Рјечник

sr Читати и писати   »   gu વાંચો અને લખો

6 [шест]

Читати и писати

Читати и писати

6 [છ]

6 [Cha]

વાંચો અને લખો

vān̄cō anē lakhō

Изаберите како желите да видите превод:   
српски гуџарати Игра Више
Ja читам. મ-------્યુ-. મેં વાં___ મ-ં વ-ં-્-ુ-. ------------- મેં વાંચ્યું. 0
m-ṁ--ā-̄c--ṁ. m__ v_______ m-ṁ v-n-c-u-. ------------- mēṁ vān̄cyuṁ.
Ја читам једно слово. મે- -- -ત-ર--ા-ચ-યો. મેં એ_ પ__ વાં___ મ-ં એ- પ-્- વ-ં-્-ો- -------------------- મેં એક પત્ર વાંચ્યો. 0
Mēṁ---a-pa--a-vā-----. M__ ē__ p____ v______ M-ṁ ē-a p-t-a v-n-c-ō- ---------------------- Mēṁ ēka patra vān̄cyō.
Ја читам једну реч. મ-ં--ક -બ્- વ---્-ો મેં એ_ શ__ વાં__ મ-ં એ- શ-્- વ-ં-્-ો ------------------- મેં એક શબ્દ વાંચ્યો 0
M----k- -a--a-vān̄c-ō M__ ē__ ś____ v_____ M-ṁ ē-a ś-b-a v-n-c-ō --------------------- Mēṁ ēka śabda vān̄cyō
Ја читам једну реченицу. મે- -- વાક્ય--ાં-્ય--. મેં એ_ વા__ વાં___ મ-ં એ- વ-ક-ય વ-ં-્-ુ-. ---------------------- મેં એક વાક્ય વાંચ્યું. 0
m----k- --k---v-n̄c-u-. m__ ē__ v____ v_______ m-ṁ ē-a v-k-a v-n-c-u-. ----------------------- mēṁ ēka vākya vān̄cyuṁ.
Ја читам једно писмо. હ-- -ક--ત્- -ા--- -હ્ય----ં. હું એ_ પ__ વાં_ ર__ છું_ હ-ં એ- પ-્- વ-ં-ી ર-્-ો છ-ં- ---------------------------- હું એક પત્ર વાંચી રહ્યો છું. 0
Hu- -ka-p-tr----n̄cī r-h-ō--hu-. H__ ē__ p____ v____ r____ c____ H-ṁ ē-a p-t-a v-n-c- r-h-ō c-u-. -------------------------------- Huṁ ēka patra vān̄cī rahyō chuṁ.
Ја читам једну књигу. હ-ં એ- પ------વાંચી -હ-યો છ-ં. હું એ_ પુ___ વાં_ ર__ છું_ હ-ં એ- પ-સ-ત- વ-ં-ી ર-્-ો છ-ં- ------------------------------ હું એક પુસ્તક વાંચી રહ્યો છું. 0
Hu- --- pu-ta---vān̄-- ---y- --u-. H__ ē__ p______ v____ r____ c____ H-ṁ ē-a p-s-a-a v-n-c- r-h-ō c-u-. ---------------------------------- Huṁ ēka pustaka vān̄cī rahyō chuṁ.
Ја читам. મ---વ-ં-્ય--. મેં વાં___ મ-ં વ-ં-્-ુ-. ------------- મેં વાંચ્યું. 0
M-ṁ vā---y--. M__ v_______ M-ṁ v-n-c-u-. ------------- Mēṁ vān̄cyuṁ.
Ти читаш. તમે વ----. ત_ વાં__ ત-ે વ-ં-ી- ---------- તમે વાંચી. 0
T-mē-v--̄-ī. T___ v_____ T-m- v-n-c-. ------------ Tamē vān̄cī.
Он чита. ત- વા--ે --. તે વાં_ છે_ ત- વ-ં-ે છ-. ------------ તે વાંચે છે. 0
Tē v-n̄c- c-ē. T_ v____ c___ T- v-n-c- c-ē- -------------- Tē vān̄cē chē.
Ја пишем. હુ ---. હુ લ__ હ- લ-ુ- ------- હુ લખુ. 0
H- lakh-. H_ l_____ H- l-k-u- --------- Hu lakhu.
Ја пишем једно слово. હુ- ---પ-્ર-લ--- -ું. હું એ_ પ__ લ_ છું_ હ-ં એ- પ-્- લ-ુ- છ-ં- --------------------- હું એક પત્ર લખું છું. 0
H-ṁ-ēk- --t-a-l-kh-- chu-. H__ ē__ p____ l_____ c____ H-ṁ ē-a p-t-a l-k-u- c-u-. -------------------------- Huṁ ēka patra lakhuṁ chuṁ.
Ја пишем једну реч. હું -ક --્- ---- છુ-. હું એ_ શ__ લ_ છું_ હ-ં એ- શ-્- લ-ુ- છ-ં- --------------------- હું એક શબ્દ લખું છું. 0
Hu--ē---ś---a --k--ṁ---u-. H__ ē__ ś____ l_____ c____ H-ṁ ē-a ś-b-a l-k-u- c-u-. -------------------------- Huṁ ēka śabda lakhuṁ chuṁ.
Ја пишем једну реченицу. હ---એક-----ય લ----હ્-ો છ-ં. હું એ_ વા__ લ_ ર__ છું_ હ-ં એ- વ-ક-ય લ-ી ર-્-ો છ-ં- --------------------------- હું એક વાક્ય લખી રહ્યો છું. 0
H-ṁ---a--ākya la--- rah-- chu-. H__ ē__ v____ l____ r____ c____ H-ṁ ē-a v-k-a l-k-ī r-h-ō c-u-. ------------------------------- Huṁ ēka vākya lakhī rahyō chuṁ.
Ја пишем једно писмо. હ----ક ---ર લખું -ુ-. હું એ_ પ__ લ_ છું_ હ-ં એ- પ-્- લ-ુ- છ-ં- --------------------- હું એક પત્ર લખું છું. 0
H-ṁ-ē-a -a-r----k-u- ch-ṁ. H__ ē__ p____ l_____ c____ H-ṁ ē-a p-t-a l-k-u- c-u-. -------------------------- Huṁ ēka patra lakhuṁ chuṁ.
Ја пишем једну књигу. હું--ક --સ-ત----ી ---ય-----. હું એ_ પુ___ લ_ ર__ છું_ હ-ં એ- પ-સ-ત- લ-ી ર-્-ો છ-ં- ---------------------------- હું એક પુસ્તક લખી રહ્યો છું. 0
H------ -----k- --kh---ahy- ---ṁ. H__ ē__ p______ l____ r____ c____ H-ṁ ē-a p-s-a-a l-k-ī r-h-ō c-u-. --------------------------------- Huṁ ēka pustaka lakhī rahyō chuṁ.
Ја пишем. હુ --ુ. હુ લ__ હ- લ-ુ- ------- હુ લખુ. 0
Hu--ak--. H_ l_____ H- l-k-u- --------- Hu lakhu.
Ти пишеш. તમે લખો ત_ લ_ ત-ે લ-ો ------- તમે લખો 0
Tamē-----ō T___ l____ T-m- l-k-ō ---------- Tamē lakhō
Он пише. તે-ે--ખ----. તે_ લ___ ત-ણ- લ-્-ુ-. ------------ તેણે લખ્યું. 0
t--ē-l-k----. t___ l_______ t-ṇ- l-k-y-ṁ- ------------- tēṇē lakhyuṁ.

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

МП3 гуџарати (1-100)
Није пронађен ниједан видео!

Интернационализми

Глобализација се одражава и на језике. Ово је већ потврђено ширењем интернационализама. Интернационализми су речи које се употребљавају у многим језицима. При том имају слично или истоветно значење. Врло често им је и изговор исти. У већини случајева се исто и пишу. Ширење интернационализама је веома занимљив феномен. За њих границе не постоје. Бар не оне географске. А посебно не лингвистичке. Има речи које се разумеју на свим континентима. Одлична илустрација ове тврдње је реч хотел . Позната је скоро свуда на свету. Бројни интернационализми потичу из науке. Технички термини се такође врло брзо шире по свету. Стари интернационализми потичу из заједничког корена. Они су се развили из исте речи. Ипак, у већини случајева, они се позајмљују. Просто речено, бивају инкорпорисани у дати језик. Код оваквог преузимања речи културни кругови играју веома важну улогу. Свака цивилизација има сопствену традицију. Због тога се нови концепти не прихватају свуда подједнако. Културне норме су те које одлучују шта ће се усвојити, а шта не. Неке ствари можемо наћи само у неким деловима света. Друге се, напротив, врло брзо распростране читавим светом. Једино кад се распрострањују, распрострањује се и њихово име. Е због овога су интернационализми узбудљиви. Откривајући језике, откривамо и културе...
Да ли си знао?
Кинески је језик с највећим бројем говорника на свету. Међутим, не постоји један кинески језик, већ се може рећи да их има више. Сви они спадају у породицу синотибетских језика. Око 1,3 милијарде људи говори кинески. Већина њих живи у Народној Републици Кини и Тајвану. Највећи кинески језик је књижевни кинески, који се још зове и мандарински. Као службени језик Народне Републике Кине то је матерњи језик 850 милиона људи. Остали кинески језици се често само називају дијалектима. Мандарински разумeју скоро сви људи који говоре кинески. Сви Кинези имају заједничко писмо које је старо 4000 до 5000 година. Тиме кинески има најдужу традицију писмености. Кинески писани знакови су тежи него алфабетски системи. Граматика се релативно брзо научи тако да се врло брзо може остварити успех у учењу. А све више људи жели да научи кинески… Усудите се да учите овај језик јер кинески је језик будућности!