Рјечник

sr У таксију   »   gu કેબમાં

38 [тридесет и осам]

У таксију

У таксију

38 [આડત્રીસ]

38 [Āḍatrīsa]

કેબમાં

kēbamāṁ

Изаберите како желите да видите превод:   
српски гуџарати Игра Више
Молимо Вас позовите такси. મ-ે--ાન- ક------ે-્----ો--વ-. મ____ ક__ ટે__ બો___ મ-ે-બ-ન- ક-ી-ે ટ-ક-સ- બ-લ-વ-. ----------------------------- મહેરબાની કરીને ટેક્સી બોલાવો. 0
m---rabānī-k-r--ē --k-ī--ōl-vō. m_________ k_____ ṭ____ b______ m-h-r-b-n- k-r-n- ṭ-k-ī b-l-v-. ------------------------------- mahērabānī karīnē ṭēksī bōlāvō.
Колико кошта до железничке станице? ટ્ર-ન સ્ટેશ----ક---- -ેટલી--ે? ટ્__ સ્____ કિં__ કે__ છે_ ટ-ર-ન સ-ટ-શ-ન- ક-ં-ત ક-ટ-ી છ-? ------------------------------ ટ્રેન સ્ટેશનની કિંમત કેટલી છે? 0
Ṭ---------an-nī k-m-ata kē--l----ē? Ṭ____ s________ k______ k_____ c___ Ṭ-ē-a s-ē-a-a-ī k-m-a-a k-ṭ-l- c-ē- ----------------------------------- Ṭrēna sṭēśananī kimmata kēṭalī chē?
Колико кошта до аеродрома? એ--ો-્ટનો-ખર્- ---લ--છે? એ_____ ખ__ કે__ છે_ એ-પ-ર-ટ-ો ખ-્- ક-ટ-ો છ-? ------------------------ એરપોર્ટનો ખર્ચ કેટલો છે? 0
Ē-ap--ṭan--khar-- kē---ō-c-ē? Ē_________ k_____ k_____ c___ Ē-a-ō-ṭ-n- k-a-c- k-ṭ-l- c-ē- ----------------------------- Ērapōrṭanō kharca kēṭalō chē?
Право, молим. કૃપા કર--- સી-ા--ગળ કૃ_ ક__ સી_ આ__ ક-પ- ક-ી-ે સ-ધ- આ-ળ ------------------- કૃપા કરીને સીધા આગળ 0
K-̥pā----īnē--ī--- ā-a-a K___ k_____ s____ ā____ K-̥-ā k-r-n- s-d-ā ā-a-a ------------------------ Kr̥pā karīnē sīdhā āgaḷa
Овде десно, молим. કૃ---કર----અ-ી-થ--જ-ણ----ો. કૃ_ ક__ અ__ જ__ વ__ ક-પ- ક-ી-ે અ-ી-થ- જ-ણ- વ-ો- --------------------------- કૃપા કરીને અહીંથી જમણે વળો. 0
kr-p--karīn--ah--t-- -am--ē-v-ḷō. k___ k_____ a______ j_____ v____ k-̥-ā k-r-n- a-ī-t-ī j-m-ṇ- v-ḷ-. --------------------------------- kr̥pā karīnē ahīnthī jamaṇē vaḷō.
Тамо на углу лево, молим. ક--- --ીને ખ--ા--- ડા-ે-વ-ો. કૃ_ ક__ ખૂ_ પ_ ડા_ વ__ ક-પ- ક-ી-ે ખ-ણ- પ- ડ-બ- વ-ો- ---------------------------- કૃપા કરીને ખૂણા પર ડાબે વળો. 0
K-̥p- -ar--ē--h--ā-p--- --bē -a--. K___ k_____ k____ p___ ḍ___ v____ K-̥-ā k-r-n- k-ū-ā p-r- ḍ-b- v-ḷ-. ---------------------------------- Kr̥pā karīnē khūṇā para ḍābē vaḷō.
Мени се жури. હુ---તાવ--ા- છ--. હું ઉ____ છું_ હ-ં ઉ-ા-ળ-ા- છ-ં- ----------------- હું ઉતાવળમાં છું. 0
H-- ut---ḷamā----u-. H__ u_________ c____ H-ṁ u-ā-a-a-ā- c-u-. -------------------- Huṁ utāvaḷamāṁ chuṁ.
Ја имам времена. મારી --સ- સમ---ે. મા_ પા_ સ__ છે_ મ-ર- પ-સ- સ-ય છ-. ----------------- મારી પાસે સમય છે. 0
Mā-ī--ās--s----- -h-. M___ p___ s_____ c___ M-r- p-s- s-m-y- c-ē- --------------------- Mārī pāsē samaya chē.
Молим Вас, возите спорије. ક-પ--ક-ી-----મી ગ--ી ચ-ાવ-. કૃ_ ક__ ધી_ ગા_ ચ___ ક-પ- ક-ી-ે ધ-મ- ગ-ડ- ચ-ા-ો- --------------------------- કૃપા કરીને ધીમી ગાડી ચલાવો. 0
K-̥p--k-r-nē d---ī-g-ḍī --lāv-. K___ k_____ d____ g___ c______ K-̥-ā k-r-n- d-ī-ī g-ḍ- c-l-v-. ------------------------------- Kr̥pā karīnē dhīmī gāḍī calāvō.
Станите овде, молим. ક-પા-ક-----અ-ી--પક-ી ર--ો. કૃ_ ક__ અ_ પ__ રા__ ક-પ- ક-ી-ે અ-ી- પ-ડ- ર-ખ-. -------------------------- કૃપા કરીને અહીં પકડી રાખો. 0
K-̥-ā-ka--n- -----p-kaḍī rā---. K___ k_____ a___ p_____ r_____ K-̥-ā k-r-n- a-ī- p-k-ḍ- r-k-ō- ------------------------------- Kr̥pā karīnē ahīṁ pakaḍī rākhō.
Сачекајте моменат, молим Вас. મહે-બ-ની-કર--થોડી -ાહ-જ---. મ____ ક_ થો_ રા_ જુ__ મ-ે-બ-ન- ક-ી થ-ડ- ર-હ જ-વ-. --------------------------- મહેરબાની કરી થોડી રાહ જુવો. 0
M-h-ra---ī kar---hō-- rāha -uvō. M_________ k___ t____ r___ j____ M-h-r-b-n- k-r- t-ō-ī r-h- j-v-. -------------------------------- Mahērabānī karī thōḍī rāha juvō.
Одмах се враћам. હ-ં---ણ-----છો--વ-ં હું હ__ પા_ આ_ હ-ં હ-ણ-ં પ-છ- આ-ુ- ------------------- હું હમણાં પાછો આવું 0
Hu---amaṇ-ṁ -āch---v-ṁ H__ h______ p____ ā___ H-ṁ h-m-ṇ-ṁ p-c-ō ā-u- ---------------------- Huṁ hamaṇāṁ pāchō āvuṁ
Дајте ми рачун молим. કૃ-ા-કરીન----ે---ીદ-આ--. કૃ_ ક__ મ_ ર__ આ__ ક-પ- ક-ી-ે મ-ે ર-ી- આ-ો- ------------------------ કૃપા કરીને મને રસીદ આપો. 0
kr--ā k--ī---m-nē---s----ā-ō. k___ k_____ m___ r_____ ā___ k-̥-ā k-r-n- m-n- r-s-d- ā-ō- ----------------------------- kr̥pā karīnē manē rasīda āpō.
Немам ситно. મારામાં કોઈ ----ાર -થી. મા__ કો_ ફે___ ન__ મ-ર-મ-ં ક-ઈ ફ-ર-ા- ન-ી- ----------------------- મારામાં કોઈ ફેરફાર નથી. 0
M-r-mā----ī----raphāra-nat--. M______ k__ p_________ n_____ M-r-m-ṁ k-ī p-ē-a-h-r- n-t-ī- ----------------------------- Mārāmāṁ kōī phēraphāra nathī.
У реду је, остатак је за Вас. ત- સા-ુ- -ે--બાક---- -મ-----ા-- --. તે સા_ છે_ બા__ ત__ મા_ છે_ ત- સ-ચ-ં છ-, બ-ક-ન-ં ત-ા-ા મ-ટ- છ-. ----------------------------------- તે સાચું છે, બાકીનું તમારા માટે છે. 0
Tē ----ṁ--h-, b-kī--ṁ--am----m-ṭē -h-. T_ s____ c___ b______ t_____ m___ c___ T- s-c-ṁ c-ē- b-k-n-ṁ t-m-r- m-ṭ- c-ē- -------------------------------------- Tē sācuṁ chē, bākīnuṁ tamārā māṭē chē.
Одвезите ме до ове адресе. મ--------ામ- લઈ-જાઓ. મ_ આ સ___ લ_ જા__ મ-ે આ સ-ન-મ- લ- જ-ઓ- -------------------- મને આ સરનામે લઈ જાઓ. 0
M----ā-sa-a-āmē--aī -āō. M___ ā s_______ l__ j___ M-n- ā s-r-n-m- l-ī j-ō- ------------------------ Manē ā saranāmē laī jāō.
Одвезите ме до мог хотела. મને મારી -ો--- -- લઈ --ઓ. મ_ મા_ હો__ પ_ લ_ જા__ મ-ે મ-ર- હ-ટ-લ પ- લ- જ-ઓ- ------------------------- મને મારી હોટેલ પર લઈ જાઓ. 0
M--- -ā---hō--l- -ara -a- jā-. M___ m___ h_____ p___ l__ j___ M-n- m-r- h-ṭ-l- p-r- l-ī j-ō- ------------------------------ Manē mārī hōṭēla para laī jāō.
Одвезите ме до плаже. મને--ીચ--ર લઈ-જાઓ મ_ બી_ પ_ લ_ જા_ મ-ે બ-ચ પ- લ- જ-ઓ ----------------- મને બીચ પર લઈ જાઓ 0
Manē-b--a-p--- la- --ō M___ b___ p___ l__ j__ M-n- b-c- p-r- l-ī j-ō ---------------------- Manē bīca para laī jāō

Језички генији

Већина људи је задовољна уколико зна један страни језик. Али, има и таквих који говоре и до седамдесет језика. Они све те језике говоре течно и пишу на њима без грешке. Овакве људе могли би назвати хипер-полиглотама. Овај феномен вишејезичности је човечанству познат већ неколико векова. О људима с таквим даром постоје многи записи. Откуд оваква надареност још увек није откривено. С тим у вези постоје многе теорије. Неки су мишљења да мозак оваквих људи има другачију структуру. Разлика се најјасније види у центру брока. У том делу мозга се производи говор. Код вишејезичних људи су ћелије ове области структуиране на другачији начин. Могуће је да они због тога боље прерађују информације. Ипак, недостају студије које би ову тврдњу доказале. Можда је само изузетна мотивација од одлучујућег значаја. Деца врло брзо уче стране језике од друге деце. Зато што желе да се у игри интегришу. Желе да постану део групе и да комуницирају са другима. Зато успех зависи од њихове жеље да се интегришу. Једна друга теза тврди да се мождана маса учењем увећава. То значи да што више учимо - учимо све лакше. Слични језици се такође уче лакше. Уколико, на пример, особа говори дански, лако ће научити шведски или норвешки. Ипак, на много питања још увек није пронађен одговор. Извесно је само једно: интелигенција ту не игра никакву улогу. Неки људи, упркос ниском степену интелигенције, владају неколиким језицима. Али је и највећим лингвистичким генијима потребна дисциплина. Ово нам је мала утеха, зар не?
Да ли си знао?
Руски спада у језике који владају тржиштем књига. Велика дела светске литературе су написали руски аутори. Значи, преводи се пуно књига с руског језика. Али и Руси читају радо, тако да преводиоци увек имају пуно посла. За око 160 милиона људи руски је матерњи језик. Осим тога пуно људи у другим словенским земљама говоре руски. Тако је руски језик с највећом распрострањеношћу у Европи. У целом свијету око 280 милиона људи говори руски. Као источнослoвенски језик руски је веома сродан украjинском и белоруском. Руска граматика је веома систематично структурисана. То је предност за људе који радо размишљају аналитички и логички. У сваком случају се исплати учити руски! У науци, уметности и техници руски је веома важан језик. А зар не би било лепо да сва позната руска дела читате у оригиналу?