a- P-h-l-ṁ- ------------- Ēka. Pahēluṁ.
Два. Други. બે- બીજ-. બે_ બી__ બ-. બ-જ-. --------- બે. બીજી. 0
Bē------. B__ B____ B-. B-j-. --------- Bē. Bījī.
Три. Трећи. ત્રણ. ---ીજ-. ત્___ ત્___ ત-ર-. ત-ર-જ-. ------------- ત્રણ. ત્રીજો. 0
Tra-a- Trī--. T_____ T_____ T-a-a- T-ī-ō- ------------- Traṇa. Trījō.
Четири. Четврти. ચાર.-ચ-થ-ં. ચા__ ચો__ ચ-ર- ચ-થ-ં- ----------- ચાર. ચોથું. 0
Cā-a- C-t--ṁ. C____ C______ C-r-. C-t-u-. ------------- Cāra. Cōthuṁ.
Пет. Пети. પા--. --ં---ં. પાં__ પાં___ પ-ં-. પ-ં-મ-ં- -------------- પાંચ. પાંચમું. 0
Pā---a--Pān--a--ṁ. P_____ P________ P-n-c-. P-n-c-m-ṁ- ------------------ Pān̄ca. Pān̄camuṁ.
Шест. Шести. છ. -ઠ-ઠા. છ_ છ___ છ- છ-્-ા- --------- છ. છઠ્ઠા. 0
Cha-----ṭ-ṭ-ā. C___ C________ C-a- C-a-h-h-. -------------- Cha. Chaṭhṭhā.
Седам. Седми. સ-ત- સાત--. સા__ સા___ સ-ત- સ-ત-ી- ----------- સાત. સાતમી. 0
S-----S----ī. S____ S______ S-t-. S-t-m-. ------------- Sāta. Sātamī.
Осам. Осми. આઈ. -----. આ__ આ___ આ-. આ-મ-ં- ---------- આઈ. આઠમું. 0
Ā--p---ī- -ṭ----ṁ. Ā________ Ā_______ Ā-a-o-;-. Ā-h-m-ṁ- ------------------ Ā'ī. Āṭhamuṁ.
Девет. Девети. નવ--નવ--. ન__ ન___ ન-. ન-મ-. --------- નવ. નવમી. 0
N-v-.---v---. N____ N______ N-v-. N-v-m-. ------------- Nava. Navamī.

Мишљење и језик

Мишљење се ослања на језик. У мислима “разговарамо” сами са собом. При томе наш језик одређује наш поглед на ствари. Но можемо ли сви ми мислити једно исто премда се служимо различитим језиком? Или, да ли мислимо другачије јер другачије и говоримо? Сваки народ има сопствену ризницу речи. У неким језицима извесне речи не постоје. Има народа који не праве разлику између зеленог и плавог. Они за обе боје употребљавају исту реч. Њима је такође теже да идентификују боје. Они нису у стању ни да идентификују нијансе и секундарне боје. Поред тога, тешко им је и да боје опишу. С друге стране, у неким језицима постоји веома мали број речи који се односи на бројеве. Њихови говорници пуно лошије броје. Такође постоје језици који не познају лево и десно . Говорници тих језика распознају север и југ, исток и запад. Ти људи имају изванредан смисао за оријентацију. Ипак, појмови као што су лево и десно , за њих не поседују никакво значење. Разуме се да језик није једини који утиче на мисаони процес. Наша околина, наша свакодневица, такође имају утицаја на то како мислимо. Па какву онда улогу језик заправо игра? Да ли нам у ствари ограничава мисли? Или, да ли имамо речи само за оно што мислимо? Шта је ту узрок, а шта последица? На сва ова питања још увек није пронађен одговор. Она заокупљају и лингвисте и научнике који се баве проучавањем мозга. Али не само њих - овај проблем утиче на све нас. Ти си оно што говориш?!
Да ли си знао?
Дански је матерњи језик око 5 милиона људи. Спада у породицу северногерманских језика. То значи да је у сродству са шведским и норвешким. Језички фонд ова три језика је скоро идентичан. Ко говори један од ових језика, разуме значи и друга два. Неки зато сумњају да су скандинавски језици различити језици. То би могле бити и регионалне варијанте једног јединог језика. Сам дански се дели наравно на различите дијалекте. Њих, међутим, све више потискује стандардни језик. Зато, с друге стране, посебно у градским подручјима Данске настаје све више нових дијалеката. Називају се и социолекти. Код социолеката изговор одаје доб и социјални статус говорника. Овај феномен је типичан за дански језик. У другим језицима је то пуно мање изражено. Међутим, то чини дански посебно узбудљивим језиком...