Рјечник

sr У граду   »   gu શહેર મા

25 [двадесет и пет]

У граду

У граду

25 [પચીસ]

15 [Pandara]

શહેર મા

phaḷō anē kariyāṇā

Изаберите како желите да видите превод:   
српски гуџарати Игра Више
Хтео / хтела бих до железничке станице. મારે -્-ે- સ---શ----ું છે. મા_ ટ્__ સ્___ જ_ છે_ મ-ર- ટ-ર-ન સ-ટ-શ- જ-ુ- છ-. -------------------------- મારે ટ્રેન સ્ટેશન જવું છે. 0
mār--p--ē-sṭ-ōbē----hē m___ p___ s_______ c__ m-r- p-s- s-r-b-r- c-ē ---------------------- mārī pāsē sṭrōbērī chē
Хтео / хтела бих до аеродрома. મ-રે--ર--ર-- -વું --. મા_ એ____ જ_ છે_ મ-ર- એ-પ-ર-ટ જ-ુ- છ-. --------------------- મારે એરપોર્ટ જવું છે. 0
m----p--ē k-v--a-ē tar---ca---ē. m___ p___ k___ a__ t_______ c___ m-r- p-s- k-v- a-ē t-r-b-c- c-ē- -------------------------------- mārī pāsē kivi anē tarabūca chē.
Хтео / хтела бих до центра града. મારે---ે-ન- -ે--દ-ર-ાં --ું-છ-. મા_ શ___ કે____ જ_ છે_ મ-ર- શ-ે-ન- ક-ન-દ-ર-ા- જ-ુ- છ-. ------------------------------- મારે શહેરના કેન્દ્રમાં જવું છે. 0
Mārī -ās--nā-a--ī -nē---ēp--h-ūṭ- -hē. M___ p___ n______ a__ g__________ c___ M-r- p-s- n-r-ṅ-ī a-ē g-ē-a-h-ū-a c-ē- -------------------------------------- Mārī pāsē nāraṅgī anē grēpaphrūṭa chē.
Како да идем до железничке станице? હ-- ટ---ન સ-ટેશન પ--ક--ી ર-ત--પહ-ંચ- શકું? હું ટ્__ સ્___ પ_ કે_ રી_ પ__ શ__ હ-ં ટ-ર-ન સ-ટ-શ- પ- ક-વ- ર-ત- પ-ો-ચ- શ-ુ-? ------------------------------------------ હું ટ્રેન સ્ટેશન પર કેવી રીતે પહોંચી શકું? 0
Mārī pā----k--saph-r---na an- ē-- -ēr- c-ē. M___ p___ ē__ s__________ a__ ē__ k___ c___ M-r- p-s- ē-a s-p-a-a-a-a a-ē ē-a k-r- c-ē- ------------------------------------------- Mārī pāsē ēka sapharajana anē ēka kērī chē.
Како да идем до аеродрома? હું-એ--ો--ટ--- -ેવ--ર-તે પ-ોં-- શ--ં? હું એ____ પ_ કે_ રી_ પ__ શ__ હ-ં એ-પ-ર-ટ પ- ક-વ- ર-ત- પ-ો-ચ- શ-ુ-? ------------------------------------- હું એરપોર્ટ પર કેવી રીતે પહોંચી શકું? 0
M-r---ā-- --- ---uṁ--nē-----p---ēpa-- c-ē. M___ p___ ē__ k____ a__ ē__ p________ c___ M-r- p-s- ē-a k-ḷ-ṁ a-ē ē-a p-ī-ē-a-a c-ē- ------------------------------------------ Mārī pāsē ēka kēḷuṁ anē ēka pāīnēpala chē.
Како да идем до центра града? હ-- ---ર------્-્--ાં--ેવી રી-ે--હોંચ- શ-ુ-? હું શ___ કે____ કે_ રી_ પ__ શ__ હ-ં શ-ે-ન- ક-ન-દ-ર-ા- ક-વ- ર-ત- પ-ો-ચ- શ-ુ-? -------------------------------------------- હું શહેરના કેન્દ્રમાં કેવી રીતે પહોંચી શકું? 0
Hu--ph-------l-ḍa ---ā--ṁ-ch-ṁ. H__ p_____ s_____ b______ c____ H-ṁ p-r-ṭ- s-l-ḍ- b-n-v-ṁ c-u-. ------------------------------- Huṁ phruṭa salāḍa banāvuṁ chuṁ.
Требам такси. મ-ે-ટેક-સ----જ------. મ_ ટે___ જ__ છે_ મ-ે ટ-ક-સ-ન- જ-ૂ- છ-. --------------------- મને ટેક્સીની જરૂર છે. 0
H-ṁ-ṭōs-- kh--ṁ chu-. H__ ṭ____ k____ c____ H-ṁ ṭ-s-a k-ā-ṁ c-u-. --------------------- Huṁ ṭōsṭa khāuṁ chuṁ.
Требам план града. મને----રન--ન-શો-જો-એ -ે. મ_ શ___ ન__ જો__ છે_ મ-ે શ-ે-ન- ન-શ- જ-ઈ- છ-. ------------------------ મને શહેરનો નકશો જોઈએ છે. 0
H-ṁ m-kha-a-s-t-ē-ṭ--ṭ- --āu--ch--. H__ m______ s____ ṭ____ k____ c____ H-ṁ m-k-a-a s-t-ē ṭ-s-a k-ā-ṁ c-u-. ----------------------------------- Huṁ mākhaṇa sāthē ṭōsṭa khāuṁ chuṁ.
Требам хотел. મ-ર- એક હ-ટે- -ો-એ છે મા_ એ_ હો__ જો__ છે મ-ર- એ- હ-ટ-લ જ-ઈ- છ- --------------------- મારે એક હોટેલ જોઈએ છે 0
Huṁ mā--aṇa --ē-jā-- sā--ē -ō--- k-āuṁ--h--. H__ m______ a__ j___ s____ ṭ____ k____ c____ H-ṁ m-k-a-a a-ē j-m- s-t-ē ṭ-s-a k-ā-ṁ c-u-. -------------------------------------------- Huṁ mākhaṇa anē jāma sāthē ṭōsṭa khāuṁ chuṁ.
Хтео / хтела бих изнајмити ауто. માર--એ----ર --ડ--લ-વ- છે. મા_ એ_ કા_ ભા_ લે_ છે_ મ-ર- એ- ક-ર ભ-ડ- લ-વ- છ-. ------------------------- મારે એક કાર ભાડે લેવી છે. 0
H-ṁ --n--v--a k--u- ch--. H__ s________ k____ c____ H-ṁ s-n-a-ī-a k-ā-ṁ c-u-. ------------------------- Huṁ sēnḍavīca khāuṁ chuṁ.
Овде је моја кредитна картица. આ ર-્-ું-મા--ં-ક--ે-િ- -ા-્-. આ ર__ મા_ ક્___ કા___ આ ર-્-ુ- મ-ર-ં ક-ર-ડ-ટ ક-ર-ડ- ----------------------------- આ રહ્યું મારું ક્રેડિટ કાર્ડ. 0
Hu- -ā--ar-na--ā--- ------i-- k-ā-ṁ c---. H__ m________ s____ s________ k____ c____ H-ṁ m-r-a-i-a s-t-ē s-n-a-i-a k-ā-ṁ c-u-. ----------------------------------------- Huṁ mārjarina sāthē sēnḍavica khāuṁ chuṁ.
Овде је моја возачка дозвола. આ--હ-યુ- -ારું ડ--ાઇવિ-- લ-ઇસન્સ. આ ર__ મા_ ડ્____ લા_____ આ ર-્-ુ- મ-ર-ં ડ-ર-ઇ-િ-ગ લ-ઇ-ન-સ- --------------------------------- આ રહ્યું મારું ડ્રાઇવિંગ લાઇસન્સ. 0
H-ṁ-mā-ja---a -nē ṭ--ē-ā s-t-ē-sē-ḍ---c- k-ā----h--. H__ m________ a__ ṭ_____ s____ s________ k____ c____ H-ṁ m-r-a-i-a a-ē ṭ-m-ṭ- s-t-ē s-n-a-i-a k-ā-ṁ c-u-. ---------------------------------------------------- Huṁ mārjarina anē ṭāmēṭā sāthē sēnḍavica khāuṁ chuṁ.
Шта се има видети у граду? શહે-માં---ં-----નુ----? શ___ શું જો__ છે_ શ-ે-મ-ં શ-ં જ-વ-ન-ં છ-? ----------------------- શહેરમાં શું જોવાનું છે? 0
Ā------ rōṭ--- a-- bh-ta --īē-c--. Ā______ r_____ a__ b____ j___ c___ Ā-a-a-ē r-ṭ-l- a-ē b-ā-a j-ī- c-ē- ---------------------------------- Āpaṇanē rōṭalī anē bhāta jōīē chē.
Идите у стари град. જૂના-શ---મ-ં-જ--. જૂ_ શ___ જા__ જ-ન- શ-ે-મ-ં જ-ઓ- ----------------- જૂના શહેરમાં જાઓ. 0
A-anē--ā-h--ī a---s----anī-j-rūr--chē. A____ m______ a__ s_______ j_____ c___ A-a-ē m-c-a-ī a-ē s-ī-s-n- j-r-r- c-ē- -------------------------------------- Amanē māchalī anē sṭīksanī jarūra chē.
Направите обилазак града. શ-ેરની-મુલ---ત-લો. શ___ મુ___ લો_ શ-ે-ન- મ-લ-ક-ત લ-. ------------------ શહેરની મુલાકાત લો. 0
A------ijh---nē---ā-hē-ṭī---j--ū-- ---. A____ p____ a__ s__________ j_____ c___ A-a-ē p-j-ā a-ē s-ā-h-ṭ-ī-ī j-r-r- c-ē- --------------------------------------- Amanē pijhā anē spāghēṭṭīnī jarūra chē.
Идите до луке. પો----પ--જા-. પો__ પ_ જા__ પ-ર-ટ પ- જ-ઓ- ------------- પોર્ટ પર જાઓ. 0
A---- h-ju paṇa --ṁ -ō-ē-c-ē? A____ h___ p___ ś__ j___ c___ A-a-ē h-j- p-ṇ- ś-ṁ j-ī- c-ē- ----------------------------- Amanē haju paṇa śuṁ jōīē chē?
Направите обилазак лукe. બ-દર પ-રવાસ--ો. બં__ પ્___ લો_ બ-દ- પ-ર-ા- લ-. --------------- બંદર પ્રવાસ લો. 0
S------ṭ--am--ē gāj-r- an---ā-ēṭā-nī -a---a chē. S___ m___ a____ g_____ a__ ṭ________ j_____ c___ S-p- m-ṭ- a-a-ē g-j-r- a-ē ṭ-m-ṭ-n-ī j-r-r- c-ē- ------------------------------------------------ Sūpa māṭē amanē gājara anē ṭāmēṭānnī jarūra chē.
Које још знаменитости постоје? ત--ા--અન્----- જ----ા-ક--્-ળો છ-? ત્_ અ__ ક_ જો____ સ્__ છે_ ત-ય-ં અ-્- ક-ા જ-વ-લ-ય- સ-થ-ો છ-? --------------------------------- ત્યાં અન્ય કયા જોવાલાયક સ્થળો છે? 0
Su-a---ārk-ṭa-kyā--c--? S____________ k___ c___ S-p-r-m-r-ē-a k-ā- c-ē- ----------------------- Suparamārkēṭa kyāṁ chē?

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

МП3 гуџарати (1-100)
Није пронађен ниједан видео!

Словенски језици

Словенске језике говори око 300 милиона људи. Они спадају у индоевропске језике. Постоји око 20 словенских језика. Најзначајнији је руски. Руски је матерњи језик преко 150 милиона људи. Следе пољски и украјински са по 50 милиона људи који их говоре. У лингвистици се словенски језици деле на три групе. Западнословенске, источнословенске и јужнословенске језике. Западнословенски језици су пољски, чешки и словачки. Руски, украјински и белоруски су источнословенски језици. Јужнословенски језици су српски, хрватски и бугарски. Осим ових, постоје и многи други словенски језици. Али њих говори релативно мали број људи. Словенски језици имају корен у једном заједничком протојезику. Из њега су се развили други језици и то релативно касно. Они су, дакле, млађи од романских и германских језика. Већи део речника словенских језика је врло сличан. То је зато што су се релативно касно одвојили у засебне језике. Научници сматрају да су словенски језици конзервативни. Ово значи да су задржали релативно много старих структура. Други индоевропски језици су изгубили ове старе форме. Та чињеница словенске језике чини врло занимљивим за проучавање. Њиховим изучавањем може се доћи до сазнања о старијим језицима. Научници се надају да ће путем овога моћи да реконструишу индоевропски језик. Једна од карактеристика словенских језика су малобројни вокали. Сем тога, има много звукова који се у другим језицима уопште не појављују. То има за последицу да многи западни Европљани често имају проблеме саизговором ових језика. Али, не брините - све ће бити у реду; на пољском: Wszystko będzie dobrze!
Да ли си знао?
Хрватски је јужнословенски језик. У блиском је сродству са српским, босанским и црногорским језиком. Говорници ових језика могу се без проблема међусобно споразумевати. Пуно језикословаца су стога мишљења да хрватски уопште није посебан језик. Посматрају га као једну од пуно иначица српскохрватског. Око 7 милиона људи у свету говори хрватски. Језик користи латинска слова. Укључујући неке посебне знакове, хрватска абецеда има укупно 30 слова. Правопис стриктно следи изговор речи. То важи и за речи које су преузете из других језика. Акцент речи хрватског језика је мелодијски. То значи да је код нагласка одлучујућа висина слогова. Граматика има седам падежа и није баш увек сасвим једноставна. Исплати се, међутим, научити хрватски језик. Хрватска је предивна земља за одмор!